САРАЈЕВО - РАЗОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ


Ова страница је намјењена једном од највећих злочина над Србима западно од ријеке Дрине - Сарајево! Тај вјечити србски град освајан је више пута од разних завојевача (аусто-угарски, турски, њемачки, хрватски и др.).

Налази се у централном дијелу Босне и Херцеговине, на 500 м.н.в. у Сарајевском пољу тј. котлни, гдје доминира континентална клима. Град је окружен са десетак планина: Јахорина, Требевић, Игман, Трескавица, Бјелашница... а три познате сарајевске ријеке су: Босна, Миљацка и Жељезница.

Сарајево је најважнији политички, кулурни, спортски, индустријски и трговачки центар регије већ стољећима. Заправо ово је мјесто гдје су се сударале многе културе и цивилизациије.

Вијековима овај град и оклону насељавају православни Срби, о чему свједоче бројни културно-историјски споменци, али и документи византијског цара Константина.  Још у доба Немањића овјде су се градиле православне цркве, нпр. Стара црква на Башчаршији је из 14. вијека.

Најездом Турака из Мале Азије у Средњем вијеку, све хришћанске земље на Балкану падају под њихов утицај и постају дио Османлијског царства, тако и Босна (1463.). Турци су донијели исламску религију у ове крајеве и градили џамије. Спроводили су терор и страховладу према хришћанима (потурчавали дјецу, узимали трећину приноса, отимали жене и др.). Тек на Берлинском конгресу јула 1878. Велике силе дозвољавају Аустроугарској монархији да окупира Босну и Херцеговину, а 1908. и да је присвоји као своју покрајину, што је ојачало римокатолички утицај. Бечки двор је спроводио такође терор према православним Србима, што је довело до оснивања Младе Босне, револуционарне организације Срба који су имали за циљ ослобођење од тиранства и уједињење са Краљевином Србијом.

У Сарајеву су Младобосанци извршили Видовдански атентат 1914. на аустријског надвојводу Франца Фердинанда чиме је почео Први светски рат... Аустроугарске власти су прогониле Србе у БиХ и много Срба је убијено или одвдено у концентрационе логоре Добој и Зеница.
Војвода Степа је са Другом србском армијом ослободио Сарајево 6. новембра 1918. Након тога, створена је прва јужнославенска држава -  Краљевина СХС, а Сарајево је припало Дринској бановини.

У Међуртаном добу Сарајево је доживјело економски процват и напредак, док се постепено ослобађало оријенталног утицаја.

У Другом свјетском рату Сарајево је постало србска костурница јер је Усташки режим Анте Павелића и Адемаге Мешића спроводио геноцид над Србима на територији НДХ, а Сарајево није поштеђено. Десетине хиљада Сарајелија су убијене или пак одвођене у конц. логоре. На тај начин промјењена је национална структура, одосно Срби су постали мањина. Партизанске јединице су ушле у Сарајево 6. априла 1945. године након вишедневних крвавих борби.

Послије рата о злочинима над Србима се морало ћутати, јер југославенска тајна полиција УДБА је забрањивала приче о злочинима над Србима и прогањала сваког ко би јавно причао о томе.  И усташки и послератни комунистички режим се обрачунавао сурово са србском буржоазијом у Сарајеву. И не само то, априла 1975. године Срби муслиманске вјероисповјести постали су нова нација - муслимани.

Средином 1980-их плански се насељавају муслимани из Рашке области у Сарајеву, што је довело до тога да муслимани имају сада већину у главном граду СР Босне и Херцеговине. Увођењем вишепартијског система почетком 1990.  дошло је до пораста иредентизма и еконоске кризе. У западним дијеловима СФРЈ побједиле су сепаратистичке снаге, које су довеле до растурања Југославије у љето 1991. године, а БиХ је запала у дубоку политичку кризу.

Муслиманска милитантна странка СДА коју предводио Алија Изетбеговић и Хрватска Демократска Заједница БиХ, коју предводио Јуре Пеливан... стварају крајем 1991. себи паравојне формације које се наоружавају преко илегалних путева, а ЈНА није ништа учинила да то заустави. Република Хрватска је 26. марта 1992. извршила агресију на СР Босну и Херцеговину (саставни дио СФРЈ), тако што је направила покољ у србском селу Сијековац, код Бос. Брода. Седмицу дана касније 3. априла 1992. хрватска снаге нападају Купрес и околна села.

Ситуација се додатно закомпликовала када су 6. априла 1992. земље Европске заједнице и САД признале незавносност Босне и Херцеговине. Исти дан кренуле су барикаде у Сарајеву и прогон Срба, да би све кулминирало почетком маја 1992. када су припадници паравојних снага "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге", као и МУП-а БиХ, направиле масакр у Добровољачкој улици, над колоном возила ЈНА која је у складу са договором команде Друге армијске области и Предсједништва БиХ мирно извлачила из касарне...

У Дејтону 21.11.1995. потписан је мировни договор и престанак рата, док је србска делегација коју је предводио Слободан Милошевић, тадашњи председник СР Србије, својим потписом предала пет сарајевских општина: Илијаш, Вогошћа, Илиџа, Хаџићи и Грбавица... муслиманској федерацији БиХ. Овим чином је начињен преседан и издаја сопственог народа и земље. То је довело до исељавања преко 150.000 сарајевских Срба у марту 1996. године, не желећи да чекају муслиманске власти, који су стално упућивали пријетње. Сарајлије су ексхумирале чак и гробове.


Током 1992-1996 у Сарајеву је убијено најмање десет хиљада Срба, а око 200.000 Срба је принудно напустило Сарајево, своје домове... О свему овоме постоји бројни докази и обимна документација, која већ деценијама тавори у Тужилаштву Босне и Херцеговине, али ништа се не предузима. Заправо Тужилаштво БиХ је под притиском моћника који и данас сију страх међу тужиоцима.

На овој страници појединачно презентовати документа, видео снимке, слике и исповјести учеснике и србских жртава из Сарајева. Ако видите да нешто недостаје, пошто прича о Сарајеву никада неће бити завршена, слободно нам пошаљите преко Контакт стране.