Мушан Топаловић звани "Цацо" (1957-1993) је познати пријератни криминалац, нарко дилер и силеџија, касније током рата и злогласни комадант "елитне" 10. брдске бригаде муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине, умјешан у бројне ратна злодјела и етничка чишћења над Србима из Сарајева и околине.
За вријеме ратова на подручју бивше Југославије почетком 1990-их, постао је повјерљив човек Алије Изетбеговића, предсједника Предсједништва СР БиХ, неко ко је улазио код њега без куцања у канцеларију.
За своје злочине никада није одговарао пред судом, већ је ухапшен у акцији муслиманске војне полиције под називом "Требевић 2" на дан 26. октобра 1993. године и убијен од полицијског функционера коме је од раније Цацо убио сина.
На његову сархану дошло је десетине хиљада муслимана свих старосних структура, јер су цијенили његов допринос "слободи цијеловите Босне и Херцеговине".
ЖИВОТОПИС
Мушан Топаловић је рођен 4. октобра 1957. године у Сарајеву. Школа му није ишла лако, па је једва успио завршио основно осмогодишње образовање.
Након мале матуре често је долазио у сукоб са законом, а затвор му је постао "друга кућа" јер је због кривичних дјела као што су: насилничко понашање, крађа, диловање дроге, силовање, ремећење јавног реда и мира и др. често завршавао иза решетака.
Имао је свој мало познати музички бенд гдје је свирао гитатру. Због таквог бурног живота често је тражио лекарску тј. психијатријску помоћ. Такође је имао сарадњу са музичарима: Недом Укаден и Дином Дервишхалидовићем познатији као Дино Мерлин.
Колеге музичари су тврдили да је талентован гитариста. Свирао је почетком деведесетих година 20. вијека у ресторану Робне куће "Босна" у центру Сарајева.
Цацо са Сефером Халиловићем
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
И прије отпочињања ратних сукоба у Сарајеву и читавој Босни и Херцеговини у прољеће 1992. године, Мушан Топаловић је био познато име у сарајевском подземљу, спреман буквално на све. Важио је за окрутног човјека коме су се многи склањали испред пута.
На почетку рата Цацо постаје "десна рука" муслиманског вође Алије Изетбеговића, за кога је одрађивао најпрљавије послове укључујући убиства тј. ликвидације, пљачку имовине Срба и етничко чишћење Сарајева од немуслиманског становништва. Цацо је код Изетбеговића улазио у канцеларију без куцања и најаве.
Преко странке СДА учествовао је крајем 1991. и почетком 1992. године у илегалном наоружавању муслимана у Сарајеву и околини. Алија Изетбеговић је Цацу звао "сине", а овај њега "дедо".
Јама Казани скрива злочине Цаце
Као официр муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине "уселио се" у стан одбјеглог Србина, на сарајевском Бистрику, који је добио као "командни кадар".
Управо на Бистрику током рата Цацо је био господар живота и смрти, неко ко је ведрио и облачио, одређивао све и за све се питао. Чак је добио и надимак "Бистрички бабо".
Формирао је себи посебну чету, од које је касније настала Десета брдска бригада муслиманске тзв. Армије БиХ од 4.000 војника. Улазак у ту чету је било одсјецање србске главе. То је заправо био модел да сам Цацо види колико су му подређени спремни извршавати налоге.
По наређењу муслиманских власти у Босни и Херцеговини формирао је концентрационе логоре за мучење и убијање Срба на ширем подручију Сарајева, којих је било преко 125 логора. Иначе сваки од сарајевских криминалаца (Ћело, Јука итд.) је од Алије Изетбеговића добио зону дијеловања, па тако и Цацо.
Мушан Топаловић је током 1992. године ишао са камионом (на коме је иронично писало "Копај до слободе") по градским дијеловима Сарајева, када је купио људе и одводио их на копање ровова, на прву линију фронта, одакле се мало ко вратио.
Сматра се да је током рата у Сарајеву он лично убио око 100 Срба цивила (углавном из сарајевских општина Стари Град и Центар). Али су се међу убијенима нашли и муслимани који нису сљедили његову "политику".
Идол младих муслимана је управо Цацо
Исто тако је одоводио Србе на локацију јаме "Казани" код Сарајева, гдје је са својим војницима ликвидирао Србе цивиле, а потом их бацао у ту јаму. Касније су у ту јаму муслимански екстремисти бацали смеће и палили то, како би сакрили трагове морбидних злочина.
Свједоци памте и то да је Мушан Топаловић противзаконито хапсио Србе цивиле, а потом их је везао за камион и возио док не издахну. Његово име се везује за ливидације људи: Бранислав Радосављевић, Шалипур Предраг и др.
Своје жртве које је убијао, то је углавном радио хладним оружјем, јер је "штедио" муницију. Био је суров и немилосрдан до неслућених размера, чак и његови саборци су зазирали од њега и плашили се шта све може да му падне на ум у тренутку и да га разбесни. Током августа 1992. године, локацију "Казани" посетио је лично Алија Изетбеговић, упутивши похвале на Цацин рачун.
Често се дешавало да Цацо са својим борцима заплени сву хуманитарну помоћ и љекове, које је доносио Међународни Црвени крст у Сарајево током рата, односећи у свој Главни штаб, што је касније поделио својим повјерљивим борцима.
Своје злочине Цацо и његови борци су неријетко снимали на видео тракама да би се хвалили пред Алијом и муџахединима који су долазили као добровољци, али су оне углавном уништене 1996. године, с тим да се за једну зна да је однета у иностранство, тачније Њемачку од једног бившег Цациног борца.
Муслиманске вође су процјениле да би Мушан Топаловић Цацо, ако преживи рат био веома незгодан свједок против њих, јер је пуно тога знао о ратним злочинима, паралелним органима власти у Сарајеву, етничком чишћењу, па су процијенили да га треба уклонити.
А истовремено, он са својом групом војника се одметнуо и спроводио самовољу на сваком кораку.
Да би зауставили такво понашање и анархију 26. октобра 1993. године из врха муслиманске тзв. Армије БиХ, покренута је акција "Требевић 2" када је ухапшен и Мушан Топаловић, а потом и убијен од замјеника начелника МУП-а Босне и Херцеговине, чијег је сина убио Мушан Топаловић Цацо заједно са још 8 полицајаца, дан раније, које је неко намјерно послао да их Цацо ликвидира у засједи.
Цацина сахрана је једна од најпосјећенијих у Сарајеву
Вјерски испраћај бистричког комаданта Цаце је уприличен према процјенама око 50.000 људи. А на сарајевском гробљу "Ковачи" добио је специјално мјесто.
И данас код муслиманског становништва у Сарајеву, Босни, али и дијаспори Цацо ужива велики углед и поштовање без обзира на његову криминалну и ратну прошлост. На њега гледају као ратног хероја и идола нације.