Занимљиво ми је то што су се одмах јавили, да не кажем скочили као хијене корисници Фејсбука са муслиманског говорног подручја нападајући га неосновано и класично силеџијски. Покушавају тако да га ометну у његовој намјери, али исто тако и да покажу својим сународницима да то што он ради не ваља, да се случајно не би неко усудио макар и погледати то. Иронија или не, али они су унапред осудили нешто што нису ни видјели, јер као што рехох већ тек за мјесец дана крећу промоције.

Код свих корисника ФБ постоји бољка да "најбоље знају све", "имају информације из прве руке" и сл. Међутим, на питање "Које су њихове квалификације за наведне теме?", обично замуцкују, ћуте или пак крећу са директним вређањем саговорника пишући најпогрднија имена или псовке.

Овдје је специфично то што муслиманско друштво покушава на све начине да сакрије своју геноцидност према Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату, када се највећи дио њихових предака борио у одорама наци-фашистичке Независне Државе Хрватске. Примјера ради, јединице као што су Ханџар дивизија, Црна Легија, Муслиманска милиција... спадају у најозлоглашеније борбене формације током 1941-1945 у Европи, а такве је благосиљао некадашњи јерусалимски муфтија Мухамед Амин ел Хусеини, током своје посјете Балкану.

Хусеини поздравља легионаре

Холокауст и истребљења "неподобних" су рађена према Хитлеровим теоријама о "суперраси", а што је без поговора усвојио и хрватско-усташки поглавник Анте Павелић. Такође, муслимански живаљ се у прве три ратне године приклонио Силама Осовине, заправо добар дио адимистрације НДХ су чинили управо муслимански прваци: Фехим Спахо, Осман и Џафер Куленовић, Адемага Мешић, Химлија Бешлагић, Мехмед Алајбеговић, Хусеин Ђозо и др. 

Како Титов режим није никада адекватно процесуирао злочинце, већ их је крајем Другог свјетског рата радо примао у редове партизана... а након 1945. муслиманско и хрватско друштво никада није прошло кроз процес дефашистизације и денацификације као што је то урађено од стране Савезника у Италији и Њемачкој.

Случајно или не, али крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. стољећа, муслимански и хрватски екстремизам поново је васкрсао у свом најжешћем облику. Тада су и једни и други уз помоћ НАТО пакта и арабског свијета устали против Срба и Југославије, јер је требало довршити посао својих очева и дједова. У почетку су ратовали заједно, али посље годину дана "војевања" су и међусобно закрвавили, јер нису могли да се договоре чије је шта и коме ће колики дио припасти.

Када су заживјеле социјалне мреже муслимански живаљ је кренуо у "нови рат", јер хоће по сваку цијену да сакрију своје црне мрље и гријехове из прошлости. Вријеђају и пљују као да су на улици. Знам, то и јесу социјалне мреже, али не разликује се много од стварног живота. И да прошетате кроз Зеницу, Тузлу, Високо, Олово, Фојницу... исто би било.

Југославенски дисиденти: Алија и Фрањо

Оно што мени упада у очи јесте што ниједан од муслиманских историчара и публициста није јавно демантовао Драгана Д. Радовића, већ упадљиво и срамно ћуте, очекукући од својих сународника да га испровоцирау и обесмисле његов рад. Знају и они врло добро да Радовић своје писаније и видео записе темљи на највише на архивама и исповјести директних свједока. То је оно што ниједан "фејсбучар" нема, нити ће имати.

Пратећи Радовићева дјела дођох до јасног закључка. Нису сви Хрвати усташе, има нешто и муслимана, зар не?

Написа: Чуле
31.08.2023.