САРАЈЕВО - РАЗОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ


Ова страница је намјењена једном од највећих злочина над Србима западно од ријеке Дрине - Сарајево! Тај вјечити србски град освајан је више пута од разних завојевача (аусто-угарски, турски, њемачки и др.).

Налази се у централном дијелу Босне и Херцеговине, на 500 м.н.в. у Сарајевском пољу тј. Сарајевској котлни, гдје доминира континентална клима. Град је окружен са неколико планина: Јахорина, Требевић, Игман, Трескавица, Бјелашница... а три познате сарајевске ријеке су: Босна, Миљацка и Жељезница.

Сарајево је најважнији политички, кулурни, индустријски и трговачки центар регије већ стољећима. Заправо ово је мјесто гдје су се сударале многе културе и цивилизациије.

Вјековима овај град и оклону насељавају православни Срби, о чему свједоче бројни културно-историјски споменци, али и документи византијског цара Константина.  Још у доба Немањића овјде су се градиле православне цркве, нпр. Стара црква на Башчаршији је из 14. вијека.

Најездом Турака из Мале Азије у Средњем вијеку, све хришћанске земље на Балкану падају под њихов утицај и постају дио Османлијског царства. Турци су донијели исламску религију у ове крајеве и градили џамије. Спроводили су терор и страховладу према хришћанима (потурчавали дјецу, узимали трећину приноса, отимали жене и др.). Тек на Берлинском конгресу јула 1878. Велике силе дозвољавају Аустроугарској монархији да окупира Босну и Херцеговину, а 1908. и да је присвоји. Бечки двор је спроводио такође терор према православним Србима, што је довело до оснивања Младе Босне, револуционарне организације Срба који су имали за циљ ослобођење од тиранства и уједињење са Краљевином Србијом.

У Сарајеву су Младобосанци извршили Видовдански атентат 1914. на аустријског надвојводу Франца Фердинанда чиме је почео Први светски рат... Аустроугарске власти су прогониле Србе у Босни и Херцеговини и много Срба је убијено или одвдено у логор Добој.
 Војвода Степа је са Другом србском армијом ослободио Сарајево 6. новмбра 1918. Након тога, створена је прва јужнославенска држава -  Краљевина СХС, а Сарајево је припало Дринској бановини.

У Другом свјетском рату Сарајево је постало србска костурница јер је усташки режим Анте Павелића спроводио геноцид над Србима на територији НДХ, а Сарајево није поштеђено. Десетине хиљада Сарајелија су убијене или пак одвођене у конц. логоре. На тај начин промјењена је национална структура, одосно Срби су постали мањина. Партизанске јединице су ослободиле Сарајево 6. априла 1945. године.

Послије рата о злочинима над Србима се морало ћутати, јер југославенска тајна полиција УДБ-а је забрањивала приче о злочинима над Србима и прогањала сваког ко би јавно причао о томе.  И усташки и послератни комунистички режим се обрачунавао сурово са србском буржоазијом у Сарајеву. И не само то, априла 1975. године Срби муслиманске вјероисповјести постали су нова нација - муслимани.

Средином 1980-их плански се насељавају муслимани из Рашке области у Сарајеву, што је довело до тога да муслимани имају сада већину у главном граду СР Босне и Херцеговине. Увођењем вишепартијског система почетком 1990.  дошло је до пораста иредентизма и еконоске кризе. У западним дијеловима СФРЈ побједиле су сепаратистичке снаге, које су довеле до распада Југославије у љето 1991. године, а Босна и Херцеговина је запала у дубоку политичку кризу.

Муслиманска странка СДА коју предводио Алија Изетбеговић и Хрватска Демократска Заједница БиХ, коју предводио Јуре Пеливан... стварају крајем 1991. себи паравојне формације које се наоружавају преко илегалних путева, а ЈНА није ништа учинила да то заустави. Република Хрватска је 26. марта 1992. извршила агресију на СР Босну и Херцеговину (саставни дио СФРЈ), тако што је направила покољ у србском селу Сијековац, код Бос. Брода. Седмицу дана касније 3. априла 1992. хрватска снаге нападају Купрес и околна села.

Ситуација се додатно закомпликовала када су 6. априла 1992. земље Европске заједнице и САД признале незавносност Босне и Херцеговине. Исти дан кренуле су барикаде у Сарајеву и прогон Срба, да би све кулминирало почетком маја 1992. када су припадници паравојних снага "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге" и МУП-а БиХ, направиле масакр у Добровољачкој улици, над колоном возила ЈНА која је у складу са договором команде Друге армијске области и Предсједништва БиХ мирно извлачила из касарне...

У Дејтону 21.11.1995. потписан је мировни споразум и престанак рата, док је србска делегација коју је предводио Слободан Милошевић, тадашњи председник СР Србије, својим потписом предала пет сарајевских општина: Илијаш, Вогошћа, Илиџа, Хаџићи и Грбавица... муслиманској федерацији БиХ. Овим чином је начињен преседан и издаја сопственог народа и земље. То је довело до исељавања преко 150.000 сарајевских Срба у марту 1996. године, не желећи да чекају муслиманске власти. Сарајлије су ексхумирале чак и гробове.


Током 1992-1996 у Сарајеву је убијено најмање десет хиљада Срба, а око 200.000 Срба је напустило Сарајево, своје домове... О свему овоме постоји бројни докази и обимна документација, која већ деценијама тавори у Тужилаштву Босне и Херцеговине, али ништа се не предузима. Заправо Тужилаштво БиХ је под притиском моћника који и данас сију страх међу тужиоцима.

На овој страници појединачно презентовати документа, видео снимке, слике и исповјести учеснике и србских жртава из Сарајева. Ако видите да нешто недостаје, пошто прича о Сарајеву никада неће бити завршена, слободно нам пошаљите преко Контакт стране.