Цинцар 1994 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Цинцар 1994



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Горажде - Јама Казани - Кравица

Јошаница - Чагаљ Кукавице - Пофалићи

Петровачка цеста - Логор Брчко - Купрес

Дретељ - Силос - Виктор БубањБихаћ

Орашје - Оџак - Бреза - Ураган - Челебићи

Чајниче - Ристовићи - Кнежевићи

Башчаршија - Наташа и Милица - Мостар

Сердари - Тузла - Бањалучке бебе

Чемерно - Фочанска Јабука - Бравнице

Сарајевска Голгота - Скелани - Олга Драшко 

 

"Цинцар 94" је била злочиначка операција удружених муслиманско-хрватских снага у Босни и Херцеговини као и регуларне војске Републике Хрватске, којом је окупирана територија Купреса и Купрешке висоравни, почетком новембра 1994. године.

Том приликом су непријатељске снаге биле далеко надмоћније и бројиле су преко 40.000 војника, док су српске снаге бројиле око 3.500 бораца Војске Републике Српске. Ово је иначе прва заједничка операција хрватских и муслиманских снага у БиХ, посље Вашингтонског споразума.

Након друге окупације Купреса, српско становништво је отишло у избјеглиштво, напуштајући родни крај, бојећи се освете, јер свако ко је остајао код својих кућа бивао би убијен и опљачкан.

Хрватска војска је учешћем у овој акцији себи стварала повољне позиције за касније извођење злочиначке операције "Олуја".

 

 

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама. 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима. Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику. Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Они су крајем марта 1992. повучени у Ужице (Србија).

1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Хрватске снаге у Босни и Херцеговини су почетком априла 1992. године имали већ једну кратку агресију и масакр над српским становништвом Купреса. Тада је на десетине српских цивила погинуло, а на стотине их је одведено у концентрационе логоре на територији западне Херцеговине, као и у сплитску Лору, одакле се мало ко вратио.

Пошто, БиХ још није била међународно призната, а Србија и Црна Гора нису прогласиле заједничку државу, то је Југославенска Народна Армија била још увијек једини међународно признат војни субјекат, па су тако јединице ЈНА под командом генерала Славка Лисице 4. априла 1992. ослободиле Купрес.

Српска популација је тако створила 1992. године Републику Српску, која је заузимала 70% некадашње територије БиХ. Живот се у граду Купресу и околини нормализовао колико је то било могуће, јер је линија фронта према хрватским селима била свега неколико километара. Већ крајем октобра 1994. године крећу муслиманске операције из правца Бугојна ка Купресу.

 

 

ЗЛОЧИНИ

 



Оцените нам овај чланак:

Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links