Рамиз Делалић - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна и Херцеговина


Рамиз Делалић


Рамиз Делалић звани Ћело (1963-2007) је познати сарајевски криминалац, нарко-дилер и ратни комаднат Девете брдске моторизоване бригаде муслиманске Армије Босне и Херцеговине, током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.

Југославенској јавности је постао познат као убица ненаоружаног старог свата на Баш-чаршији, Србина Николе Гардовића, у Сарајеву 1. марта 1992. године, што је у муслиманским медијима протумачено као патриотски чин.

За своја недјела никада није адекватно процесуриран, већ је муслиманским властодржцима увек служио за прљаве послове, односно тешка кривична дјела не само против Срба, већ и Хрвата и муслимана.

Убијен је 27. јуна 2007. године у мафијашким обрачунима у Сарајеву. Сахрањен је два дана касније на гробљу "Ковачи" у присуству великог броја муслимана, не само Сарајлија, већ су долазили из свих крајева Босне и Херцеговине и Рашке области.

 


 

БИОГРАФИЈА

Рамиз Делалић је рођен 15. фебруара 1963. године у Прибоју (Стари Рас). Још као дјечак се преселио са породицом у Сарајево. Обавезни војни рок је одслужио у Тузли 1983. а након војног рока је отишао у Њемачку, гдје се бавио криминалом, уценама, пљачком... Своје криминалне одисеје имао је и по Италији, тачније његова рута је била: Сарајево-Прибој-Милано... Пошто је био млад и недовољно искусан, брзо је допао њемачког затвора, гдје је провео неколико мјесеци, а онда се запутио у домовину, па је на граници ухапшен са лажним пасошем на југославенско-мађарској граници.

По повратку у Сарајево у другој половинии 1980-их се бави криминалом, исто као и у Њемачкој. Бројне сарајевске трговине, кафићи, дискотеке, локали морали су да му плаћају рекет (харач). Окупио је иза себе углавном младе момке који су дошли из Рашке области у Сарајево тражећи посла, па им је овај посао са Ћелом изгледао знатно уносније него радничке дневнице.

Ћело је познат још као менаџер и телохранитељ сарајевским естрадним пјевачима, између осталих његов штићеник био је Дино Дервишхалидовић алиас Дино Мерлин, са којим је био чак у пријатељским односима.

Почетком 1990-их Рамиз Делалић Ћело је дошао у контакт и са сарајевским муслиманским политичарима, гдје су врло брзо нашли заједнички језик и разлог за сарадњу. Он је њима требао да обавља прљаве послове и ликвидације, а они су њему дозвољавали пљачке и диловање дроге и сл.

У центру Сарајева је имао свој кафић, кога је назвао "Киборг".

 

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Још љета 1991. године долази до илегалног наоружавања муслимана и Хрвата у Босни и Херцеговини, које је ишло преко странака СДА и ХДЗ. Рамиз Делалић је имао великог учешћа у томе. У скоро свим општинама Босне и Херцеговине, гдје су на власт дошли чланови СДА, почело је формирање паравојних формација "Патриотска лига" и "Зелене беретке" којих је и сам Ћело био члан... Све је било спремно за напад на србске цивиле и ЈНА.

1. марта 1992. године на сарајевској Баш-чаршији Рамиз Делалић Ћело пуца на србске сватове, под изговором "Није им ово Србија", пошто су сватови носили србску тробојку без орлова. Тако је убијен Никола Гардовић, отац младожење и рањен свештеник СПЦ Раденко Миковић. Делалић је то извршио са још 4 припадника "Зелених беретки", а потом се сакрио у зграду МУП-а Босне и Херцеговине, гдје је био данима чуван.

Америчка ТВ станица ЦНН је дан после овај догађај приказала да су Срби пуцали на муслиманске сватове. Овај догађај је у данима који су усљедили покренуо крвави грађански рат у Босни и Херцеговини, јер су се институције БиХ распале. Тужилаштво БиХ није хтјело одмах да подигне оптужницу против Рамиза Делалића Ћеле, иако се сам Ћело касније пред ТВ камерама јавно хвалио да је он тај "јунак".

2. и 3. маја 1992. године када су "Зелене беретке" отпочеле страховит удар на зграду комадне Друге војне области ЈНА, а после и колону ЈНА која се извлачила из Сарајева ка Палама, Рамиз Делалић Ћело заједно са Мушаном Топаловићем Цацом и Јусуфом Јуком Празином имао имао великог улога у том злочину, када је убијено 42, а рањено 73 припадника ЈНА. Они су распоређивали припаднике "Зелених беретки" и дали им оружје.

У Сарајеву су отпочели ратни сукоби, јер се Сарајево налазило у србском окружењу, али у самом Сарајеву је остало пуно србских цивила, који су мучени, пљачкани и убијани од муслиманских (пара)војника.

Рамиз Делалић Ћело је био "десна рука" Алије Изетбеговића, код кога је могао да уђе када је хтео, без најаве и куцања. Чак штавише, од Алије Изетбеговића је добио револвер са посветом, јер је успешно обавио задатак, пуцајући на србске сватове на Баш-чаршији.

Током рата у Сарајеву је имао једну од "зона", у којој је све контролисао и био господар живота и смрти. Нико није могао да изађе без његовог знања. Људи су то морали да плате великим сумама новца (њемачких марака). Жртва таквог времена и окружења су познати сарајевски љубавни пар: Бошко Бркић звани Бато и Адмира Исић, који су у покушају бега из муслиманског дела на србски део Сарајева убијени 18. маја 1993. на мосту Врбања. Убијени су из снајпера јер нису платили коме су требали.

Током 1993-1994 Рамиз Делалић Ћело је активно учествовао у долини Неретве у етничким чишћењима србског и немуслиманског становништва.

 

 

БЈЕКСТВО И СУЂЕЊА

Сведочење у Хашком суду 2005.
 

Још у љето 1992. године је подигнута оптужница против Рамиза Делалића Ћеле, за убиство србског свата на Баш-чаршији, апи је цео случај стопиран, јер је већ тада Ћело био важан фактор у "одбрани Сарајева" и заслужан што Сарајево нема Срба. Истрага је поново покренута 1996. а у току поступка, 1999. Ћело бежи у Турску, па се враћа 2001. године.

2002. године је претукао једног полицајца који је покушао да га легитимише, па је избила читава афера због тога, а полицајци су хтјели да се Ћело одмах ухапси. Склонио се у своју викендицу у околини Јабланице, гдје је провео пар дана, а онда ухапшен од једног сарајевског инспектора, који није пао на његов блеф. У притвору проводи неколико мјесеци, плаћена је кауција 150.000 евра за њега, а он је након тога побегао у Истамбул (Турска), скривао се до 2004. године. Када се вратио у Сарајево 28. августа 2004. био је ухапшен.

Тада је и поново покренута истрага везана за убиство на Баш-чаршији, али није дочекала свој епилог, јер је суђење стално одлагано и равлачено у недоглед.

Рамиз Делалић Ћело је 2005. године био свједок одбране генерала муслиманске Армије БиХ, Сфера Халиловића.

 

 

 

УБИСТВО И САХРАНА

Живећи животом пробисвета и криминалца, Рамиз Делалић Ћело се замјерио многима из балканског подземља. Па је тако наручена и плаћена његова ликвидација, коју је одрадила криминална група из Шабца.

Дана 27. јуна 2007. у касним вечењеним сатима, у Одбобашиној улици, недалеко од места где је Ћело пуцао на србске сватове, убијен је од НН лица. Ту је живео у изнајмљеном стану, јер се плашио за свој живот.

Сахрањен је у Сарајеву, на муслиманском гробљу "Ковачи", уз присуство више хиљада поклоника својих идеја. На његовој сахрани, поред бивших ратних сабораца и кумова из подземља, присуствовали су и муслимански свештеници (хоџе).




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links