Вуковар и Борово 1941-1945 - www.zlocininadsrbima.com

   

Период: Други свјетски рат

Област: Источна Славонија


ВУКОВАР И БОРОВО 1941-1945



Злочини у Вуковару и Борову су назив за ужасна злодела пре свега над Србима, али и Јеврејима и Ромима од стране хрватских фашиста (Усташа и Домобарна) и немачких дивизија на почетку Другог светског рата.

Источна Славонија и Западни Срем, као и други србски крајеви (Кордун, Банија, Лика, Босна, Далмација, Херцеговина, Билогора...) су ушли у састав квислиншке тј. марионетске Независне Државе Хрватске, чија је идеологија била истребљење србског тј. православног становништва.

Током четири ратне године у вуковарско-боровском крају Павелићев режим је извршио масовна убиства око 1.000 становника, од чега је највећи дио био србске националности. Поглавник Анте Павелић послао је министра Милу Будака јуна 1941. у Подунавље како би постројио наоружане одреде који би кренули са елиминацијама "неподобних".

Становници Вуковара и Борова су масовно одвођени у концентрационе логоре: Јасеновац, Ђаково, Тења, Винковци, Сремска Митровица и др. Усташки крволоци које је често предводио Виктор Томић су често обављали јавне егзакуције, нпр. вјешање "непослушних" становника како би заплашили све оне који би се могли дићи на устанак. У свему овоме Павелићев режим је имао јаку подршку Католичке цркве тј. Ватикана преко Римске курије.

У Вуковарском региону је одмах на почетку дјеловао покрета отпора партизански (прокомунистички). Њихов циљ је био ослобођење од окупатора и извођење социјалистичке револуције. Заправо, Вуковар је имао јако упориште Комунистичке партије Југославије још двадесетак година раније.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић  * Усташе

Мирко ПукИван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић

Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо

Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански челнициВладимир Крен * Мијо Бабић

Поглавникова гарда *

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско

Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково

Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожин

СадиловацПаланчиштеДивоселоШид

Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић

Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо

Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах

ВуковарКорићка јама * Стари Брод * Гудовац

Шегестин

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Зорка Делић

Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч

 Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић

Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље

Петар ДабробосанскиВукашин Мандрапа

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови

Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак

Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре

Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта

Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија

Не окрећи се сине * Покољ у ГлиниПолитика терор

Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук

Фратри и усташе кољу

 

ПРЕТХОДНИЦА

Априла 1941. године Њемачка и Италија заједно са својим сателитима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају без објаве рата територију југославенске краљевине која је капитулирала већ након десетак дана. Укупно јe у агресији учествовало преко 1.000.000 војника

Краљевина Југославија је била раскомадана од Сила Осовина, а највећи дио је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу.

За поглавника је изабран Анте Павелић, док је његов близак сарадник био кардинал Алојзије Степинац. Они су били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетстког рата. Ово је рађено према Хитлеровим теоријама о суперраси.


Добри сарадници: Павелић и Степинац

Одмах по формирању клеро-фашистичке НДХ, кренуло је спровођење истребљења према неподобним народима: Срби, Јевреји и Роми. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, православне цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији наци-фашистичке Независне Државе Хрватске.

Сматра се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 40%, што никако није било по вољи хрватско-усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу. Штавише, папска држава је отворено благосиљала младу хрватску државу. Римска курија је давала логистику и сваку другу помоћ јер је циљ био елиминисати Србе са територије од Драве до Јадрана.

Хрватско-усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941. године овако:

 „Једну трећину Срба ћемо убити,
другу трећину покрстити,
а трећу ћемо протјерати!“

Ситуација у Вуковару

Вуковар је град који се налази на граници између западног Срема и источне Славоније, односно на ушћу реке Вуке у Дунав, где постоји лука. Ово је граница у новије доба, иако је све до почетка 20. столећа та граниица била померена западније, тачније све до Клисе, крај Осијека.

Надморска висина града је 108 метара, а клима је умерено-континентална.

Први трагови цивилизације у овом крају били су још у праисторијском добу (неолит). Овај крај су насељавали Илири и Келти, а касније и Римљани, који су градили камене путеве, исушивали мочваре, развијали трговину... Касније, у ове крајеве долазе Јужни Славени, који су у 10. веку били под снажним утицајем Угара, због ратова и жеље да се овлада овим простором.

У 16. веку, када су Османлије дошли у овај крај дошло је до знчајних промена. Турци су се у вуковарском крају задржали 15 деценија. После пораза Турака код Беча, креће њихово вишевековно повлачење. Вуковар је ослобођен од Турака 1687. Тада је град имао 3.000 становника. Приличан број православних Срба у овај крај долази са Великим сеобама које је предводио Арсеније III Чарнојевић 1690. године, иако је и раније био знатан број Срба у овом крају.

Средином XVIII века велики број Немаца и Угара се досељава у ове крајеве по налогу Еугена Савојског, аустријског државника, али и Марије Терезије. Православна црква Св. Николаја је изграђена 1733. године, а Вуковар је у Аустро-Угарској монархији спадао у област Војне Крајине, где је био седиште Сремске жупаније, која се протезала од Земуна до Винковаца, између Саве и Дунава.

Једно време, Вуковар, као и Барања били су део Србског Војводства.

Од 1840. године Вуковар је укључен у стални паробродски промет на Дунаву. Од 1878. прикључен је на железничку пругу. Спори развој индустрије у Вуковару утиче на мали пораст становништва града. Уочи Првог светског рата у Вуковару живи 10.400 становника.

Током Великог рата са вуковарског подручја било је мушкараца који су мобилисани у VII пјешадијску дивизију при 13. хрватско-славонском корпусу. Послати су на Србију, али су Срби масовно прелазили на другу страну не желећи да убијају своје сународнике. Такође, аустроугарске власти су у Бршадину изградиле велику дрвену болнцу познату као "Дрвени Беч". Поједине Србе које су немачки шипијуни оценили као непријатељски елемент одвођени су у аустроугарске логоре: Арад, Добој, Зеница...

Распадом Бечке царевине крајем 1918. године и стварањем Краљевине СХС, Вуковар је административно спадао у Савску бановину. Ту је 1920. године одржан и Други конгрес Комунистичке Партије Југославије.

Већ 1932. године у вуковарски крај долази чешки индустријалац Јан Бата, који је у Борову направио фабрику обуће и пуно уложио у развој овог краја (зграде, школе, црква, спортски терени и др.). Свакако да је и Батин директор Тома Максимовић дао велики полет Борову као индустријској четврти и стварао насеље савременог типа.

Августа 1939. године, вуковарски, винковачки, илочки крај улази у састав Бановине Хрватске. Избиле су демонстрације против понижавајуће одлуке југославенске Владе Цветковић-Мачек, али није дошло до промене. Званични Београд је био у страху промене одлуке, јер је Хитлер већ почео да гази европске народе и шаље претње и Југославији.

Да би се смириле страсти, 18. новембра 1939. у вуковарски крај долази патријарх СПЦ Гаврило Дожић, који је боравио три дана. Тој посети је поклоњена велика пажња у свим националним медијима, што говори о важности вуковарских фабрика за југославенску прирвреду. Домаћин му је био Тома Максимовић председник Општине Борово.

У Загребу 10. априла 1941. проглашена је Независна Држава Хрватска, на рушевинама Краљевине Југославије која је била окупирана и раскомадана од Сила Осовине по налогу нацистичког фирера Адолфа Хитлера. Највећи део југославенске краљевине је ушао у састав НДХ, па тако и вуковарско-боровски крај потпада под Жупанију Вука (цели Срем).

Заправо, НДХ је била под италијанским протекторатом, односно морала је признати италијанског краља Виторија Емануела III за свог врховног вођу.

У поподневним сатима на дан проглашења НДХ у Вуковару, преко Римокатоличке цркве су организоване демонстрације подршке, које су се врло брзо претвориле у дивљачко-рушилачки поход (кристална ноћ). На мети разуларене масе око 1.500 Хрвата су се нашле занатске радње, магазе, трговачки локали, куће имућних и угледних Срба и Јевреја.

Штавише, екстремисти су срушили споменик краљу Александру I Карађорђевићу - ујединитељу. Глава му је бачена на земљу уз погрдне изјаве да је то "циганско-влашки краљ". Узвикиване су шовинистичке пароле тј. претње у којима су вређани Срби. Сви натписи на ћирилици су били уклоњени, а пљачка имовине је била незабележена до тад.

 

ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОДЕЛА

  •  20. априла 1941. мађарске снаге ткз. Хортијевци и хрватски фашисти хапсе 30 Срба цивила у северним деловима вуковарске општине, те их одводе у Ласлово где су стрељани.
     
  • 28. априла 1941. у Вуковару је учињен први масовни злочин у НДХ (исте вечери у Гудовцу). Наоружани одреди су похапсиле без судског налога преко 220 Срба, од чега је њих 180 одведено до дунавских обала и тамо на бестијалан начин извршено убиство хладним оружјем (клањем). Лешеви су бачени у реку.
     
  • Средином јуна 1941. издат је јавни проглас у коме је речено да сви Солунски добровољци, колонисти и сл. одмах напусте своје домове. Да ће бити одведени у Недићеву Србију. Њихова имовина ће бити конфискована у корист НДХ. План је био да се ту населе сиромашне хрватске породице из Босне, Загорја и Херцеговине. Овај процес је трајао месецима, када је за две године досељено преко 2.000 Хрвата (са вишедетним породицама) у вуковарску околину
     
  • 8. јула 1941. у Вуковар долази усташки министар Миле Будак, познат по томе што је два месеца раније у Госпићу изрекао планове о Решавању србског питања у НДХ, кроз трећине. Наглашавао је током те посете да су Срби заправо дошљаци тј. "дотепанци" (прљави просјаци са стране) са истока које су Турци Османлије довеле током својих освајачких похода.
     
  • Фратар Римокатоличке цркве у Вуковару: Силвестер Зубић, иначе професор музике у Реалној гимназији и старешина католичког манастира Св. Бона био је ватрени поборник покатоличавања Срба, а подршку у томе је имао од фра Стјепана Јанковића из Вировитице.
     
  • 27. октобар 1941. у Дудику је стрељано 20-оро Срба... махом из Петроварадина. Ову акцију су предводили усташки агенти: Јосип Рукавина, Отмар Шилд и Стјепан Блажековић.
     
  • Оружане формације НДХ су кренуле по србским селима да их очисте: Бобота, Бршадин, Трпиња, Маринци, Негославци, Острово, Маркушица, Вера... Ово је довело и до разбуктавања устанка као одговор на терор Павелићевих оружаника.
     
  • 17. јанауара 1942. у Дудику усташки агенти стрељали 15 Срба, активиста НОП. Жртве су биле уз Борова Насеља, Бршадина и Негославаца.
     
  • Августа 1942. у Дудику стрељано око 800 Срба, претежно фрушкогорских активиста НОП. Жртве су биле из Ирига, Сремске Митровице, Шида, Земуна, Руме. Ову акцију етничког чишћења су предводили Еуген Дидо Кватерник и Виктор Томић.
     

 

ОСЛОБОЂЕЊЕ

Партизанске јединице су у јесен 1944. године успеле да уз помоћ балканског дела Црвене армије остваре премућство над пуковима Југославенске Војске у Отаџбини у долини Вардара, Колубаре, Ибра, Зете, Лима, Подрињу, Поморављу...

Ово је омогућило да се створи критична маса за даље напредовање ка западним и северним деловима земље.

Формиран је Сремски фронт са десет линија одбране од Земуна до Вуковара. Немачке и домобранско-усташке снаге су држале положаје, са циљем извлачења својих снага из БиХ. Уз велике жртве 12. априла 1945. фронт је коначно пробијен, а јединице ПОЈ су наставиле напредовање ка Загребу.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их

ЗЛОДЈЕЛА

Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац

Петровачка цеста * Откос * Равни Котари * Задар

Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак

Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево

Цркве * Воћин * Брадина * Бодериште * Сијековац

Купрес * Цинцар * Чардак * Миљановац * Вировитица

Сплитска побуна * Мирловић Поље * Корански мост

ОрканСлавонска Пожега * Медачки џеп * Вучиловац

ЗЛОЧИНЦИ

Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * 72. бојна

Звонимир Черевенко * Младен Налетилић * Кораде

Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Јосић

Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач

Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић

Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић

Томислав Мерчеп * Мирко Норац * Иван Чермак  * Дујић

Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Парага

Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Валентин Ћорић

Ливно * Ђуро Дечак * Марко Бабић * Дегориција * Јарњак

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Купрешки * Бруно Стојић

ЛОГОРИ

Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије

Дретељ * Мусала * Керестинец * Дервента * Босански Брод

Мостар * Орашје * Љубушки  * Кулине * Лора * Селска * Челебићи

ЖРТВЕ

Данијела Рокнић * Александра Зец * Раде Радосављевић

Марко Утржан * Радомир Олујић * Мирко Стијеља

Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Малешевић

Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Ђурђа Смољановић

Слободан Зуровац * Теодора Марић * Драган Радичанин

Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Шашо

Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Трифкановић * Солар

Душанка Кузман * Даринка Грујић * Добре Ромић * Гламоч

ПУБЛИК.

Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору

Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

Митровданска офанзива *  Винковачки игроказ * Драго Пјевач

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

По завршетку ратних дејстава у Југославији, током 1946-1948 неколико стотина хрватских удовица (чији су мужеви били усташки официри и бојовници) из западних делова Херцеговине насељава се у Вуковар и ширу околину. Управо ће њихова деца и унучад играти главну улогу у покретању екстремистичких идеја  пола века касније када се појавио на политичкој сцени Фрањо Туђман и Хрватска Демократска Заједница. Њихова жеље је била наставак посла који су започели њихови преци.

У општини Вуковар је подигнуто више споменика, један у Борову Насељу, а други на Дудичком излетишту, остали су подигнути у србским селима, јер је ту било жртава хрватско-фашистичког терора. Занимљиво је то што хрватским селима оваквих споменика није готово ни било.

Мноштво Хрвата који нису избегли ка Аустрији и Италији, остајући у Вуковару су прикривали своју мрачну прошлост и учешће у геноциду над Србима и Јеврејима. Они су своје потомке учили другачијој верзији Другог светског рата и уопште погледима на јужнославенски простор.

Свако ко би јавно причао о страдањима и стратиштима Срба бивао би прогањан од УДБЕ (југославенске тајне полиције), јер је то наводно нарушавало братство и јединство темеље на којима је сазидана Брозова Југославија.

Шездесетих и седамдесетих година читава Југославија се индустријализовала, па је и велики број људи долазио из руралних подручја у вуковарско-боровски крај. Ту су налазили посла у комбинату "Борово", "Вупик", "Грађевинар"... и остајали да живе. Комбинат "Борово" је имао највећу трговачку мрежу на Балкану.

На самом крају осамдесетих година 20. века, завладала је велика економска криза свуда, па су и друшвени комбинати у Вуковару дошли у тежак положај. Било је то погодно тле за бујање хрватског ектремизма који су проводили Томислав Мерчеп, Благо Задро и други активисти милитантне партије ХДЗ, лидера Фрање Туђмана.

Раних деведесетих година дошло је до новог рата услед разбијања СФРЈ. У Вуковару је дошло до жестоких обрачуна хрватских паравојних снага са Југославенском Народном Армијом, пошто је касарна ЈНА "Петрова Гора" била блокирана. Такође, Мерчепове банде и 204. бригада ткз. Збора Народне Гарде су поубијале стотине Срба цивила у Борову Насељу и Вуковару у другој половини 1991. године.

Последњих година хрватско друштво покушава оживљавањем усташтва да направи ревизију историје и дешавања, како у Другом светском рату, тако и 1990-их година, окривљујући Србе за све.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочинима над Србима у Вуковару и Борову има врло мало писаних трагова. Разлог томе је што су Брозови комунисти забрањивали овакве приче и хапсили сваког ко би јавно говорио о томе. Вуковар је у том погледу био права "тврђава" социјализма.

Писац Херве Лоријер (фр. Hervé Laurière) је 1987. објавио књигу под насловом "Убице у име божје", у коме је навео низ занимљивих детаља везано за истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ. Између осталог помиње и први масовни злочин на обалама Дунава.

Документарни филм до данас није снимљен ниједан о овој теми.

 

ЗАКЉУЧАК

Вуковарска злодела током Другог светског рата су само једна карика геноцидног ланца који се на Србе обрушио у клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској.

Циљ режима који су предводили: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац је био етнички и верски чиста држава од Дрине до Жумберка и од Драве до Јадрана. Ово је подразумевало планирану и систематску операцију елиминације по систему трећина, како је већ министар Миле Будак изрекао у Госпићу.

С обзиром да је мали број усташких крволока одговарао за своје морбидне злочине (већи део је избегао на Запад, а мањи део је остао скривајући своје учешће), а са друге стране многи Срби неговали културу заборава опијени добрим стандардом у Југославији, то се током 1990-1991 поново отворају авети страха, терора и прогона од власти ХДЗ и Фрање Туђмана, као фараона пирамиде удруженог злочиначког подухвата.

Последњих деценија у образовном систему, не само Хрватске, већ и Републике Србије не постоје лекције које помињу трагедију Вуковара и Борова у Другом светском рату.



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

ЗЛОДЕЛА

Априлски рат * Крива РекаБојник * Крагујевац * Шид

Плав и ГусињеКочевски масакр * Кикинда * Сириг

Немачко бомбардовање БеоградаУрошевац * Лесковац

Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш

Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Рисан

ДрагинацКраљевоПива * Возућа * ДракулићВелика

Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука * Ђаковица

ЗЛОЧИНЦИ

Ласло Бардоши * Ференц ФишерШефкет Верлаци

Валтер Браухич * Аћиф ЕфендијаМирко ПукНДХ

Богдан Филов * Евалд КлајстЏафербег Куленовић

Италијанска војскаХенрик Верт * Бенито Мусолини

Јозеф ЈанкоМустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани

Џафер Дева * Осман Растодер * Анте Павелић * Балисти

Асен Николов * Адолф Хитлер * Бенито Мусолини

Мидхат ФрашериВалтер Браухич * Васил Бојдев

Јурај Шпилер * Бугарска војска

ЖРТВЕ

Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић

Љубан Једнак * Љубо Млађеновић * Острожин

Петар ДабробосанскиСвештенство на Космету

Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча

Дабробосански и Милешевски * Николај Велимировић

Ристо ЛојпурДоситеј Васић

ЛОГОР

Плав * Сајмиште (Земун)Барч * Бараке на Сави

Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг

Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка

Шарвар * Јастребарско * Карашjок

ПУБЛИКАЦ.

Бездане јамеЛогори Мађарске * Magnum Crimen

Билогора * Пацовски канали * Личка трагедија

Књига из тишине * Кордунашки процес * Црна књига

Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу

Деца у жициРади ти дијете свој посао * Крвава бајка

Политика терора * Злодела Фолксдојчера * Лежимир

Бог и Хрвати * Срем





Оцените нам овај чланак:




Tags:
OPSTINA VUKOVAR
DRUGI SVETSKI RAT
BOBOTA TRPINJA
NEGOSLAVCI OSTROVO
VERA PACETIN
BOROVO BRSADIN
APRIL 1941
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC
TOMA MAKSIMOVIC
USTASKI ZLOCINI
MARKUSICA MARINCI
SILVESTER ZUBIC
MILE BUDAK
VIKTOR TOMIC
STRATISTE DUDIK
BOGOLJUB VUKAJLOVIC
VASO DJURDJEVIC


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links