Масакр у Старом Грацку је назив за убиство 14 Срба земљорадника Старограчана, који су отишли у поље да жању пшеницу на својим њивама.

Србске жетеоце су убили припадници албанске терористичке Окупаторске Војске Косова 23. јула 1999. свега неколико дана по доласку припадника КФОР-а и власти УМНИК-а на Косово и Метохију односно две седмице после Војно-техничког споразума из Куманова који је ступио на снагу 10. јуна 1999. године.

Иако су имена убица добро позната ни данас нико није изведен пред лице правде, јер је ЕУЛЕКС одустао од даље истраге.

Најтрагичније је то што ни власти Републике Србије у Косовској Митровици не желе да ово свирепо убиство квалификују као (ратни) злочин.

ЗЛОЧИНИ И РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1998-1999
ЗЛОДЕЛА	Приштина * Старо Грацко * Радоњићко језеро Кафић Панда * Клечка * Митровица пијаца
ЖРТВЕ	Шутаковић * Отац Харитон * Иван Булатовић Жарко и Славко
ЛОГОРИ	Ликовац * Жута кућа * Злаш * Лапушник Кукеш * Бабалоц
ЗЛОЧИНЦИ	Сулејман Селими * Кадри Весељи * Аљуш Агуши Адем Јашари * Рамуш Харадинај * Екрем Реџа Рустем Мустафа * Хашим Тачи * Агим Рамадани Весли Кларк * Агим Чеку * Саљих Мустафа
БИТКЕ И ХЕРОЈИ	Вељко Раденовић * Горан Шаћировић * Јуник * Браћа Милић Љиљана Жикић * Кошаре * Паштрик  * Слађана Станковић
ПУБЛИКАЦ.	Отето Косово * Живети у енклави * Соколови * Пилоти Истине и лажи * Ратна прича * Крај За ким звона не звоне * Јована * Рат за Космет * Воз 549. бригада * 125. мтбр * 53. батаљон

Ситуација на Косову и Метохији

Срби на подручију Косова и Метохије представљају домицилно становништво и аутохтони народ, који се ту налази више векова. Још у доба Немањића читав простор Космета спадао је у србску државу. Престолница тадашње средњовековне државе био је град Призрен, а Душан Силни се крунисао за цара Срба, Грка и Арбанаса на Васкрс 1346. године у Скопљу.

Најездом Турака Османлија средином 14. века Душаново царство под влашћу цара Уроша Нејаког почиње да се урушава, а деценијама после Косовске битке 1389. године, средњовековна Србија губи простор Косова и Метохије. Пет векова су Турци спроводили терор и страховладу највиших размера и потурчавали Србе, Арбанасе и друге хришћанске народе.

Крунисање Душана Силног за цара у Скопљу

Турци Осмалније су на Косову и Метохији владали све до 1912. године, када у Првом балканском рату Срби ослобађају Космет, који је постао део Краљевине Србије. Наредне 1913. године Велике Силе стварају Кнежевину Албанију и тада се арбанашка племена спуштају са Проклетија у Косово Поље, тврдећи да је Космет албанска земља.

Пошто су били бројчано и војно слабији, морали су одустати од своје замисли. У Првом светском рату Србска војска се преко Космета и Албаније повлачила до Крфа и Грчке... да би 1918. године Космет постаје део Краљевине СХС односно Југославије јер је Краљевина Србија ушла у државно правну везу са Словенциама и Хрватима.

У Другом светском рату Косово и Метохију окупирају албански балисти, којима помаже војска фашистичке Италије. Тако је Космет постао део Велике Албаније, где су почињени стравични злочини над србским народом, његовом имовином и културно-историјским наслеђем. Албански балисти су хтели да униште све трагове вишевековног постојања Срба и Православља на овим просторима.

Комунисти су на Космету слабо деловали све до лета 1943. године Углавном су отпор непријатељу пружале четничке јединице Косте Миловановића Пећанца, који је погинуо 25. маја 1944. Касније у лето 1944. када су југославенски партизани за јединицама Црвене армије кренули у ослобађање Србије, Космет је био углавном ослобођен од арнаутских банди. Али су јединице КНОЈ-а и УДБ-е све до 1952. године ратовале са бандама албанских балиста.

Спаљена Пећка Патријаршија 1981.

Почетком 1960-их година албански народ на Космету почиње отворено да се буни против државе Југославије, тражећи да Космет постане седма република СФРЈ. Па је Косово и Метохија од аутономне области априла 1963. постало покрајина. Да би 1968. из назива Косово и Метохија, избачено "Метохија" што значи црквена земља.

Уставом СФРЈ из 1974. је додатно појачана дезинтергација СР Србије, а почео је у читавој Југославији да буја сепаратизам, који је почетком 1990-их прерастао отворене сукобе и довео до разбијања СФРЈ. Велики протести и демонстрације Албанаца на Космету су биле почетком 1980-их, када су њихови захтеви ишли до издвајања Космета из Брозове Југославије. Ове захтеве је подржало највише руководство Републике Албаније.

Албанске банде на Косову и Метохији су од 1974. do 1985. године направили више од 2.200 кривичних дела (убиства, пљачке, паљење имовине, рушење цркава и др.). Пошто је тада цивилна и полицијска власт била у рукама Албанаца, то су кривци ретко или симблично кажњавани. Најпознатији случајеви страдања Срба из тог периода су Данило Милинчић (1982.) и Ђорђе Мартиновић (1985.)... Ови злочини су само показали немоћ Републике Србије да се одупре албанском иредентизму и заштити своје грађане.

Сведок албанског порома над Србима:
Гојко Стојичевић као епископ Павле

Након завршетка ратних сукоба на простору Хрватске и Босне и Херцеговине 1995. године један део србских избеглица долази из Крајине на Космет, који бивају често нападани од албанских банди. Већ тада се створила албанска екстремна, терористичка група под називом Окупаторска Војска Косова (ОВК), коју су основали Адем Јашари, Рамуш Харадинај и Хашим Тачи. Њихову окосницу су чинили Албанци који су се добровољно борили у хрватској и муслиманској војсци западно од реке Дрине током ратова 1991-1995.

Албански терористи врло брзо добијају финансијску и логистичку подршку од Запада, па су у Републици Албанији организовани кампови за обуку терориста који су после убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, убистава и провоцирања сукоба са Полицијом Србије и Војском Југославије... што ће касније довести и до мешања НАТО пакта и агресије на Србију и Црну Гору...

 

ЗЛОЧИН

Дана 23. јула 1999. догодио се можда и највећи злочин у јужној србској покрајини, након доласка КФОР-а. Око подне тај дан 14 Срба земљорадника (међу којима и једно дете) је изашло у поље, на своје њиве да пожању жито на једној малој њиви.

Србски земљорадници су у страху за своје животе тражили од војника КФОР-а да их зашитити када иду у поље да раде, али они су се правдали да нема довољно средстава. Из суседног албанског села Стари Алаш у рано предвечерије око 20 сати, пришла је група албанских терориста ОВК коју је предводио Бег Шаћири са својим саборцима.

Они су испалили ка србским жетеоцима на стотине метака и нико није од њих преживео. Сви су пали као покошени на лицу места, док је један успео да побегне код трактора, али је ухваћен и убијен.

Након пуцњаве злочинци су дошли на место злочина и испалили још недан метак свакој жртви у главу, а после су узелу ножеве и додатно се иживљавали над жртвама. Вадили су им срца, мозак и секли делове тела. Албански терористи су пуцали из 9 пушака (7,62 мм) и 2 пиштоља.

Након злочина неколико мештана Стара Грацка је покушало да приђе на место злочина али су били страховито уплашени.

Неки мештани су кренули одмах у избеглиштво, а већи део је остао, желећи да остану да остану на својој земљи.

Наредних дана су мештани ископали раке и достојно сахранили жетеоце.

АЛБАНСКИ (ШИПТАРСКИ) ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
ЗЛОДЕЛА	Кафић Панда * Клечка * Пијаца Митровица * Радоњићко језеро  Крвава жетва * Албанизација Срба * Бубашваба револуција Гораждевац * Ливадице бус * Мартовски погром * Урошевац Плав и Гусиње * Бебе Граце * Ђаковица Априлски рат * Велички покољ
ЛОГОРИ	Лапушник * Ликовац * Жута Кућа * Злаш * Кукеш Плавски логор * Драч (Дуреш) * Митровица Тропоја * Балбоћ * Дева * Чакан
ЗЛОЧИНЦИ	Агим Рамадани * Адем Јашари * Аљуш Агуши Рамуш Харадинај * Кујтим Бериша * Бедри Пејани Ибрахим Ругова * Призренска лига  * Сали Бериша Реџеп Мејдани * Мустафа Круја * Пандели Мајко Луан Хајдарага * Сулејман Селими * Екрем Реџа Мидхат Фрашери * Скендербег * Мехмет Градица Хашим Тачи * Рустем Мустафа * Кадри Весељи Шефкет Верлаци * Бали Комбетар * Шабан Полужа Петро Кочи * Саљих Мустафа * Осман Растодер Агим Чеку * Комитет народне одбране * Енвер Хоџа
ЖРТВЕ	Димитрије Поповић * Мати Иларија * Иван Булатовић Срђан Перовић * Босиљка Пасјанска * Харитон Лукић Шутаковићи * Ђорђе Мартиновић * Данило Милинчић Бранка Ђукић * Свештенство * Урош и Лука Поповић Златибор Трајковић *
БИТКЕ	Битка за Кошаре * Бој на Паштрику
ПУБЛИКАЦ.	За ким звона не звоне * Без казне * Отето Косово Отета светиња * Косовска гробља * Рачак Косовско распеће * Дик Марти * Запис Крај Најскупља реч * Метохија * Срби у Албанији Гестапо * Извештај Епархије * Демонстрације Очима Патријарха * Богородична црква * Јована Балкански рат * Гнездо терора * Милош Ћирковић  Злочини Арбанаса * Културни геноцид Празна кућа * Шиптарски геноцид

 

ПРВА ХАПШЕЊА

Сат времена након злочина у Старом Грацку, припадници британског КФОР-а су затворили све прилазе око Старог Грацка. Потрага за злочинцима је настављена наредних дана.

Тек 9. августа 1999. је ухапшена Шаћиријева група од 56 терориста Окупаторске Војске Косова која је у НАТО бази провела 12 дана. Пуштени су по налогу "са врха".

Јавности је објављено да "нема довољно доказа". Иако је тада у НАТО бази сачињено неколико докумената које говоре о томе да су злочинци били испитивани и да су све признали британским војнцима КФОР-а.

Полиција УНМИК-а је 28. јула 1999. извршила претресе у 25 кућа Албанаца, али није нашла доказе. На школи у Старом Грацку је стављена плоча са именима свих 14 погинулих у овом злочину. На плочи су поред имена погинулих записани и следећи стихови:

"У МОМЕ ПОЉУ ВЕСЕЛА
ЖЕТВЕНА ПЕСМА НЕ ЧУЈЕ СЕ ВИШЕ!
А НА МЕНИ ЈЕ ДА СВЕДОЧИМ И ПАМТИМ,
ЗЛО ПОЧИЊЕНО ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМ!

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Недуго након сахране србских жетеоца из Старог Грацка, надгробне плоче жртава су порушене и уништена је спомен-плоча. Поред тога постављене су нагазне мине око гробља, тако да Срби не могу да иду на гробље нити да запале свеће својим најмилијима. Када су Срби затражили опет помоћ од КФОР-а да разминира гробље, војници КФОР-а су се смејали рођацима погинулих у лице.

Један Албанац из села Стари Алаш, који је долазио у Старо Грацко да ради, дружио се са мештанима Србима убијен је након 26. јула 1999. јер су се Албанци бојали да не ода комшијама Србима ко је убио србске жетеоце Старограчане.

Породице жртава су у Косовској Митровици, администрација Републике Србије добиле решења, да су жртве из Старог Грацка умрле природном смрћу?!

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Седам жртава је живело у селу Старо Грацко, а остали у суседним селима.

1. Андрија М. Одаловић (1967.), није имао доњи део, јер му је био одсечен.
2. Јовица Живић (1970.), погођен метком, а исечена му је десна рука и уво.
3. Радован И. Живић (1967.), погођен метком, масакриран ножем.
4. Слободан Ч. Јанићијевић (1965.)
5. Миле Ђ. Јанићијевић (1957.)
6. Новице М. Јанићијевић (1961.)
7. Момчило Ђ. Јанићијевић (1946.)
8. Станимир М. Ђекић (1955.), заклан и вене му исечене.
9. Бождар Ђекић (1955.), заклан, гркљан му пресечен, одсечене му руке и ноге.
10. Саше Ј. Цвејић (1973.)
11. Љубише Д. Цвејић (1939.), погођен метком, потом заклан, није имао гркљан.
12. Никола Д. Стојановић (1936.), масакриран
13. Миодрага Тепшић (1951.), масакриран по ногама и телу. Он је највише масакриран.
14. Милована Јовановић (1969.), масакриран и очи су му паљене на ауспх трактора.

 

ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

1. Бег Шаћири, од оца Исмаила, рођен15. јула 1960. у селу Црни Брег, крај Липљана. Има жену Хамиду (1961.), са којом има синове: Мухамеда (1981.) и Фикрета (1982.); и ћерку: Ксилу (1984.). За време рата на простору Космета 1998-1999 командовао је јединицом "Фортуна" у оквиру 121. бригаде ОВК, са којом је по сопственом признању починио многе злочине. Између осталих и овај у Старом Грацку.
    
2. Линда Кренази, од оца Сабрија, рођена 30. марта 1979. године. Била је чланица 96. батаљона при ОВК, која је вршила злочине у околини Неродимља, на југоистоку Космета. У Урошевцу јој је био штаб ОВК. Од 10. априла 1999. борави на Паштрику. Тада је приступила ОВК и учествовала је у неколико напада на србске цивиле и полицајце. 22. маја 1999. је рањена и отишла на лечење у албански град Брурел. Вратила се на Космет 8. јуна 1999. и наставила борбу у својој терористичкој јединици ОВК.
    
3. Ајваз Корпузи, од оца Бехрама, рођен је 21. маја 1956. у селу Седларе, општина Липљан. Отишао је као младић у Републику Албанију, где је боравио 1991. Тамо је одслужио војни рок. После одлази у Западну Европу где се придружио албанској емиграцији, која се бавила организованим криминалом (дрога, проституција, шверц оружја, пљачке, уцене...). На Космет долази 1998. године, па је одмах постао члан 121. бригаде ОВК. Постао је официр Војне полиције ОВК. Са својом јединицом је био активан у борби против србске полиције и ВЈ. Имао је подугачак низ злочиначких акција у којима је учествовао (Клечка, Црнољево, Лапушник, Магура, Словање...). Сматра се главним организатором етничког чишћења општине  Липљан. Један од његових злочина је и овај у Старом Грацку 23. јула 1999.
    
4. Ахмет Батифу
5. Илир Батифу
6. Наим Батифу
7. Мухамед Адеми
8. Зенел Амерлаху
9. Ментор Амерлаху
10. Блерим Хокса
11. Али Мејзиноли
12. Милазим Битићи
13. Блерим Јашаница
14. Рахим Подварица
15. Шабани
16. Салиху Шаћири
17. Бесим Алиу
18. Зења Бечај

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Тадашњи рашко-призренски епископ г.  Артемије је успео са неколико људи септембра 1999. године оснује Србско Народно Веће Косова и Метохије, које је требало да организује живот Срба у покрајини након окупације. ОВК је тада трансформирана у ткз. Косовски Заштитни Корпус (КЗК), па су од терористичке организације постали (!?) легална оружана формација.

Нереди и хаос у јужној србској покрајини су настављени у наредним годинама... 2003. године је убијено двоје деце, а рањено четверо у Гораждевцу.

Средином марта 2004. отпочиње велики погром србског живља, када је више од 50.000 Албанаца напало око 16.000 Срба у целој покрајини Косово и Метохија, почињена је огормна материјална штета, а убијено је неколико десетина Срба.

У Приштини је 17. фебруара 2008. године под одобрењем НАТО пакта и Европске Уније, проглашена је држава тзв. Република Косово. Неколико десетина држава у свету је по дикату САД и Велике Бриатаније признало ту парадржаву и успоставило дипломатске везе са њом.

 

ДРУГА ХАПШЕЊА 

Октобра 2007. године полиција УНМИК-а је ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алаш код Липљана, због сумње да је умешан у овај злочин, али је пуштен после 2 месеца, због "недостатка доказа".

Од момента када је отпочело хапшење починилаца и истрага па до данас постоје политички притисци албанских вођа из Приштине, којима није у циљу да се овај злочин разреши.

   
Учитељица Милева из Старог Грацка прича о злочину

ЗАКЉУЧАК

Масакр у Старом Грацку код Липљана је самоједна карика геноцидног ланца који се на Србе обрушио током деведесетих година 20. века на Косову и Метохији.

Албанска национална заједница уз подршку власти у Тирани више од 120 година је спроводила на простору данашње Републике Србије, Црне Горе, Вардарске Македоније и Грчке своје иредентистичке планове и етничко чишћење. Сем тога, они су насилним путем област КиМ отели средином 1999. године уз подршку земаља НАТО пакта који су желели уништење Срба у којима су гледали "мале Русе".

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је веровати да ће ико од албанских злочинаца одговарати за своје недела, као што је и овај липљански злочин.

 

 

 

 

Оцените нам овај чланак:

1

2

3

4

5