Прије неки дан, тачније 5. маја 2022. године у граду на Миљацки је одржана комеморација, односно како муслимански медији тумаче - Дан сјећања на убијену дјецу Сарајева. Како посљедњих година у јавном простору кружи информација, ријеч је о 1.601 дјетету који су убијени током ткз. Опсаде Сарајева у првој половини деведесетих година 20. вијека, тачније од марта 1992. до марта 1996.
Гледајући са стране, рекли би, видиш како је то лијепо што неко одаје поштовање за малишане који су недужни страдали. Алијни сљедбеници би то зачинили са "убице ове дјеце су 'србо-ћетнићки агресори' и присталице Милошевићеве Велике Србије".
Чак и многи странци, они који живе ван балканског поднебља ће се 'упецати' на ове медијске подвале, наивно саосјећајући се са житељима босанско-херцеговачке престонице.
Међутим, "истина је негдје тамо", како пише у чувеном остварењу Криса Картера, америчког филмског режисера, тако и овдје код нас.
Иако су прије четврт стољећа направљени пописи жртава, не само у Сарајеву, већ у цијелој Босни и Херцеговини... гдје је неколицина истраживача са муслиманске стране као што су: Мирсад Токача дошла до не више од 711-оро дјеце, од новорођенчади до пунољетства. Штавише, Токача је са сарадницима успио да направи два сортирања жртава, прво, по томе да ли су војници или цивили, а друго је по старосној доби.
Али, ту прича тек почиње да добија научно-фантастични сценарио, јер та "бројка" од 711 жртава НИКАКО није задовољавала апетите муслиманске пропаганде која је морала и пред својим "народом" и пред свјетском јавношћу да појача доживљај жртве. Требало је и да се у тој улози мученика сакрију сва она злодјела која су учињена "другој страни", у овом случају сарајевским Србима, јер и они имају дјецу која су убијена у истом том Сарајеву.
У сврху даљег лажирања ове приче укључује се неколико муслиманских организација из НВО сектора у коме су ове бројке жртава рапидно расле, али нигдје нису навођени извори и методи узорковања таквих испитивања. Чудно, зар не?
Ништа ту није чудно... баш напротив. Све је ту логично и има смисла.
Тачније, у Сарајеву су до 1991. године сем муслимана, живјели Срби (од 150 до 200 хиљада) и Хрвати и друге народности који су деценијама вјеровали у некакво братство и јединство, што су морали чувати као "зјеницу ока свога". Појавом Алије Изетбеговића босанског дисидента још из "титиних времена" и робијаша у два наврата... који је управо пуштен из затвора крајем 1988. године под неразјашњеним околностима и гле чуда, одмах добија право да се бави политиком.
Већ 26. маја 1990. године званично у Сарајеву се оснива милитантна партија - Странка Демократске Акције. Имали су врло бизарне погледе на будућност, али је сам Алија окупио око себе ликове који су били спремни да се до посљедње капи крви боре за самосталну БиХ одвојену од СФРЈ, коју би уредили према начелима његове "Исламске декларације". Међу првима су му пришли: Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др.
На новембарским изборима исте године СДА добија врло велики број гласова, највише захваљујући чињеници да су у своје редове довели Фикрета Абдића, успјешног привредника из Велике Кладуше. Управо је "Бабо" био тај мамац за кога су сем муслимана, масовно гласали Срби из сјеверо-западне Босне (за неупућене Фикрет је добио дупло више гласова). Врло брзо екстремно крило СДА је Абдића гурнило у страну, а поставило Алију Изетбеговића на чело партије и посље и у Предсједништво БиХ.
Тада је почело све да се одвија муњевитом брзином. Формирана је власт са ХДЗ и СДА, а Владу БиХ је саставио премијер Јуре Пеливан. Тајно је СДА наоружавао муслимане и стварао паравојне формације "Зелене Беретке" и "Патриотску Лигу", у свим дијеловима БиХ гдје су муслимани имали релативну или апсолутну већину.. Све је то рађено још од средине 1991. године, а такве послове је одрађивао дезертер Сефер Халиловић, који је побјегао из ЈНА у чину пуковника.
Прва крв је у Сарајеву пала 1. марта 1992. године, тако што су муслимански криминалци, блиски највишим руководиоцима СДА, извршили убиство Николе Гардовића, старог свата на Башчаршији. Главни убица је био Рамиз Делалић звани Ћело, иначе рођен у Прибоју (СР Србија). Занимљиво је то што Делалић није био једини у плејади сарајевских криминалаца које је окупио СДА за рад обављања најпрљавих послова "у име суверене Босне". Били су ту Јусуф Празина и његови "Вукови", па Мушан Топаловић звани Цацо са својим "Лепотанима", Исмет Бајрамовић звани Ћело са својим "Интелектуалцима", Зулуфкар са својом "Екипом снова"...итд.
Јарани Дина Мерлина
Касније како је рат текао из највиших кругова Министарства унутраших послова БиХ је потекла идеја да се оснује посебна јединица од 30-50 припадника, коју су назвали "Шеве". За њихово постојање је знало само пар људи, а најмена им је била да ликвидирају све оне који би имали какве приговоре на рад СДА, односно политичке неисомишљенике.
Онако, у некој доколици ће снајперима дејствовати по србским дијеловима Сарајева, пуцајући на цивиле и дјецу, цивиле (Случај "Бошко и Адмира")...
О тој јединици је било говора прије десетак година у неколико суђења, па чак и у Хашком Тринуналу, гдје је доказано да су између осталог и "Шеве" учествовале у убијању србске дјеце у Сарајеву. Подметачине да су Срби криви за мноштво злочина у Сарајеву деведесетих је била редовна појава, нпр. "Пијаца Маркале"
Када смо већ код овога, вриједи поменути случај "Наташе и Милице". Марта 1995. године муслимански снајпериста Сејо Пискић је убио двије малољетне дјевојчице које су се играле ластиша испред зграде у којима су живјеле у насељу Грбавица. Новинарима је тада Алија Изетебговић рекао овако: - "Убијене су грађанке Сарајева! Даћу све од себе да се виновници казне...". Иако је сам Изетбеговић остао на власти још пет година након тог монструозног злочина, никада то злодјело није у потпуности расвијетљено.
Муслимански живаљ, реално никада није марио за србске жртве, чак ни у оном Другом свјетском рату, а камоли у овом посљедњем. Тако ни за ове двије дјевојчице које ама баш никако нису могле да угрозе ништа муслиманско. С друге стране, врх СДА је користио сва средства против Срба. Највише је ту радила пропаганда, јер су своја злодјела којих је у самом Сарајеву било много, али и другим срединама као што је: Високо, Зеница, Тузла, Сребреница, Бихаћ, Фојница, Горажде, Вареш, Маглај, Градачац, Зворник...
Такође, оно што свакако вриједи поменути јесте што је ткз. Армија Босне и Херцеговине имала стотине концентрационих логора и у самом Сарајеву. Најмање 126 казамата, али постоје и новија истраживања која говоре да их је било више. Треба споменути: Силос у Тарчину, "Виктор Бубањ", Храсница, Босталино, Централни затвор...итд. У њима сем Срба цивила су довођена и дјеца.
За евиденцију муслиманских недјела направили смо посебну страницу на нашем сајту ОВЈДЕ.
Ријетко ко је у медијском јавном простору Срба тако стручно и аргументовано потопио све муслиманске лажи, као што је професор Душан Шеховац са Илиџе. Емисија је снимљена прошле године, па тако ваља погледати, јер само истина ослобађа.
У сваком рату постоје убијања, односно жртве. Зато ратови и јесу зло, јер доносе зло, а односе наше најмилије.
Међутим, тврдње било кога да постоје само његове жртве, при чему се друге омаловажавају, или пак игноришу у потпуности не само да не доприносе помирењу, већ напротив, стварају основу за неке нове ратове у којима ће по ранијим искуствима опет, највише страдати дјеца.
Није спорно да је муслиманска страна имала убијену дјецу током грађанског рат у БиХ 1992-1995, али чему преувеличавање броја жртава? На тај начин се ствара сумња у све оно што износе њихови социолози и истраживачи. Такође, јасно треба расвијетлити и околности злочина, односно да ли су заиста убијени од србске гранте или метка, или можда муслиманског.
Ово најмерно наводим, јер видим да деценијама муслиманска пропаганда за рад својих интереса све приписује "злим Србима", а свако ко сумња у тековине "одбрамбено-ослободилачког рата" бива сатанизован и медијски линчован. Што рекоше у њемачком документарцу: "Почело је са једном лажи".
Муслиманска клика коју данас предводе Бакир Изетбеговић, Шефик Џаферовић, нису ни онда 1991-1992 имали добре аргументе, а камоли сада. Заправо, цијели проблем је у томе што Европска Унија и САД их користе против Срба. Они заправо и омогућавају да ова пропаганда и даље опстаје.
Написа: Чуле
07.05.2022.