Рамиз Делалић - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад Југославије и ратови 1990-их
Област: Босна и Херцеговина

РАМИЗ ДЕЛАЛИЋ


Рамиз Делалић звани Ћело (1963-2007) је познати сарајевски криминалац, нарко-дилер и ратни командант Девете брдске моторизоване бригаде муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине, током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.

Југославенској јавности је постао познат као убица ненаоружаног старог свата на Башчаршији Србина Николе Гардовића у Сарајеву 1. марта 1992. године, што је у муслиманским медијима протумачено као патриотски чин.

За своја недјела никада није адекватно процесуриран, већ је муслиманским властодржцима увек служио за прљаве послове, односно тешка кривична дјела не само против Срба, већ и Хрвата и муслимана.

Убијен је 27. јуна 2007. године у мафијашким обрачунима у Сарајеву.

Сахрањен је два дана касније на гробљу "Ковачи" у присуству великог броја муслимана, не само Сарајлија, већ су долазили из свих крајева Босне и Херцеговине и Рашке области.

 

ЖИВОТОПИС

Рамиз Делалић је рођен 15. фебруара 1963. године у Прибоју (Стари Рас). Још као дјечак се преселио са породицом у Сарајево. Обавезни војни рок је одслужио у Тузли 1983. године.

Након војног рока је отишао у Њемачку, гдје се бавио криминалом, уцјенама, пљачком... Своје криминалне одисеје имао је и по Италији, тачније његова рута је била: Сарајево-Прибој-Милано...

Пошто је био млад и недовољно искусан, брзо је допао њемачког затвора, гдје је провео неколико мјесеци, а онда се запутио у домовину, па је на граници ухапшен са лажним пасошем на југославенско-мађарској граници.

По повратку у Сарајево у другој половинии 1980-их се бави криминалом, исто као и у Њемачкој. Бројне сарајевске трговине, кафићи, дискотеке, локали морали су да му плаћају рекет (харач). Окупио је иза себе углавном младе момке ткз. Санџаклије који су дошли из Рашке области у Сарајево тражећи посла, па им је овај посао са Ћелом изгледао знатно уносније него радничке дневнице.

Ћело је познат још као менаџер и телохранитељ сарајевским естрадним пјевачима, између осталих његов штићеник био је Дино Дервишхалидовић алиас Дино Мерлин, са којим је био чак у пријатељским односима.


Покер сарајевских Асова: Ћело, Јука, Дино и Исмет

Почетком 1990-их Рамиз Делалић Ћело је дошао у контакт и са сарајевским муслиманским политичарима, гдје су врло брзо нашли заједнички језик и разлоге за сарадњу. Он је њима требао да обавља прљаве послове и ликвидације, а они су њему дозвољавали пљачке и диловање дроге и сл.

У центру Сарајева је имао свој кафић, кога је назвао "Киборг".

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Још љета 1991. године долази до илегалног наоружавања муслимана и Хрвата у Босни и Херцеговини, које је ишло преко високих функционера странака СДА и ХДЗ. Рамиз Делалић је имао великог учешћа у томе.

У скоро свим општинама Босне и Херцеговине, гдје су на власт дошли чланови СДА, почело је формирање паравојних формација "Патриотска лига" и "Зелене беретке" којих је и сам Ћело био члан... Све је било спремно за напад на Србе цивиле и ЈНА.


Муслимански патриотски чин: Убиство на Башчаршији

На сарајевској Башчаршији 1. марта 1992. године Рамиз Делалић Ћело пуца на србске сватове, под изговором "Није им ово Србија", пошто су сватови носили србску тробојку без орлова и сличних обиљежја.

Тако је убијен Никола Гардовић, отац младожење и рањен свештеник СПЦ Раденко Миковић. Делалић је то извршио са још 4 припадника "Зелених беретки", а потом се сакрио у зграду Полиције Босне и Херцеговине, гдје је био данима чуван.

Америчка ТВ станица ЦНН је дан после овај догађај приказала да су Срби пуцали на муслиманске сватове. Овај догађај је у данима који су усљедили покренуо крвави грађански рат у Босни и Херцеговини, јер су се институције БиХ распале. Босанско-херцеговачко Тужилаштво није хтјело одмах да подигне оптужницу против Рамиза Делалића Ћеле, иако се сам Ћело касније пред ТВ камерама јавно хвалио да је он тај "јунак".

Када су "Зелене беретке" 2. и 3. маја 1992. године отпочеле страховит удар на зграду комадне Друге војне области Југославенске Народне Армије, а послије и колону ЈНА која се извлачила из Сарајева ка Палама, Рамиз Делалић Ћело заједно са Мушаном Топаловићем Цацом и Јусуфом Јуком Празином имао имао великог улога у том злочину, када је убијено 42 војника, а рањено 73 припадника ЈНА. Они су распоређивали припаднике "Зелених беретки" и дали им оружје.

У Сарајеву су брзо отпочели ратни сукоби, јер се Сарајево налазило у србском окружењу, али у самом Сарајеву је остало пуно Срба цивила, који су мучени, пљачкани и убијани од муслиманских (пара)војника. Зна се за 126 муслиманских логора у Сарајеву.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У САРАЈЕВУ 1992-1996

Башчаршија - Бошко и Адмира - Бреза - Високо - Сарајевски егзодус - Јама Казани - Ристовић

Наташа и Милица - Пофалићи - Добровољачка - Силовања Српкиња - Трново - Ледићи - Чемерно

Алија Изетбеговић - Јусуф Празина - Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Сефер Халиловић

Страхиња Живак - Анђелка Братић - Слободан Бојанић - Љубица Шаренац - Слободан Мркајић

Мирјана Драгичевић - Сарајевски љекари - Грбавица - Драган Викић - Гробља - Мали Зејтинлик

Логор Виктор Бубањ - Логор Силос - Јелена '93 - Велики парк - Лисабонски неспоразум

Слободан Самарџић - Драган Васић - Харис Силајџић - 1335 дана

 

Рамиз Делалић Ћело је био "десна рука" Алије Изетбеговића, код кога је могао да уђе када је хтео, без најаве и куцања. Штавише, од Алије Изетбеговића је добио револвер са посветом, јер је успјешно обавио задатак, пуцајући на србске сватове на Башчаршији.

Током рата у Сарајеву је имао једну од "зона", у којој је све контролисао и био господар живота и смрти. Нико није могао да изађе без његовог знања. Људи су то морали да плате великим сумама новца (њемачких марака). Жртва таквог времена и окружења су познати сарајевски љубавни пар: Бошко Бркић звани Бато и Адмира Исић, који су у покушају бега из муслиманског дела на србски део Сарајева убијени 18. маја 1993. на мосту Врбања. Убијени су из снајпера јер нису платили коме су требали.

Током 1993-1994 Рамиз Делалић Ћело је активно учествовао у долини Неретве у етничким чишћењима србског и немуслиманског становништва.

 

БЈЕКСТВО И СУЂЕЊА

Још у љето 1992. године је подигнута оптужница против Рамиза Делалића Ћеле, за убиство србског свата на Башчаршији, апи је цијели случај стопиран, јер је већ тада Ћело био важан фактор у "одбрани Сарајева" и заслужан што Сарајево нема Срба. Истрага је поново покренута тек 1996. године, а у току поступка ти године касније Ћело бјежи у Турску, па се враћа 2001. године.

Наредне године је претукао једног полицајца који је покушао да га легитимише, па је избила читава афера због тога, а полицајци су хтјели да се Ћело одмах ухапси. Склонио се у своју викендицу у околини Јабланице, гдје је провео пар дана, а онда ухапшен од једног сарајевског инспектора, који није пао на његов блеф.

У притвору проводи неколико мјесеци, плаћена је кауција 150.000 евра за њега, а он је након тога побегао у Истамбул (Турска), скривао се до 2004. године. Када се вратио у Сарајево 28. августа 2004. и поново је био ухапшен.

Тада је и поново покренута истрага везана за убиство на Башчаршији, али није дочекала свој епилог, јер је суђење стално одлагано и равлачено у недоглед.


Умјесто оптуженог Ћело је био свједок

Рамиз Делалић Ћело је 2005. године био свједок одбране генерала муслиманске ткз. Армије БиХ, Сефера Халиловића.

 

УБИСТВО И САХРАНА

Живећи животом пробисвета и криминалца Рамиз Делалић Ћело се замјерио многима из балканског подземља. Па је тако наручена и плаћена његова ликвидација, коју је одрадила криминална група из Шабца и Бијељине.

Дана 27. јуна 2007. у касним вечерњеним сатима, у Одбобашиној улици, недалеко од мјеста где је Ћело пуцао на србске сватове, убијен је од НН лица. Ту је живио у изнајмљеном стану, јер се плашио за свој живот.

Сахрањен је у Сарајеву, на муслиманском гробљу "Ковачи", уз присуство више хиљада поклоника својих идеја. На његовој сахрани, поред бивших ратних сабораца и кумова из подземља, присуствовали су и муслимански свештеници (хоџе).



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
GRAD SARAJEVO
MUSLIMANSKI ZLOCINCI
JUZNA BOSNA
BASCARSIJA UBISTVO
KRVAVA SVADBA
NIKOLA GARDOVIC
ZELENE BERETKE
ALIJA IZETBEGOVIC
BRDSKA BRIGADA
DINO MERLIN DERVISHALIDOVIC
GROBLJE KOVACI
DEVEDESETE GODINE
ARMIJA BIH
1. MART 1992
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
PODZEMLJE SANDZAKLIJA





















Skip Navigation Links