Вуковар и Борово 1941-1945 - www.zlocininadsrbima.com

   

Период: Други свјетски рат

Област: Источна Славонија


ВУКОВАР И БОРОВО 1941-1945



Злочини у Вуковару и Борову су назив за ужасна злодела пре свега над Србима, али и Јеврејима и Ромима од стране хрватских фашиста (Усташа и Домобарна) и немачких дивизија на почетку Другог светског рата.

Источна Славонија и Западни Срем, као и други србски крајеви (Кордун, Банија, Лика, Босна, Далмација, Херцеговина, Билогора...) су ушли у састав квислиншке тј. марионетске Независне Државе Хрватске, чија је идеологија била истребљење србског тј. православног становништва.

Током четири ратне године у вуковарско-боровском крају Павелићев режим је извршио масовна убиства око 1.000 становника, од чега је највећи дио био србске националности. Поглавник Анте Павелић послао је министра Милу Будака јуна 1941. у Подунавље како би постројио наоружане одреде који би кренули са елиминацијама "неподобних".

Становници Вуковара и Борова су масовно одвођени у концентрационе логоре: Јасеновац, Ђаково, Тења, Винковци, Сремска Митровица и др. Усташки крволоци које је често предводио Виктор Томић су често обављали јавне егзакуције, нпр. вјешање "непослушних" становника како би заплашили све оне који би се могли дићи на устанак. У свему овоме Павелићев режим је имао јаку подршку Католичке цркве тј. Ватикана преко Римске курије.

У Вуковарском региону је одмах на почетку дјеловао покрета отпора партизански (прокомунистички). Њихов циљ је био ослобођење од окупатора и извођење социјалистичке револуције. Заправо, Вуковар је имао јако упориште Комунистичке партије Југославије још двадесетак година раније.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић * Мирко Пук

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић * Усташе

Алојзије Степинац * Црна Легија * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Мијо Бабић * Андрија Артуковић * Џафер Куленовић

Иван Шарић * Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански дужноснициВладимир Крен *

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Тења * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско * Лепоглава

Пријдор * Маглај * Добој * Огулин * Зеница * Пакленица * Ђаково

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево * Винковци

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожинДивосело

Садиловац * Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Паланчиште * Пискавица * Драксенић

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Стари БродШидГрабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Шегестин * Корићка јама * Бијели Поток * Гаравице

Вуковар *

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Петар Дабробосански

Љубан Једнак * Даница ПрашталоВукашин Мандрапа

Зорка Делић * Љубомир Млађеновић * Марија Почуча

Марко Бошковић * Српска банка * Гламоч * Славско Поље

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови * Magnum Crimen

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Залазак стољећа

Благослов Ватикана * Деца у жици * Без кајања * Пјесма Ђурђевдан

Мук * Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига * Ожиљак

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта * Једење Богова

Личка трагедија * Не окрећи се сине * Покољ у Глини * Дјеца Козаре

Цазинска Крајина * Тотални геноцид * Фратри и усташе кољу

Политика терора *

 

ПРЕТХОДНИЦА

Априла 1941. године Њемачка и Италија заједно са својим сателитима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају без објаве рата територију југославенске краљевине која је капитулирала већ након десетак дана.

Краљевина Југославија је била раскомадана, а највећи део је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу.

За поглавника је изабран Анте Павелић, док је његов близак сарадник био кардинал Алојзије Степинац. Они су били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетстког рата.


Добри сарадници: Павелић и Степинац

Одмах по формирању клеро-фашистичке НДХ, кренуло је спровођење истребљења према неподобним народима: Срби, Јевреји и Роми. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ.

Сматра се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 37%, што никако није било по вољи хрватско-усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу.

Хрватско-усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941. године овако:

 „Једну трећину Срба ћемо убити,
другу трећину покрстити,
а трећу ћемо протјерати!“

Ситуација у Вуковару

Вуковар је град који се налази на граници између западног Срема и источне Славоније, односно на ушћу реке Вуке у Дунав, где постоји лука. Ово је граница у новије доба, иако је све до почетка 20. столећа та граниица била померена западније, тачније све до Клисе, крај Осијека.

Надморска висина града је 108 метара, а клима је умерено-континентална.

Први трагови цивилизације у овом крају били су још у праисторијском добу (неолит). Овај крај су насељавали Илири и Келти, а касније и Римљани, који су градили камене путеве, исушивали мочваре, развијали трговину... Касније, у ове крајеве долазе Јужни Славени, који су у 10. веку били под снажним утицајем Угара, због ратова и жеље да се овлада овим простором.

У 16. веку, када су Турци Османлије дошли у овај крај дошло је до знчајних промена. Турци су се у вуковарском крају задржали 15 деценија. После пораза Турака код Беча, креће њихово вишевековно повлачење. Вуковар је ослобођен од Турака 1687. а тада је град имао 3.000 становника. Знатан број Срба у овај крај долази са Великим сеобама које је предводио Арсеније III Чарнојевић 1690. године, иако је и раније био знатан број Срба православаца у овом крају.

Средином 18. века знатан број Немаца и Угара досељава се у ове крајеве по налогу Еугена Савојског, аустријског државника. Православна црква Св. Николаја је изграђена 1733. године, а Вуковар је у Аустро-Угарској монархији спадао у област Војне Крајине, где је био седиште Сремске жупаније, која се протезала од Земуна до Винковаца, између Саве и Дунава.

Једно време, Вуковар, као и Барања били су део Србског Војводства.

Од 1840. године Вуковар је укључен у стални паробродски промет на Дунаву. Од 1878. прикључен је на железничку пругу. Спори развој индустрије у Вуковару утиче на мали пораст становништва града. Уочи Првог светског рата у Вуковару живи 10.400 становника.

Током Великог рата са вуковарског подручја било је мушкараца који су мобилисани у VII пјешадијску дивизију при 13. хрватско-славонском корпусу. Послати су на Србију, али су Срби масовно прелазили на другу страну, не желећи да убијају своје сународнике. Такође, аустроугарске власти су у Бршадину изградиле велику дрвену болнцу "Дрвени Беч". Поједине Србе које су немачки шипијуни оценили као непријатељски елемент одвођени су у аустроугарске логоре: Арад, Добој, Зеница...

Распадом Бечке царевине крајем 1918. године и стварањем Краљевине СХС, Вуковар је административно спадао у Савску бановину. Ту је 1920. године одржан и Други конгрес Комунистичке Партије Југославије.

Већ 1932. године у вуковарски крај долази чешки индустријалац Јан Бата, који је у Борову направио фабрику обуће и пуно уложио у развој овог краја (зграде, школе, црква, спортски терени и др.). Свакако да је и Батин директор Тома Максимовић дао велики полет Борову као индустријској четврти и стварао насеље савременог типа.

Августа 1939. године, вуковарски, винковачки, илочки крај улази у састав Бановине Хрватске. Избиле су демонстрације против понижавајуће одлуке Владе Цветковић-Мачек, али није дошло до промене. Званични Београд је био у страху промене одлуке, јер је Хитлер већ почео да гази европске народе и шаље претње и Југославији.

Да би се смириле страсти, 18. новембра 1939. у вуковарски крај долази патријарх СПЦ Гаврило Дожић, који је боравио три дана. Тој посети је поклоњена велика пажња у свим националним медијима, што говори о важности вуковарских фабрика за југославенску прирвреду. Домаћин му је био Тома Максимовић.

У Загребу 10. априла 1941. проглашена је Независна Држава Хрватска, на рушевинама Краљевине Југославије која је била окупирана и раскомадана од Сила Осовине по налогу нацистичког фирера Адолфа Хитлера. Највећи део југославенске краљевине је ушао у састав НДХ, па тако и вуковарско-боровски крај потпада под Жупанију Вука (цели Срем).

Заправо, НДХ је била под италијанским протекторатом, односно морала је признати италијанског краља Виторија Емануела III за свог врховног вођу.

У поподневним сатима на дан проглашења НДХ у Вуковару, преко Римокатоличке цркве су организоване демонстрације подршке, које су се врло брзо претвориле у дивљачко-рушилачки поход (кристална ноћ). На мети разуларене масе око 1.500 Хрвата су се нашле занатске радње, магазе, трговачки локали, куће имућних и угледних Срба и Јевреја.

Штавише, екстремисти су срушили споменик краљу Александру I Карађорђевићу - ујединитељу. Глава му је бачена на земљу уз погрдне изјаве да је то "циганско-влашки краљ". Узвикиване су шовинистичке пароле тј. претње у којима су вређани Срби. Сви натписи на ћирилици су били уклоњени, а пљачка имовине је била незабележена до тад.

 

ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОДЕЛА

  •  20. априла 1941. мађарске снаге ткз. Хортијевци и хрватски фашисти хапсе 30 Срба цивила у северним деловима вуковарске општине, те их одводе у Ласлово где су стрељани.
     
  • 28. априла 1941. у Вуковару је учињен први масовни злочин у НДХ (исте вечери у Гудовцу). Наоружани одреди су похапсиле без судског налога преко 220 Срба, од чега је њих 180 одведено до дунавских обала и тамо на бестијалан начин извршено убиство хладним оружјем (клањем). Лешеви су бачени у реку.
     
  • Средином јуна 1941. издат је јавни проглас у коме је речено да сви Солунски добровољци, колонисти и сл. одмах напусте своје домове. Да ће бити одведени у Недићеву Србију. Њихова имовина ће бити конфискована у корист НДХ. План је био да се ту населе сиромашне хрватске породице из Босне, Загорја и Херцеговине. Овај процес је трајао месецима, када је за две године досељено преко 2.000 Хрвата (са вишедетним породицама) у вуковарску околину
     
  • 8. јула 1941. у Вуковар долази усташки министар Миле Будак, познат по томе што је два месеца раније у Госпићу изрекао планове о Решавању србског питања у НДХ, кроз трећине. Наглашавао је током те посете да су Срби заправо дошљаци тј. "дотепанци" (прљави просјаци са стране) са истока које су Турци Османлије довеле током својих освајачких похода.
     
  • Фратар Римокатоличке цркве у Вуковару: Силвестер Зубић, иначе професор музике у Реалној гимназији и старешина католичког манастира Св. Бона био је ватрени поборник покатоличавања Срба, а подршку у томе је имао од фра Стјепана Јанковића из Вировитице.
     
  • 27. октобар 1941. у Дудику је стрељано 20-оро Срба... махом из Петроварадина. Ову акцију су предводили усташки агенти: Јосип Рукавина, Отмар Шилд и Стјепан Блажековић.
     
  • Оружане формације НДХ су кренуле по србским селима да их очисте: Бобота, Бршадин, Трпиња, Маринци, Негославци, Острово, Маркушица, Вера... Ово је довело и до разбуктавања устанка као одговор на терор Павелићевих оружаника.
     
  • 17. јанауара 1942. у Дудику усташки агенти стрељали 15 Срба, активиста НОП. Жртве су биле уз Борова Насеља, Бршадина и Негославаца.
     
  • Августа 1942. у Дудику стрељано око 800 Срба, претежно фрушкогорских активиста НОП. Жртве су биле из Ирига, Сремске Митровице, Шида, Земуна, Руме. Ову акцију етничког чишћења су предводили Еуген Дидо Кватерник и Виктор Томић.
     

 

ОСЛОБОЂЕЊЕ

Партизанске јединице су у јесен 1944. године успеле да уз помоћ балканског дела Црвене армије остваре премућство над пуковима Југославенске Војске у Отаџбини у долини Вардара, Колубаре, Ибра, Зете, Лима, Подрињу, Поморављу...

Ово је омогућило да се створи критична маса за даље напредовање ка западним и северним деловима земље.

Формиран је Сремски фронт са десет линија одбране од Земуна до Вуковара. Немачке и домобранско-усташке снаге су држале положаје, са циљем извлачења својих снага из БиХ. Уз велике жртве 12. априла 1945. фронт је коначно пробијен, а јединице ПОЈ су наставиле напредовање ка Загребу.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их

ЗЛОДЈЕЛА

Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац * Петровачка цеста * Откос

Оркан * Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак * Равни Котари

Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево * Задар * Корански мост

Цркве * Воћин * Брадина * Вучиловац * Бодериште * Сијековац * Медачки џеп

Купрес * Цинцар * Славонска Пожега * Чардак * Миљановац * Вировитица

Сплитска побуна *

ЗЛОЧИНЦИ

Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * Звонимир Черевенко * 72. бојна

Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Младен Налетилић * Јосић

Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач * Иван Чермак * Кораде

Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић * Мирко Норац * Дујић

Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић * Томислав Мерчеп

Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Јадранко Прлић * Парага

Мате Бобан * Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Бруно Стојић * Валентин Ћорић

Ливно * Ђуро Дечак * Купрешки * Марко Бабић * Дегориција * Јарњак *

ЛОГОРИ

Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије * Кулине * Лора

Дретељ * Челебићи * Мусала * Селска * Керестинец * Дервента * Бос. Брод

Мостар * Орашје * Љубушки  *  *

ЖРТВЕ

Данијела Рокнић * Александра Зец * Радомир Олујић * Раде Радосављевић

Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Мирко Стијеља * Малешевић

Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Марко Утржан * Ђурђа Смољановић

Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Драган Радичанин * Шашо

Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Теодора Марић * Трифкановић * Солар

Душанка Кузман * Слободан Зуровац * Даринка Грујић * Добре Ромић * Гламоч

ПУБЛИК.

Драго Пјевач * Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору *

Митровданска офанзива * Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

По завршетку ратних дејстава у Југославији, током 1946-1948 неколико стотина хрватских удовица (чији су мужеви били усташки официри и бојовници) из западних делова Херцеговине насељава се у Вуковар и ширу околину. Управо ће њихова деца и унучад играти главну улогу у покретању екстремистичких идеја  пола века касније када се појавио на политичкој сцени Фрањо Туђман и Хрватска Демократска Заједница. Њихова жеље је била наставак посла који су започели њихови преци.

У општини Вуковар је подигнуто више споменика, један у Борову Насељу, а други на Дудичком излетишту, остали су подигнути у србским селима, јер је ту било жртава хрватско-фашистичког терора. Занимљиво је то што хрватским селима оваквих споменика није готово ни било.

Мноштво Хрвата који нису избегли ка Аустрији и Италији, остајући у Вуквоару су прикривали своју мрачну прошлост и учешће у геноциду над Србима и Јеврејима. Они су своје потомке учили другачијој верзији Другог светског рата и уопште погледима на јужнославенски простор.

Свако ко би јавно причао о страдањима и стратиштима Срба бивао би прогањан од УДБЕ (југославенске тајне полиције), јер је то наводно нарушавало братство и јединство темеље на којима је сазидана Брозова Југославија.

Шездесетих и седамдесетих година читава Југославија се индустријализовала, па је и велики број људи долазио из руралних подручја у вуковарско-боровски крај. Ту су налазили посла у комбинату "Борово", "Вупик", "Грађевинар"... и остајали да живе. Комбинат "Борово" је имао највећу трговачку мрежу на Балкану.

На самом крају осамдесетих година 20. века, завладала је велика економска криза свуда, па су и друшвени комбинати у Вуковару дошли у тежак положај. Било је то погодно тле за бујање хрватског ектремизма који су проводили Томислав Мерчеп, Благо Задро и други активисти милитантне партије ХДЗ, лидера Фрање Туђмана.

Раних деведесетих година дошло је до новог рата услед разбијања СФРЈ. У Вуковару је дошло до жестоких обрачуна хрватских паравојних снага са Југославенском Народном Армијом, пошто је касарна ЈНА "Петрова Гора" била блокирана. Такође, Мерчепове банде и 204. бригада ткз. Збора Народне Гарде су поубијале стотине Срба цивила у Борову Насељу и Вуковару у другој половини 1991. године.

Последњих година хрватско друштво покушава оживљавањем усташтва да направи ревизију историје и дешавања, како у Другом светском рату, тако и 1990-их година, окривљујући Србе за све.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочинима над Србима у Вуковару и Борову има врло мало писаних трагова. Разлог томе је што су Брозови комунисти забрањивали овакве приче и хапсили сваког ко би јавно говорио о томе. Вуковар је у том погледу био права "тврђава" социјализма.

Писац Херве Лоријер (фр. Hervé Laurière) је 1987. објавио књигу под насловом "Убице у име божје", у коме је навео низ занимљивих детаља везано за истребљење Срба, Јевреја и Рома у НДХ. Између осталог помиње и први масовни злочин на обалама Дунава.

Документарни филм до данас није снимљен ниједан о овој теми.

 

ЗАКЉУЧАК

Вуковарска злодела током Другог светског рата су само једна карика геноцидног ланца који се на Србе обрушио у клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској.

Циљ режима који су предводили: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац је био етнички и верски чиста држава од Дрине до Жумберка и од Драве до Јадрана. Ово је подразумевало планирану и систематску операцију елиминације по систему трећина, како је већ министар Миле Будак изрекао у Госпићу.

С обзиром да је мали број усташких крволока одговарао за своје морбидне злочине (већи део је избегао на Запад, а мањи део је остао скривајући своје учешће), а са друге стране многи Срби неговали културу заборава опијени добрим стандардом у Југославији, то се током 1990-1991 поново отворају авети страха, терора и прогона од власти ХДЗ и Фрање Туђмана, као фараона пирамиде удруженог злочиначког подухвата.

Последњих деценија у образовном систему, не само Хрватске, већ и Републике Србије не постоје лекције које помињу трагедију Вуковара и Борова у Другом светском рату.



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

ЗЛОДЕЛА

Априлски рат * Крива РекаБојник * Крагујевац * Плав и Гусиње

Немачко бомбардовање БеоградаУрошевацКочевски масакр

Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш

Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Лесковац * Шид

ДрагинацКраљевоПива * Возућа * ДракулићВелика * Кикинда

Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука * Сириг * Ђаковица

ЗЛОЧИНЦИ

Ласло Бардоши * Ференц ФишерШефкет Верлаци * Валтер Браухич

Богдан Филов * Евалд КлајстЏафербег Куленовић * Аћиф Ефендија

Италијанска војскаХенрик ВертМирко Пук * Бенито Мусолини

Бугарска војскаМустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани * Џафер Дева

Асен Николов * Балисти * Адолф Хитлер * Бенито МусолиниНДХ

Мидхат Фрашери * Анте ПавелићВалтер Браухич * Васил Бојдев

Јурај Шпилер * Јозеф Јанко * Осман Растодер *

ЖРТВЕ

Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић * Љубан Једнак

Петар ДабробосанскиСвештенство на Космету * Љубо Млађеновић

Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча * Острожин

Дабробосански и Милешевски * Достиеј Васић * Николај Велимировић

Ристо Лојпур *

ЛОГОР

Шарвар * Плав * Сајмиште (Земун)Барч * Бараке на Сави

Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг * Карашок

Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка * Јастребарско

ПУБЛИКАЦ.

Бездане јамеЛогори Мађарске * Magnum Crimen * Пацовски канали

Књига из тишине * Кордунашки процес * Личка трагедија * Билогора

Бог и Хрвати * Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу

Деца у жициРади ти дијете свој посао * Крвава бајка * Црна књига

Политика терора * Злодела Фолксдојчера * Срем * Лежимир *



Оцените нам овај чланак:




Tags:
OPSTINA VUKOVAR
DRUGI SVETSKI RAT
BOBOTA TRPINJA
NEGOSLAVCI OSTROVO
VERA PACETIN
BOROVO BRSADIN
APRIL 1941
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC
TOMA MAKSIMOVIC
USTASKI ZLOCINI
MARKUSICA MARINCI
SILVESTER ZUBIC
MILE BUDAK
VIKTOR TOMIC
STRATISTE DUDIK
BOGOLJUB VUKAJLOVIC
VASO DJURDJEVIC


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links