Драган Викић (1955.) је полицајац, хрватски ветеран у ткз. Армији Босне и Херцеговине и учесник ратова на простору бивше Југославије с' почетка деведесетих година 20. стољећа.
Био је командант специјалних полицијских јединица при Министарству унутраших послова Босне и Херцеговине, којима су командовали муслимански властодржци: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Јусуф Пушина као министар.
Његов најпознатији злочини су напад на колону ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици 3. маја 1992. године, када је прекршен договор о мирном извлачењу возила и припадника Југославенске Народне Армије из касарне "Маршал Тито". Тада су му саучесници и помагачи били припадници "Патриотске Лиге" и "Зелених Беретки".
А други злочин је напад на војни транспортер ЈНА у "Великом Парку" у насељу Добриња, када је по његовом наређењу осам југословенских припадника мучки убијено супротно Женевским конвенцијама о рату.
Драган Викић је пред Државним судом БиХ оптужен скупа са још три припадника муслиманског МУП-а БиХ за злодјела која су почињена у априлу 1992. године у Сарајеву. Првостепена пресуда је донесена 21. априла 2022. по којој је Викић ослобођен.
ЖИВОТОПИС
Драган Викић, од оца Анте је рођен 8. октобра 1955. године у Сарајеву. Његов отац је Хрват, а мајка Српкиња. Крштен је у римокатоличкој катедрали пар дана након рођења.
Поријекло и школовање
Викићев дјед по оцу Мате је рођен у Крешеву, мјесто удаљено 35 км западно од Сарајева. Овај крај је словио за центар римокатолицизма у Босни.
Анто Викић је Драганов отац који је рођен 1905. године. Завршио је шумарски факултет и добио посао као инжињер. Био је између два свјетка рата радио у дрвној индустрији у власништву капиталисте из Италије.
Током Другог свјетског рата Анто је отишао у партизане, али тек крајем 1942. године. Након рата запошљава се у компанији "Шипад". Никада није био члан комунистичке партије.
Његова мајка је рођена у Загребу. Завршила је средњу економску школу и била је запослена у фирми "Велефармација". Живила је до 1986. године.
Драган Викић има двије сестре. Старија је рано умрла, а млађа је скупа са њим одрасла у насељу Вратник, општина Стари Град, на два километра од центра града.
Школовао се у родном граду, гдје је дипломирао 1980. године на Факултету за физичку културу. Редовни војни рок је одслужио у Панчеву као припадник извиђачко-диверзантских јединица.
Ожењен је и има једно дијете.
Спортски активизам
Његова љубав је карате, као древна источњачка вјештина гдје је достигао завидне резултате. Носилац је црног појаса 5. дан. Током професионалне каријере у доаћим ринговима никада није доживо пораз. Тренирао је у карате клубу "Босна" у Сарајеву.
У СФР Југославији је био три пута сениорски првак у тешкој категорији. Као југославенски репрезентативац је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година освојио једну златну и три сребрне медаље на Европским шампионатима.
Пошто је био добитник стипендије МУП-а Босне и Херцеговине наставио је да ради у Полицији и постао члан Савеза комуниста. Тамо је добивао често признања за изузетне резултате као успјешан и одговоран.
Чак и када је престао активно да се бори у рингу, наставио је да промовише карате и његов развој. Касније је постао једно вријеме предсједник Карате Савеза БиХ.
Професионални напредак
Раних осамдесетих година у југославенској федерацији се формирају специјалне јединице Полиције, прво на савезном нивоу, а онда и на републичком.
Драган Викић се прикључује специјалцима 1982. године по повратку из ЈНА. Добија команду над једним батаљоном који је имао три чете. Послати су на АП Косово и Метохију гдје су албански сепаратисти отворено нападали све што има везе са СР Србијом и југославенске државне институције. Тамо су знали да буду и по два мјесеца.
То је било доба бујања албанског иредентизма, јер су они жељели одвајање Космета од Југославије и припајање матици Албанској републици, како би се остварили снови о ткз. Великој Албанији.
Политички активизам
Петнаестак година од завршетка босанско-херцеговачког рата Драган Викић је ушао у политику и постао члан "Савеза за бољу будућност". Ту партију је основао Фахрудин Радончић, новинар шовинистичких објава и покретач Дневног аваза.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Током 1990-1991 отпочео је процес разбијања Југославије, највише усљед спољних притисака. Међутим и на унутрашњем плану сепаратизам је јачао из дана у дан.
Мноштво Хрвата и муслимана није Југославију доживљавало као своју домовину и хтјели су независне државе. С тим је Загреб имао територијалне претензије на БиХ, па је користио своје сународнике за остваривање идеје о обнови клеро-фашистичке НДХ.
Муслимански властодржци: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић су средином 1991. године почели са илегалним наоружавањем и стварање паравојних формација. Њихов циљ је био етнички и вјерски чиста самостална држава по моделу сунитског ислама. Бивши официр ЈНА Сефер Халиловић је добио од њих задатак да "створи војску". Преко Странке Демократске Акције је ишло дијељење оружја у срединама гдје су муслимани имали релативну или апсолутну већину.
Почетком априла 1992. године Драган Викић јавно пред камерама у Народној скупштини БиХ позива грађане Сарајева да "бране град од српске војске". Ово је дошло као резултат пропасти референдума који је организован 28. и 29. фебруара. Муслимани и Хрвати нису политичким средствима остварили циљ, па су започињали рат, јер су жељели ратом да очисте БиХ од Срба.
Као искусан полицајац Драган Викић је добио одговорно мјесто команданта Специјалних полицијских јединица МУП Босне и Херцеговне. Они су били лојални муслиманским властима у Сарајеву.
У Великом парку 22. априла 1992. године, што припада насељу Добриња, Викићеви специјалци су напали осморицу војника ЈНА (четири редовна војника и четири резрвиста) на оклопном транспортеру који је био заглављен пошто му је пукла гума на гусеници. Заробили су их и потом мучки поубијали рафалом из аутоматске пушке супротно Женевском конвенцијама и рату.
| РЕДОВНИ |
РЕЗЕРВИСТИ |
- Миливоje Лaловић
- Ђорђe Бjeлицa
- Зорaн Мaрковић
- Дрaгомир Ђeрић
|
- Стeвaн Ђокaновић,
- Влajко Голубовић,
- Нeдeљко Вуjичић
- Милaдин Вукмaновић
|
Пар дана касније Викић са својим јединицама учествује у Масакру у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву. Тада је нападута колона возила ЈНА која се извлачила из касарне "Маршал Тито" у складу са мировним договором гдје је посредовао представник Уједињених Нација, генерал Луис Мекензи.
Сем припадника МУП БиХ у овом нападу су учествовале и паравојне јединице "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига" састављени углавном од пробисвјета и ликова који су имали проблема са законом. Убијено је 42 војника и официра ЈНА, док је преко 70 рањено. Остали су заробљени и одведени у муслиманске логоре.
Наредних мјесеци Викић је са својим јединицама наставио да извршава задатке на етничком чишћењу Сарајева.
Још у току рата почетком 1994. године Драган Викић добија унапређење и постаје начелник Сектора за истраживање и примјену метода и средстава у борби против тероризма МУП-а Босне и Херцеговине.
Случај Ћоровић
У Карате клубу "Босна" осамдесетих година је тренирао Славиша Ћоровић, југославенски репрезентативац и свјетски првак у тешкој категорији. Титулу вицешампиона је добио у Француској, а у Лос Анђелесу постаје најбољи на планети. Као супериоран у том спорту Ћоровић добија од београдског Партизана примамљиву понуду и почетком 1991. године одлази у Београд да живи и тренира.
У прољеће 1992. године гарда Јуке Празине, познатог сарајевског криминалца и шефа подземља хапси цивила Славишиног брата - Синишу Ћоровића који је имао психичке проблеме. Сазнавши то Славиша телефоном позива Драгана Викића који му обећава да ће му избавити брата. Штавише, Викић је дочекао у Сарајеву Ћоровића али није отишао са њим код Јуке већ га је послао тамо самог, недовољно упућеног шта се заправо дешава у граду на Миљацки.
Јукини "вукови" су Ћоровића одмах ухапсили и утамничили у један од његових 35 затвора колико је Празина држао под својом контролом. Тамо је мучен и батинан више од три недјеље скупа са братом. Након размјене, Славиша је изашао са преко 20 кг мање него прије логора.
НАКОН РАТА
Посље потписивања Дејтонског мировног уговора 21. новембра 1995. године у савезној америчкој држави Охајо престали су оружани сукоби у Босни и Херцеговини.
Драган Викић је добио мјесто начелника Специјалне полиције у Федерацији БиХ.
Злочини у Добровољачкој улици
Упућени кажу да је Драган Викић са пар својих сабораца дошао да види Алију Изетбеговића на самрти октобра 2003. године и да је сам Алија то лично захтјевао. Задржао се око сат времена у соби док је Изетбеговић тврдио говорио Викићу: "Највећи борац за Босну! Остани такав какав јеси...".
ОДЛИКОВАЊА
Више пута је награђиван и додељене су му и медаље:
- Плaкeта за заслуге на пољу бeзбjeдности
- Ордeн рaд сa срeбрeним виjeнцeм
- Шeстоaприлска нaгрaдe грaдa Сaрajeвa,
- Злaтнe полициjскe знaчкe,
- Спeциjaлнe знaчкe
- Ордeнa Злaтни љиљaн.
ОПТУЖНИЦЕ И СУЂЕЊА
Крајем 2016. године Тужилаштво БиХ је подигло оптужницу против Драгана Викића и још три припадника МУП-а Босне и Херцеговине: Јусуф Пушина, Нермин Узуновић и Младен Човичић, због основане сумње да су одговорни за ратни злочин над војницима ЈНА у Великом парку.
Детаљ испред зграде Тужилашва
Оптужница је потврђена 13. јануара 2017. године. Суђење је започело у марту 2017. године и трајало је више од четири године. Првостепена пресуда је донесена 21. априла 2022. у Сарајеву, по којој је Викић са Јусуфом Пушином ослобођен кривице по командној одговорности за злочин у Великом парку.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
Сарајевски пјевач Младен Војичић звани Тифа је написао стихове које је посветио Викићу: "Понеси заставу, Драгане Викићу". Ова пјесма је међу муслиманским живљем постала врло популарна, баш као што и сам Викић ужива велики углед међу њима.