Досије Добровољачка: Исповјест Данила Берибаке о сарајевском паклу у мају 1992. године - www.zlocininadsrbima.com

   

2. мај 2022.


ДОСИЈЕ ДОБРОВОЉАЧКА: ИСПОВЈЕСТ ДАНИЛА БЕРИБАКЕ О САРАЈЕВСКОМ ПАКЛУ У МАЈУ 1992. ГОДИНЕ


Навршило се 30 година од пакла у сарајевској Добровољачкој улици гдје сам и ја учестовао као припадник Југославенске Народне Армије.

Ево мог сјећања на та антологијска догађања.

2. мај 1992.

Ујутро 2. маја 1992. сам предао дужност дежурног КПС-а у касарни Виктор Бубањ (КВБ) и кренуо да одморим. Око поднева смо добили узбуну и излазимо пред објекат гдје се распоређујемо у борбене групе. Распоређен сам у Борбено оклопно возило „Видра“ (БВП М-80А1), на мјесто нишанџије. Командир возила је био потпоручник Пелемиш, а возач старији водник Плазинић. Осталу посаду су чинили војници из резервног састава: Савовић, Вуковић, Тијанић, те војници на редовном одслужењу војног рока: Пантић, Симић и Галамић.

Наређење претпостављене команде је била испомоћ на одбрани команде 2. Војне области која се налазила на Бистрику у блокади са константним нападима "Зелених беретки" и муслиманске Територијалне одбране.

У акцији су учествовала укупно два БОВ-а (ВПБ М-86) и три „Видре“.

Правац кретања колоне је био КВБ-Отока-Пофалићи-Скендерија-Бистрик. На путу ка одредишту код Електропривреде на „Социјалном“ долази до првог оружаног сукоба на колону возила. Дејствовано је из пјешадијског наоружања, али без губитака. Колона се није заустављала, на напад је узвраћено из покрета и настављено је кретање према Бистрику.

По доласку на Скендерију смо уочили неколико војних возила „пинцгауер“ и трамваје како горе у пламену. Путем радио везе чујемо да се једно наше возило одвојило према Војној болници и наређење да се дио возила врати у касарну "Виктор Бубањ" јер је била претпоставка да ће бити нападнута.

Наше возило је наставило кретање и убрзо смо дошли до команде на Бистрику. Касније стиже и наш БОВ са командиром возила потпоручником Шабаном Хајдаревићем. Они су на Скендерији примјетили наше војнике који су нападнути у засједи, те их покупили и транспортовали до Војне болнице.

У току нашег доласка, на команду је у више наврата отварана ватра. Одмах смо се укључили у одбрану, и одговорили на нападе непријатеља. Наша посада је заузела борбене положаје унутар команде, гдје је са прозора дејствовала по непријатељским положајима.

Ја сам остао у куполи возила и давао ватрену подршку. У једном тренутку сам уочио да је погођен војник на редовном одслужењу војног рока Новић, којем је остало неколико дана до раздужења. У акцију је пошао добровољно иако му је сугерисано да не иде. Погођен је на самом улазу у команду испред мог возила. Узвратио сам ватру, али су ме засули против-оклопним средствима. Чуо сам шест детонација и чујем дозивање Савовића, јер нису знали да ли сам жив.

Послије седмог удара осјетим топао притисак и мирис горевине у возилу.

Од детонације сам помало дезорјентисан. У једном тренутку сам осјетио да ме неко повлачи из возила, то је био Шабан, који је почео са мном комуницирати... међутим, од удара га у том тренутку ништа нисам разумио јер сам био у шоку. Моја опрема је почела да гори, Шабан је рекао Пелемишу да нас покрива ватром док не уђемо у зграду.

У згради ми је указана помоћ и упућен сам на одмор. Послије неколико сати одмора, слух ми се враћа и осјећам се добро. Како ноћ одмиче сукоби јењавају и ноћ протиче мирно.

3. мај 1992.

Приликом поласка колоне ЈНА према Лукавици, наше возило је било на зачељу колоне. Колона се зауставља само двадесетак метара од тачке поласка. Убрзо чујемо и пјешадијску ватру. Били смо нападнути са свих страна.

У једном тренутку смо чули позиве на предају. Приликом отварања врата нашег транспортера, неко од муслимана је отворио ватру, гдје бивају погођени војник Пантић и војник Симић који од посљедица рањавања није преживио.

Напуштамо возило и обарају нас на асфалт. Ту смо разоружани и уз пријетње смрћу трпимо страшно батињање. Послије неког времена, нам наређују да се постројимо и кренемо према Фискултурној сали (ФИС).

Пред ФИС-ом су нас дочекали Стјепан Шибер, Јован Дивијак и Стјепан Кљујић. Ту нас постројавају и раздвајају на војнике, резервисте и старјешине. Ту су препознали Милорада Пелемиша и уз малтретирање га одводе у непознатом правцу. Покушао сам се пребацити у ону групу гдје су били редовни војници, али ме је један припадник ткз. Зелених беретки примјетио и уз псовање и ударање ме вратио.

По уласку у салу, двојица наоружаних лица у цивилу одводе мене и Савовића да дамо изјаву за ТВ "Јутел". Пјешке смо дошли до станице Полиције, гдје смо затекли и Пелемиша. На глави сам примјетио да је Пелемиш изударан. Полицајац који је био у канцеларији је рекао да нас одведу на мени непознато мјесто. Одвезли су нас и смјестили у неку просторију гдје су дошли неки наоружани цивили. Вријеђали су нас и пријетили смрћу.

Ту су нам дали инструкције шта морамо рећи у изјави за медије. Нико са телевизије ту ноћ није дошао! Мени је један од тих цивила пришао са ножем и пријетио ми смрћу уз псовке. С неким пркосом сам му одговорио: „Само кољи шта чекаш“. Послије одговора добио сам ударац у главу, гдје сам пао на под. Одатле смо враћени у ФИС.

По уласку у салу сам видио Вуковића како клечи, видно са повредама. Сједамо на паркет и добијамо наређење да се окренемо преме зиду и легнемо.

Чујем, пошто је био близу, како Вуковића испитују уз физичко малтртирање и од њега траже да им каже ко су редовни војници, а ко резервисти. Послије неког времена, закључио сам да су се стражари смијенили и малтретирање је настављено. Посебно се истакло малтреирање старјешина ЈНА, а поготово Мастиловића и Вуковића који су били из Фоче. Вуковића су тукли толико, да је један од крвника сломио кундак од пушке на њему.

У току ноћи сам питао једног од стражара да идем у тоалет, на шта ми је одговорио: „Ако изађеш бићеш заклан, пишај у гаће“. Пред зору ми је тај исти стражар пришао и упитао ме хоћу ли у тоалет.

Објашњавао ми је да су „неки“ били горе и да онда није смио.

 

4. мај

Око 07:00 сати улази већа група наоружаних лица, која нам наређује да устанемо, а Вуковића и још неколико лица одводе у дно сале и наређују им да легну и набију главу на под. Послије неког времена нам доносе доручак и пуштају нас да запалимо цигарете. У том тренутку долазе и припадници Црвеног крста, гдје се хвале како са нама поступају хумано и како нам дају оброке и све остало редовно.

Мени и Савовићу су пришли и пријетили како нас неће ставити на списак за размјену него нас убити. Ту је Савовића један од стражара ударио. Наређено нам је да се издвојимо из групе и да легнемо на под. Дјевојка из Црвеног крста је прошла мимо нас, гдје је ја зовем и говорим да нисмо на списку. Дали смо јој личне податке и остајемо ту док лица из ЦК није извршила попис.

Пошто су изашли, мене и Савовића по казни пребацују у групу код Вуковића, гдје нам је наређено да легнемо. Ту сам у једном тренутку случајно помакао главу, због чега ме је један од стражара ударио ногом у главу, и том приликом нанио повреду главе и осјетио сам да су ми избијена два зуба. Облила ме крв, а он ми је донио неку крпу да се обришем да не прљам паркет "четничком" крвљу.

Послије неког времена приликом обиласка, препозанао ме је један муслимански полицајац који је одмах ме подигао и пружио ми помоћ. То је био Рамиз из специјалне јединице МУП БиХ, којем сам једном приликом помогао, а који ми то није заборавио. Одвео ме у тоалет, гдје сам се умио и мало освјежио.

Задржао ме по повратку код себе и није дао да ме врате у групу гдје су ме малтретирали. Донио ми је цигарете које сам подјелио осталим заробљеницима. Такође донио ми је и ћевапе и кока-колу. Рекао ми је да се не бринем и да ће ме у не доласку аутобуса он лично вратити у касарну. Убрзо су ипак дошли аутобуси.

Ја сам замолио Рамиза да извуче Савовића и Вуковића. Међутим, Савовић је дошао али Вуковић није.

Укрцали смо се у аутобусе и кренули пут Лукавице. Уз Вуковића у ФИС-у је остало неколико припадника ЈНА. Колона је без проблема стигла у касарну "Слободан Принцип Сељо". Ту нас је дочекао водник Топић са још пар припадника јединице. У касарни нам је указана медицинска помоћ.

Ето, то је права истина.

 

Аутор: Данило Берибака
припадник 4. батаљона
Војне полиције ЈНА

 



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

ЗЛОДЈЕЛА

УраганПофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота * Ледићи

Петровачка цестаФ. ЈабукаНамјерна Сила * Кукавице * Мостар

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе * Бравнице

 Бјеловац * Босански Брод * Чардак * Скелани * СмолућаКравица 

 КазаниКаменицаБрадина * ТузлаДобровљачка * Цинцар

Бреза * Горажде * БрежаниЧемерно * Чагаљ * Купрес * Иваница

Чајниче * Велики парк *

ЗЛОЧИНЦИ

Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић * Ахмет Сејдић

Мушан Топаловић * Рамиз ДелалићАлија Изетбеговић * Ејуп Ганић

Мурат ШабановићЈука ПразинаШевеРасим Делић * ХВО

Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић * Мате Бобан

Јадранко ПрлићКрвава Азра * Младен Налетилић * Драган Викић

Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке * Миралем Мацић

Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига * Перо Вицентић

Русимир Хаџихусеиновић * Шеве * Мехо Бајрић * Селим Бешлагић

Хаџо Ефендић * Бесим Спахић * Јован Дивјак * Мостар * Оручевић

Купрешки *

ЛОГОРИ

СилосДретељОџак * Орашје * Стролит * Стела * Зоил * Челебићи

Бихаћ * Виктор Бубањ * Хотел Бристол * Борсалино * Храсица * Брчко

Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај * Мостар * Лукавац

Завидовићи * Сребреник * Фојница

ЖРТВЕ

Љубо Млађеновић * Драган ВасићСтрахиња Живак * Раде Рогић

Слађана Кобас * Породица ГолубовићОлга ДрашкоРистовићи

Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Слободан Стојановић

Силовања * Кнежевићи * Видово Село *

ПУБЛИКАЦ.

Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Битка за Возућу * Јелена '93

Мостарска тамница * И крв је горјела  * Крици и опомена * Трново 92

Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Одбрана Херцеговине

1335 дана * Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубомир Млађеновић

Знаш мене * Јаук * Побиј, покрсти и протерај * Сјећаш ли се мене

Средња БоснаСтан' Неретво * Мјесто покољаРатни Хирург

 Душан Шеховац * Чапљина град злочинац

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 507  пута
Број гласова: 5


Tags:
DANILO BERIBAKA
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
GRAD SARAJEVO
VIKTOR BUBANJ
BORBENO VOZILO
4. BATALJON
VOJNA POLICIJA
RASPAD SFRJ
CRVENI KRST
MUSLIMANSKI ZLOCINI
DOBROVOLJACKA ULICA
MILORAD PELEMIS
DEVEDESETE GODINE
NASELJE BISTRIK
SECANJA ISPOVESTI
SREDNJA BOSNA
JOVAN DIVJAK
STJEPAN SIBER
MUCENJE ZAROBLJENIKA
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
ARMIJA BIH
FISKULTURNA SALA
MAJ 1992


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Досије Сарајево: Како је убијен Драшко Вукосав 1992. године

Ослобађање Вуковара пре 30 година: Град као жртва Туђманове мржње

Парастос и молитвено сјећање за жртве Откоса биће у Београду 29.10.2022

Случај Радована Стојшића: Кобно пeцaњe нa ничиjоj зeмљи

Трново: 24 године од злочина над српским цивилима у Сарајеву

Случај Стоје Трифкановић из Сиска: Моје жртве нико не спомиње

Досије Босански Брод: Алминко Исламовић, припадник ХВО, добио 14 мјесеци затвора




Поделите ову вест, нека се чује истина...













Skip Navigation Links