Фрањо Туђман - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Југославија

ФРАЊО ТУЂМАН


Фрањо Туђман (1922-1999) је бивши генерал Југословенске Народне Армије, шовинистички политичар, први предсједник Републике Хрватске, командант хрватских оружаних снага током 1990-их година који је стајао на челу удруженог злочиначког подухвата: "Бљесак", "Олуја", "Оркан" и "Маестрал" у само љето 1995. година када је прогнано око 400.000 Срба, а њихова имовина опљачкана, спаљена и уништена.

Штавише, из скоро свих урбаних средина: Вуковар, Госпић, Загреб, Сплит, Шибеник, Сисак, Осијек, Вировитица, Бјеловар, Задар, Дубровник, Карловац и др... у СР Хрватској током 1990-1992 прогнао је на стотине хиљада Срба, јер је хтео да сведе број Срба испод 3%.

Ратне јединице под његовом командом извршиле су такође агресију на Босну и Херцеговину у прољеће 1992. године (Купрес и Сијековац) и јесен (Митровданска офанзива), а касније и на Републику Србску од јула до октобра 1995. године.

Туђман је један од најважнијих фактора у разбијању социјалистичке Југославије у последњој деценији 20. века.

Одговоран за криминалу приватизацију у Хрватској и уништавање милионског тиража књига 1991-1999 које су написане на ћирилици или су аутори Срби по националности.

Остаће упамћен по низу својих шовинистичких изјава, у коме велича клеро-фашистичку Независнз Државу Хрватску и сматра Јевреје и Србе за нижу класу људи.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена

Стјепан Саркотић * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани

Црна Романија * Стјепан Дуић

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска

Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић

Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић

Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков

Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић

Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum CrimenКалати

* Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак

Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало

Виктор Гутић * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар

Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице

  Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно

Револуционарно Братство Звонко Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја

Медачки џеп * ГрубориОркан * Паулин Двор * Откос

Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде

Добросав Парага * Корански мостВировитица * Шпегељ

Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанкаЗадар

Божићни Устав * МаксимирТомислав Мерчеп * Сплит

* Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн

Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић

Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

ЖИВОТОПИС

Фрањо Туђман је рођен у Великом Трговишћу, истоименом општинском мјесту у хрватском Загорју 14. маја 1922. године.

То је било неколико година од како је завршио Први свјетски рат и формирана прва јужнославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Административно је потпала прво под Загребачку област, а касније сврстана у Савску бановину.

Умро је 10. децембра 1999. године у Загребу гдје је и сахрањен.

Поријекло

Његов отац Стјепан Туђман је био познати активиста Хрватске Сељачке Странке (ХСС) и мајка Јустина (рођена Гмаз). Имали су осим Фрање још два сина: Стјепана и Ивицу. Мајка му је умрла 1929. године кад је пошао у основну школу. Брат Стјепан погинуо је као партизан у прољеће 1943. године.

Оца му Стјепана, иако је био један од главних покретача антифашистичког покрета у хрватском Загорју и члан ЗАВНОХ-а и АВНОЈ-а, ликвидирала је југославенска тајна полиција - УДБА у прољеће 1946. године због његових критика нове комунистичке власти.


Породични албум: отац Стјепан и мајка Јустина

Школовање

Основну школу Фрањо Туђман је похађао у родном мјесту (1929-1933). Средњу школу је учио у Загребу (1934-1941) гдје се издржавао углавном сам подучавањем других.

Већ као средњошколац је учествовао у националном покрету због чега је у јесен 1940. године био притворен. Од 1941. учествује у антифашистичком партизанском покрету и социјалној револуцији у сјеверозападној Хрватској.

Породица

Фрањо Туђман се оженио са Анкицом 22. маја 1945. године, која је била четири године млађа од њега. Вјенчање је обављено у београдској општини Центар. За вријеме Другог свјетског рата супруга Анкица је била у партизанском покрету у Чазми, а након рата добила је посао у Министарству иностраних послова ФНРЈ.

Са Анкицом има троје дјеце, два сина: Мирослава (1946.) и Стјепана, као и једну кћер Невенку (1951.).


Успомена из Београда

Невенка је из првог брака добила два сина и до развода је живила у Новом Саду, али се посље тога вратила у Загреб код родитеља. Када је њен отац Фрањо постао предсједник била је уплетена у низ афера, гдје је имала мноштво економских махинација у привреди, јер је остварила велике финансијске добити.

Мирослав Туђман је рођен у Београду, али је касније и он се вратио у Загреб гдје је наставио школовање. Дипломирао је социологију на Философском факултету Универзитета у Загребу. Касније се бавио научним радовима везано за информације. Волио је читање књига и бавио се рекреативно спортом. Почетком деведесетих година створио обавјештајно-сигурносни систем Републике Хрватске. Деценијама је предсједавао свим безбједоносним службама које је заправо и водио.

ХРВАТСКА ОЛУЈА НАД КРАЈИНОМ - АВГУСТ 1995.

 ЛИКА

Маша Торбица * Гордана Веселиновић * Изјаве Личана

Наташа Дракулић * Ђурђица Поповић * Милан Марчетић

Богдан Пантић * Ђурђа Смољановић * Милка Павлица

Радован Мирић * Анка  *  * Нина Аралица

 КОРДУН

Миле Ромчевић * Душко Дејановић * Милија Јовановић

Бојан Арбутина * Бојана Кекић

 БАНИЈА

Јана Батало * Керуша Дена * Стево Радошевић

Данијела Стефановић * Снежана Келеува

Невенка Добрић * Ранко Кнежевић

 ДАЛМАЦ.

Милош Дегенек * Марта Дрпа * Саво СтијељаКнин

Гордана Попадић * Јанко ЋакићСлађана Комазец

Саво Бура * Кристина Безбрадица * Марија Радић

ВуковићкеВесна Дамјанић * Александра Кресовић

 ПУБЛИК.

24 године касније * Видео документи * Хронологија Олује

Осмех на сликама * Петровачка цеста * Дражен Спасић

Траговима августа * Затворите прозоре

Каријера

Још у рату, крајем јануара 1945. године, упућен је као један од хрватских представника у Врховни штаб партизанских одреда Југославије у Београд.


Чудна улога у партизанима (први с десна)

Затим је радио у Главној персоналној управи Министарства народне одбране при Генералштабу ЈНА и у уредништву Војне енциклопедије.

У Београду је завршио и студије на Вишој Војној академији (1955-1957). Иако је крајем 1960. унапређен у чин генерал-мајора, већ сљедеће године на лични више пута постављани захтјев је напустио активну војну службу како би се у потпуности посветио научном и литерарном раду.

У Загребу је 1961. основао Институт за историју радничког покрета гдје је био директор до 1967. године, а 1963. изабран је - на основи хабилитације за професора на Факултету политичких наука Загребачког универзитета, гдје је предавао предмет Социјалистичка револуција и сувремена национална повијест.


Туђман у посјети Кумровцу са Брозом раних 1960-их

Доктор историјских наука постао је 1965. на Загребачком универзитету одбраном дисертације Узроци кризе монархистичке Југославије од уједињења 1918. до слома 1941. Касније су многи историчари довели у сумњу његов докторски рад.

У првој половини 1950-их година, Туђман је почео да се бави научним радом. Објавио је већи број расправа и чланак, више од 150 из историјских наука, војне теорије, савремене националне историје као и филозофије историје, међународних односа.

Учествовао је на више симпозијума и држао предавања на универзитетима у Чехословачкој, Италији, Немачкој, Аустрији, Канади и САД. Био је члан уредништва војно-теоријског часописа „Војно дјело“, редактор и помоћник главног уредника „Војне енциклопедије“, сарадник и редактор енциклопедија Лексикографског завода "Мирослав Крлежа", главни и одговорни уредник часописа „Путови револуције“, члан издавачког одбора часописа ЈАЗУ „Форум“, члан издавачког одбора „Хрватскога тједника“ и члан уредништва „Гласника Хрватске демократске заједнице“.

Од 1962. до 1967. Туђман је био предсједник Комисије за међународне односе и члан Секретаријата Главног одбора Социјалистичког савеза Хрватске.

Од 1965. до 1969. је био народни заступник Просвјетно-културног вијећа Сабора СР Хрватске и предсједник Одбора за научни рад Просвјетно-културног вијећа Сабора СР Хрватске.

Дисидент

Био је члан Управног и Извршног одбора Матице хрватске и предсједник Комисије Матице хрватске за хрватску повијест. Такође и члан Друштва хрватских књижевника од 1970. и члан Хрватског центра ПЕН-а од 1987. године.

Већ у првим Туђмановим објављеним текстовима из подручја војне доктрине о освајачким и ослободилачким ратовима, полазећи са гледишта да сваки народ треба да има своју оружану силу, заступао концепцију наоружаног народа и територијалне одбране.

Током каријере се стално трудио да смањи број јасеновачких жртава.

Избачен је 1967. године из Комунистичке партије Југославије. Морао је да напусти Институт, уклоњен је са Универзитета и пензионисан ради заустављања јавне дјелатности кад му је било само 45 година.

 

ЗАТВОРСКИ ДАНИ

Када је у прољеће 1971. почео хрватски проусташки покрет МАСПОК, Фрањо Туђман је био активан учесник, као такав ухапшен и осуђен. Захваљујући интервенцији Мирослава Крлеже код Јосипа Броза Тита, избјегао је вишегодишњу робију, па је осуђен само на двије године затвора.

Након Титовог одласка са историјске сцене, поново је у фебруару 1981. године осуђен на три године затвора и на забрану било каквог јавног дјеловања у раздобљу од пет година и то због тога што је дао интервјуе за шведску и њемачку телевизију и француски радио, у којима је говорио о својим историјским процјенама, а у прилог плуралистичке демократије.

У затвору у Лепоглави је био затворен од јануара 1982. до фебруара 1983. кад је био пуштен ради лијечења. У мају 1984. враћен је у затвор ради издржавања остатка казне, али је у септембру исте године због погоршања здравственог стања условно пуштен из затвора.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

ЗЛОДЈЕЛА

Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град

Ледићи * Чардак * Босански БродЦинцар * Петровачка цеста

Тигар * КиднаповањеДневник силовања *

ЛОГОРИ

Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала

Расадник * Вогорац * Хелиодром * Мостар * Габела *

ЗЛОЧИНЦИ

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра

Младен Маркач * Добросав ПарагаВалентин Ћорић * Брчански злочинци

Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић

Миљенко ФилиповићМиливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић

Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране

Перо Вицентић * Анте Голубовић * Ливно * Мостар * Петар Зеленика

Купрес * Нијаз Балтак * Пук Краљ Томислав *

ЖРТВЕ

Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо * Гламоч

Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић

Здравко Ковач * Слободан Иванишевић * Душан Вуковић * Милан Бојанић

Лука Жужа *

ПУБЛИК.

Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква

Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина

Побиј, покрсти и протјерај *


 

УСТАШКА ЕМИГАЦИЈА

Кад му је 1987. враћен пасош Фрањо Туђман путује у иностранство, најприје у Канаду и САД, а затим у западноевропске земље гдје је држао говоре, предавања и повезао се са усташким емигрантима тј. хрватским екстремистима и злочинцима из Другог свјетског рата.

Од тих екстремиста водећу улогу током његове владавине имају:

  • Динко Шакић, један од управника усташког логора Јасеновац из доба Независне Државе Хрватске.
     
  • Гојко Шушак, каснији министар одбране у Влади Хрватске и његова десна рука.
     
  • Томислав Ребина, усташки емигрант у Шведској, отмичар авиона у Гетабургу 1972. године.

 

НЕГИРАЊЕ ХОЛОКАУСТА

У својој књизи „Беспућа повијесне збиљности“ Фрањо Туђман негира и умањује хрватско-усташке злочине током Другог свјетског рата.

Негира и умањује број убијених Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу и другим концентрационим логорима клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске... Исто тако умањује укупан број Јевреја који су страдали током холокауста.

 

ПОЛИТИЧКИ УСПОН

Средином јуна 1989. године у Загребу тајно оснива Хрватску Демократску Заједницу са Владимиром Шексом, Бранимиром Главашом, Јосипом Манолићем и др. Устоличен је као први предсједник ХДЗ-а.

На политичком промотивном скупу у загребачкој дворани Вратрослав Лисински 24. фебруара 1990. године пред масом присутних Туђман изговра своју историјску реченицу:

„НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа"

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић  * Усташе

Мирко ПукИван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић

Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо

Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански челнициВладимир Крен * Мијо Бабић

Поглавникова гарда *

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско

Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково

Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожин

СадиловацПаланчиштеДивоселоШид

Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић

Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо

Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах

ВуковарКорићка јама * Стари Брод * Гудовац

Шегестин

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Зорка Делић

Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч

 Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић

Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље

Петар ДабробосанскиВукашин Мандрапа

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови

Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак

Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре

Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта

Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија

Не окрећи се сине * Покољ у ГлиниПолитика терор

Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук

Фратри и усташе кољу

 

Након побједе ХДЗ-а на првим посљератним вишестраначким изборима у авнојевској Хрватској након више од 45 година априла 1990. године Фрањо Туђман постаје предсједник СР Хрватске и његов сарадник Стјепан Месић постаје премијер.

У Сабору је 30. маја 1990. изабран за предсједника Предсједништва тада још постојеће Социјалистичке Републике Хрватске.

Након проглашења новог тзв. Божићног Устава 22. децембра 1990. године у хрватском Сабору, југославенска криза добија своје убрзање... Срби су постали национална мањина након деценијског статуса равноправног народа са Хрватима.

Почињу масовна отпуштања Срба са посла, провокације и притисци на националној основи, илегално наоружавање, минирања кућа и др.


Изборни плакати који су "красили" Хрватску 1990-те

На непосредним предсједничким изборима у августу 1992. је поново изабран за хрватског предсједника. На другом и трећем општем сабору ХДЗ у октобру 1993. и 1995. поново је изабран за предсједника ХДЗ, тада највеће странке у Хрватској.

На парламентарним изборима у јесен 1995. ХДЗ и Туђман као носилац листе ХДЗ-а поново су добили апсолутну већину у Заступничком дому Сабора. Као државни поглавар, својим вођством хрватске унутрашње и спољне политике остварио је пуно међународно признање Хрватске.

Фрањо Туђман је својим изјавама и дјелима показивао да за Србе нема мјеста у самосталној хрватској држави. Сматрао их је реметилачким фактором.

„Сретан сам што нисам ожењен
Српкињом или Жидовком
"

На економском плану ХДЗ и Туђман су дословно уништили већину индустрије у Хрватској гдје су радници дословно покрадени.


Трио снова: Љевица, Римокатоличка црква и Десница

Приватизација која је почела непосредно пред рат донијела је већинске власничке удјеле предузећа неколицини ХДЗ-ових поверљивих људи који су претходно државни новац пренијели на личне рачуне у Хипо-Алпе-Адрија банци.

Стотине хиљада људи остало је без посла, некада успјешна предузећа су затворена, а земља је почела да се прекомјерно задужује у иностранству.

Крајем маја 1992. године на Јелачићевом тргу у центру Загреба, Фрањо Туђман држи говор пред масом окупљених грађана и изговара још једну антологијску реченицу:

„Рата у Хрватској не би било,
да га Хрватска није жељела"

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Фрањо Туђман је као предсједник Хрватске и врховни командант њених оружаних снага током рата у Хрватској и Босни и Херцеговини у првој половини 1990-их одговоран за разбијање социјалистичке Југославије, илегално наоружавање СР Хрватске јесени 1990. године, док је Хрватска још била део СФРЈ.


Туђман са официрима на Книнској тврђави 1995.

У прољеће 1991. године започиње малтретирање и прогон Срба из урбаних средина у Хрватској, упади хрватске полиције по налогу власти из Загреба у србска мјеста.

Градови и насеља са национално мјешовитом средином: Вуковар, Сисак, Задар, Шибеник, Дубровник, Огулин, Госпић, Карловац, Осијек, Винковци, Пакрац, Грубишно Поље, Дарувар, Вировитица, Бјеловар, Славонски Брод, Славонска Пожега, Сплит... имали су своје паравојне формације које су предводили чланови његове ХДЗ странке, чији је циљ био прогон и етничко чишћење Срба из тих насеља, како би се проценат Срба смањио испод 3%.

Сачињавани су тајни списакови гдје су се налазила имена Срба које је требало убити и њихове куће минирати.

Путем медија 1. августа 1991. позива све Хрвате у рат против Срба и Југословенске Народне Армије. Током рата је стално пријетио Србима у Крајини.

Налогодавац је злочиначких операција: "Откос", "Оркан", "Миљевачки плато", "Масленица", "Бљесак", "Олуја", "Маестрал", када је настрадало и протјерано стотине хиљада Срба цивила.

За вријеме Туђманове владавине из авнојевске Хрватске је "нестало" односно прогнано више од 650.000 Срба, што јасно показује и попис становништва из 2001. године.

 

ХАШКЕ ОПТУЖНИЦЕ

У првостепеној пресуди Међународног кривичног суда за бившу Југославију против Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача 2011. године, Туђман се спомиње као један од саизвршилаца у „Удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био присилно и трајно уклањање србског становништва из РС Крајине“.


"Danke Deutschland" - Помоћ Хелмута Кола

У пресуди Међународног кривичног суда за бившу Југославију против Јадранка Прлића, комаданта хрватских снага у БиХ и осталих челника Хрватској Вијећа Одбране, Фрањо Туђман се помиње као вођа удруженог злочиначког подухвата чији је циљ био оснивање ентитета са хрватском већином у БиХ, који би се накнадно припојио Хрватској.

 

ЦИТАТИ

“Хрватска је ријешила србско питање у Хрватској. Ми смо прихватили повратак дијела Срба у Хрватску, како би онемогућили нападе на Хрватску и приговоре како је Хрватска наставак НДХ и да не жели ни једног Србина.

Ријешили смо србско питање и Срба више неће бити 12% и 6% Југославена колико их је било. А 3% колико ће их бити, неће више угрожавати хрватску државу”.

(Др ФрањоТуђман у Загребу 15.12.1998.)
 

 "Сви они који овдје фућкају и галаме морају знати да ће морати ићи из хрватских земаља, тамо одакле су и дошли, ако не буду поштовали вољу хрватског народа".

(Др ФрањоТуђман на митингу у Пазину, према Данасу бр. 426 од 17.04.1990. ст.32)


"Треба напунити празан трбух Хрватске. Босна је умјетна творевина. Вријеме је да окупимо Хрвате у максимално могућим границама. Нећемо границе између Хрватске и Херцеговине.

Оваква хрватска држава нема увјета за живот, али Хрватска држава чак са границама Бановине има, а особито са побољшаним границама.

Не треба рачунати на БиХ као са нечим што је од Бога дано и треба да остане."
(Др Фрањо Туђман новинарки Хени Ерцег, љето 1990.)

 

"Мене ће повијест смјестити – бок уз бок – с Францом, као спаситеља западне цивилизације!"

(Др Фрањо Туђман, за The New Yоrk Times у априлу 1998.)


"Један од странаца који се бавио идејом потпоре дисидентима у комунистичким земљама рекао ми је: "Знате професоре генерале, да нисте Хрват били бисте нобеловац!"

(Др Фрањо Туђман, према Фералу од 31.05.2003.)


"Хрвати су ратнички народ"

(Др. ФрањоТуђман „Хрватска ратна и војна вјештина“, према Фералу од 23.02.2002. број 36)


"Рата не би било да га Хрватска није желила. Ми смо процијенили да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске."

(Др Фрањо Туђман у говору на Тргу бана Јелачића 24.05.1995.)

 

"Умријети за Хрватску државу – то је оно због чега вриједи живјети."

(Др ФрањоТуђман, према Фералу од 23.12.2007.)

 

"Сада морамо осигурати границе Хрватске, те будуће границе хрватске државе у БиХ!

То је посебна повијесна задаћа хрватске државе, Хрватске војске, нешто што не смијемо пропустити, је ли… "

(Др Фрањо Туђман, војном врху, транскрипти из  1993. према Фералу од 16.04.2004.)

 

"Ми смо за то да се кости сваког хрватског човјека нађу у хрватској држави."

(Др Фрањо Туђман, речено 1996. године, према Фералу, од 30.04.2004)

 

"Србе треба снажно ударити да практично нестану."

(Др Фрањо Туђман, у Бријунској наредби за операцију „Олуја“, 31.07.1995.)

 

"И још их има и овдје код Вас! Од 22 суца у Карловцу има седморо Срба!"

(Др Фрањо Туђман, 26. августа 1995. у Карловцу из 'Влака слободе')

 

"Срби су неславно нестали из ових крајева као да их никад није ни било. Нису успјели покупити ни своје прљаве гаће. Нека им је сретан пут!

А они из свијета који нам и данас предбацују да палимо србске куће на ослобођеним дијеловима Хрватске, нека се присјете да је управо библијско начело, из старог завјета: око за око, зуб за зуб!"

(Др Фрањо Туђман, након Олује, у Книну 26.08.1995.)

 

"Идемо на Прозор, Ускопље, Бугојно, Јајце; ићи на повезивање Кисељака са Бусовачом, као и на заузимање Ускопља због повезаности с Новим Травником, Витезом и Бугојном."

(Др Фрањо Туђман, из стенограма од 05.11.1993.)

 

"Ја особно нисам имао никаквих илузија што се тиче муслимана у односу на хрватство, јер знам да су се Хрвати борили три стољећа са муслиманима, не са Турцима неголи са Муслиманима из Босне, и да су они, значи, довели Хрватску на руб пропасти (…) јер та демографска експанзија муслимана је таква да би нам они угрозили опстојност хрватске државе више неголи што су је Срби угрозили у прошлости. "

(Др Фрањо Туђман, из стенограма о разговорима с челницима Хрватске и Херцег – Босне, према Фералу од 16.04.2004.)

 

"Србе у Хрватској треба прогласити хрватским грађанима и назвати их 'православним Хрватима'. Треба забранити одредницу  'православни Србин' ".

(Фрањо Туђман у фебруара 1990. према тексту на стр. 49 књиге „Десет одговора Стјепану Месићу“ коју је написало 10 београдских аутора 2008.)

 

"У овом рату изгубила је мужа и дом, али је добила Хрватску и слободу."

(Фрањо Туђман говорећи на скупу у Конвалима о једној жени као жртви рата, према Фералу од 23.02.2002. стр. 36.)


Сарадња на највишем нивоу: Фрањо и Слободан

 

"Ја се с Милошевићем могу све договорити. Он је разуман политичар"

(Др Фрањо Туђман, новинарки Хени Ерцег, Ферал од 01.11.2003. страна 9 и од 07.07.2001.)

 

"Признајем да је 1991-1995 било ексцеса с наше стране попут паљења и минирања србских кућа, да се догодило понеко убојство, да је нетко и прије времена морао побјећи из Хрватске...

Међутим Срби су с тим морали рачунати. Поносан сам на све што смо урадили."

(Др Фрањо Туђман у једном од говора на Тргу бана Јелачића у Загребу посље рата)

 

ЗАОСТАВШТИНА

Фрањо Туђман као изразито негативна историјска појава не само у Хрватској већ и на Балкану ужива велики углед и након смрти. Стотине улица, тргова, мостова и државних институција у Републици Хрватској, али и Федерацији Босне и Херцеговине је названо по њему.

Та захвалност према првом предсједнику Републике Хрватске иде отуда што је у његово доба ријешено "србско питање у Хрватској". За разлику од својих претходника Туђман је успио да сједини: Љевицу, Десницу и Римокатоличку цркву под један барјак да се боре за исти циљ: национално и вјерски чиста држава.

Ипак, изузетак је само један кaтолички свeћeник, тeолог и публицист, фрa Дрaго Боjић овaко описуje Туђмaнову влaдaвину током 1990-1999...
- "Свe je било погрeшно у Туђмaновоj политици. И нa унутaрњeм и нa вaњском плaну. Упропaстио je држaву коjу je водио, зaрaзио jу вирусом нajгорeг нaционaлизмa, eкономски jу уништио и срозaо њeзин углeд у свиjeту.

Нajвишe злa je њeговa политикa учинилa у Босни и Хeрцeговини. Извршио je aгрeсиjу нa БиХ, гурнуо босaнско-хeрцeговaчкe Хрвaтe у сукоб са муслиманима, политички трговaо босaнским Хрвaтимa. Нaкон Пaвeлићa, Туђмaн je нajнeгaтивниja политичкa личност у новиjоj повиjeсти Хрвaтскe".



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Славе Туђмана, али многе његове речи су заборавили

Честитке Србима за Божић из комшилука

Папук 2024: Провaљeно у Спомeн кућу у Воћину

22. парастос жртвама Бљеска биће 1. маја 2017. у Београду, у цркви св. Марка

Хрватско-муслимански злочини у Власеничком срезу 1941-1945

19. Парастос жртвама Олује биће 4. августа 2014





Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINCI
KNINSKA KRAJINA
SLAVONIJA BARANJA
OSIJEK VUKOVAR
LIKA DALMACIJA
BOSNA HERCEGOVINA
DEVEDESETE GODINE
KORDUN BANIJA
SISAK GOSPIC
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
ZAPADNA POSAVINA
OLUJA BLJESAK
MAESTRAL 1995
OTKOS I ORKAN
KARLOVAC 1991
MILJEVCI 1992
DIVOSELO 1993
DUBROVNIK ZADAR
FRANJO TUDJMAN





















Skip Navigation Links