Дретељ - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Херцеговина


Логор Дретељ



Логор "Дретељ" био је хрватски концентрациони логор у Босни и Херцеговини, близу Чапљине који су формирале паравојнје јединице босанских Хрвата: Хрватске одбрамбене снаге (ХОС) и Хрватско Вијеће Одбране у периоду од 1992-1994. године током ратова и распада Југославије, гдје су смјештани углавном Срби, касније и босански муслимани и други нехрватски цивили.

Овај логор је био један од најужаснијих на подручију бивше Југославије. О свим ужасима који су се дешавали у овом логору 2007. снимљен је и документарни филм "Мученици - Дретељ" у коме су говорили они логораши који су преживјели. У овом логору је била заточена и др. Олга Драшко.

Хашки Трибунал никада посебно није процесуирао овај случај, док Тужилаштво Босне и Херцеговине годинама намјерно врши опструкцију и прави од суђења фарсу. Такође, и пресуде које донесу бивају ругање правди и жртвама.

 

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић ГрадПетровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - ОџакМладен Маркач - Анте Готовина - Мостарска тамница

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Бруно Стојић - Слободан Праљак - Валентин Ћорић -

 




ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ.

Друштвено-економско уређење је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање.


Југославенска шесторка: Булатовић, Кучан, Туђман, Глигоров, Изетбеговић и Милошевић

Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

  
Муслиманска врховна тројка: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Коалиција: Стјепан Куљић (ХДЗ), Радован Караџић (СДС) и Алија Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Они су крајем марта 1992. повучени у Ужице (Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.




ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Логор Дретељ је био смјештен између Чапљине и Међугорја, у западној Херцеговини у шест складишта која су некада припадали Југославенској Народној Армији. Тај логор је основан почетком маја 1992. године.

Кроз логор је прошло најмање 224 Срба - 140 мушкараца и 84 жене. Незаконито лишени слободе Срби су живјели, под готово немогућим условима. Многи су физички ликвидирани или су преживјели, али са тешким психофизичким посљедицама.

Посље распада ХОС-а у Херцеговини крајем 1992. Дретељ преузимају власти ткз. Хрватског Вијећа Одбране.

Према оптужници Међународног суда за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије (ICTY), припадници ХВО-а су почели држати муслиманске мушкарце у логору од априла 1993. до априла 1994. Број заробљеника био је највећи 11. јула 1993. када је ХВО држала 2.270 муслимана у затвору. Након тога, просјечан број затвореника био је око 1.700 логораша.


Бивше складиште ЈНА претворено у логор за Србе


У љето 1993. године, Хрватска Република Херцег-Босна и ХВО су провели акцију масовног хапшења муслиманских мушкараца у долини Неретве, укључујући и муслимане који су служили у ХВО-у, те их затворила у логору Дретељ. Многи од затвореника су били цивили.

Током августа и септембра 1993. године ткз. ХВО-а су пуштали затворенике на слободу ако би склопили брак са Хрватицом или посједовали визу и гарантно писмо за напуштање.

 

 

УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Услови у логору били су веома сурови, тешки и нездрави због пренатрпаности, лоше вентилације и мањка кревета. ХВО је давала затвореницима мало хране и воде. Било је такође, забиљежено да је ХВО повремено тукла, али и психички напастовала затворенике. Муслимани у изолованим ћелијама су били посебно премлаћивани и понижавани.

Свакодневна силовања и уопште сексуална иживљавања над Србима и над Српкињама уз несхватљива понижавања готово немогуће смјештајне и хигијенске услове и изгладњавање - логораша, била су у функцији етничког чишћења Срба из западног дијела Херцеговине.

Мучитељи из Дретеља су такође терали затворенике да се међусобно туку или да имају хомосексуалне односе или чак полне односе са животињама.

Српски логораши су морали да трпе забијање ексера у тело, гашење цигарета по тијелу, сечење делова тела, коже
 


Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их

 

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Један од заштићених свједока у Суду Босне и Херцеговине, октобра 2012. о свом тамновању у логору Дретељ казао је сљедеће:
- “Приликом улaскa у згрaду Војне амбуланте, Иван Зeлeникa ми je скинуо вeру и сaт са рукe. Уjутро, током доручкa, Зeлeникa je узeо шољу врeлог чaja и сипaо по мeни. Псовaо ме je, нaзивaо мe 'ћeтником' и jeдно двa путa мe удaрио пaлицом...

Сљедећег дана сам пребачен у ХОС-ов логор Дретељ, гдје је управник био Срећко Херцег. Тамо сам провео десет дана. Свакодневно су нас пребијали и мучили. Мeни су сломили осaм рeбaрa и дaнaс имaм посљeдицe од тогa. Избиjeно ми je вишe зубa. Било je покушaja орaлног сeксa сa мушкaрцимa, пa и сa мном, aли сaм успио дa сe измaкнeм.

У Дретељ су долазили: Ивaн Мeдић, Eдиб Буљубaшић и други. Ивaн Зeлeникa je ту доводио Србе из Мостaрa...

Дретељ је био страшан логор, који се не може заборавити, а тешко је и описати. У том обjeкту су билe зaтворeнe и жене, које су сeксуaлно злостaвљaнe”.

 

 

ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Постоје документи који јасно показују да је Влада ткз. Хрватске Републике Херцег-Босне својим одлукама утемељила велике затворе на Хелиодрому, Габели, Дретељу, те друге логоре у Херцеговини јер је на њима потпис др. Јадранка Прлића, предсједника Владе хрватске парадржаве у Босни и Херцеговини, а касније након Дејтонске мировне конференције дугогодишњег министра спољних послова БиХ.

Такве су тврдње упућивале на одговорност политичара ткз. Херцег-Босне за ратни злочин. Прије свих на одговорност покојног Мате Бобана и прелазне Владе Јадранка Прлића, проглашене у мају 1993. након договора о спровођењу Венс-Овеновог плана за БиХ.

ЦНН је објавио репортажу снимљену у Дрежници, сјеверно од Мостара, о стравичним свједочанствима неколицине муслимана, управо пуштених из логора у Габели и Дретељу.

Постојање хрватских логора у Херцеговини, тортуре и тешки услови живота хиљада логораша у два највећа логора под контролом ХВО-а, тако су постали вест дана. Хрватски министар спољних послова Мате Гранића затражио је од Мате Бобана и Прлића хитно затварање логора и пролаз за хуманитарне конвоје, о чему је средином јула 1993. у Макарској са муслиманском страном потписан посебан споразум.

 

 

ИМЕНА УБИЈЕНИХ У ЛОГОРУ

У овом логору убиjeни су или су умрли од поврeдa зaдобиjeних у Дрeтeљу или су нeстaли пa сe основaно зaкључуje дa су и они убиjeни, слeдeћи зaтворeници:
 

  1.  Бaлaбaн Божидaр, инструктор aeро клубa из Мостaрa, стaр око 60 годинa, убиjeн у ноћи измeђу 2. и 3. aвгустa 1992. годинe;
  2.  Бошковић Бошко, воjни пeнзионeр;
  3.  Дубaк (Jовe) Миловaн, из логорa одвeдeн у Сплит нa лeчeњe, послe чeгa сe о њeму ништa нe знa, тe сe прeтпостaвљa дa je убиjeн;
  4.  Ђурaсовић (Милaнa) Дрaгaн;
  5.  Зубaц (Jовe) Миловaн, из Мостaрa, нaводно одвeдeн нa лeчeњe у Сплит;
  6.  Ивaновић Милaн, убилa гa нajвeровaтниje Сaбринa Eлeзовић;
  7.  Кнeжeвић Милош, из Мостaрa, одвeдeн из логорa и убиjeн;
  8.  Лejнaић Рaдивоje, из Чaпљинe, одвeдeн из логорa и убиjeн;
  9.  Мaрковић Нeнaд, из Бjeлог Пољa код Мостaрa, рођeн 1945. годинe, рaдио у фaбрици "Ђуро Сaлaj", умро у логору од посљeдицa бaтинaњa;
  10.  Мeдaн Брaнко, из Столцa, одвeдeн из логорa, убиjeн;
  11.  Млaдeновић Зорaн, из Мостaрa, одвeдeн из логорa и убиjeн;
  12.  Пejaновић Jово, из Мостaрa, нeкaдaшњи нaчeлник у СУП-у у Мостaру, нaводно одвeдeн нa лeчeњe у Сплит и убиjeн;
  13.  Сaмaрџић Eвгeниje - "Гeнa", туристички водич, из Мостaрa, рођeн 1934. годинe, убиjeн кaдa су гa повeли нa рaзмјeну у Житомислићe;
  14.  Троjaновић Воjо, коjи je добио гaнгрeну нa нози, пa су гa нaводно одвeли у aмбулaнту и од тaдa сe зa њeгa вишe ништa нe знa;
  15.  Чaнчaрeвић Влaдо;
  16.  Шкоро Ђуро, из Слипчићa, нaводно одвeдeн у Сплит нa лијeчeњe, a у ствaри убиjeн;

 

 

ИМЕНА МУЧИТЕЉА

Имена крвника из Дретеља нису комплетна... Ово је само један мали дио.

  1. Медић Иван звани Поскок из Љубушког
  2. Бијелиш Звонимир звани Црвенкапа
  3. Бијелиш Братислав
  4. Милићевић Недељко звани Шапа из Габеле
  5. стражар звани "Чикаго"
  6. Шута Зерина
  7. Зоран "Зока" из Коњица
  8. др. Храниловић Зоран, лекар из Загреба
  9. Репак Мирсад, комадант Војне полиције ХОС-а за Херцеговину
  10. Мустафић Илија из Габеле
  11. Макитан Ахмет
  12. Херцег Срећко, једно време управник логора
  13. стражар звани "Макс"
  14. Буљбашић Едиб
  15. Приморац Винко
  16. Зец Горан из Вараждина
  17. стражар звани "Гром"
  18. Оручевић Емина из Мостара
  19. Чуљак Гордан
  20. Козина Душан из Чапљине
  21. стражарка Марина
  22. Александар звани "Саша" из Црквенице (Хрватска)
  23. Бајрић звани "Квиско"
  24. Беловић Сергеј
  25. Благајац Хасан
  26. Брозовић Славко
  27. стражар звани "Буцо"
  28. Вего Миле, конобар из Чапљине
  29. Видовић Томислав
  30. Врањеш звани "Цикоја"
  31. Глоговац Дамир звани "Вампир"
  32. Грубишић Гордана из Чапљине
  33. стражар звани "Дракула", припадник ХОС-а
  34. Дујмовић Драган из Канаде
  35. Ђаковић Леополд из Слав. Брода
  36. Зеленика Иван звани Зела
  37. Јадранка звана "Рамбо"
  38. Куртић Дервиш, надпоручник ХОС-а
  39. Краљевић Блаж, управник логора
  40. др Јапунџић Јошко из Дубраве, код Стоца
  41. Маринко из Брчког
  42. Мариновић Шиме
  43. стражар звани "Муф"
  44. Палмета звани "Дуги" из Дубраве, код Стоца
  45. Петрушић Иван, шеф полиције
  46. Рајић Илија
  47. Рајић Тони из Поља
  48. Ружек Борис из Ријеке
  49. стражар звани "Сајо"
  50. стражар звани "Салко"
  51. Сузана из Вараждина
  52. Сузана из Загреба
  53. Топоран Хасан звани "Брада"
  54. Ћосић Хектор звани "Дида" из Аустралије
  55. Христић Мирослав, заменик управника логора
  56. Чевра звани "Босанац"
  57. стражар звани "Џо" из САД
  58. стражар звани "Швабо"
  59. Шешељ Жељко
  60. Шешељ Ивица
  61. Шешељ Лука из Опузена

 



СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Војни и цивилни руководиоци ткз. ХРХБ Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Цорић и Берислав Пушић су оптужени да су протјеривали муслиимане из већински хрватских дијелова Босне и Херцеговине од новембра 1991. до маја 1994.

Оптужница наводи да су заједно успоставили неколико затвореничких логора, међу њима логор Хелиодром и логор Дретељ, како би ухапсили и затворили хиљаде цивила.

Рефик Шарић је био један од муслиманских затвореника, а касније присилних сарадника стражара логора. Касније се преселио у Данску. Тамо је 23. новембра 1994. осуђен на осмогодишњи затвор због судијеловања у 14 случајева мучења.

У марту 2010. суд у Ослу (Норвешка) је прогласио чувара Мирсада Репака кривим за ратни злочин у логору против муслиманских и српских затвореника, углавном цивила.

2015. године Суд Босне и Херцеговине осудио je чeтвeро бивших припaдникa Хрвaтских обрaмбeних снaгa (ХОС), нa укупно 24 годинe зaтворa зa злочинe почињeнe у логору Дрeтeљ код Чaпљинe и Воjноj aмбулaнти у Мостaру 1992. годинe:

  • Ивaн Зeлeникa je осуђeн нa 6 годинa затвора,
  • Ивaн Мeдић нa 7 година затвора,
  • Мaринa Грубишић-Фejзић нa 5 година затвора,
  • Eдиб Буљубaшић нa 6 годинa зaтворa.

Они су проглaшeни кривимa дa су учeствовaли у широком систeмaтском нaпaду нa цивилe српскe нaционaлности коjи су били зaточeни у Воjноj aмбулaнти у Мостaру и логоту Дрeтeљ, гдje су прeмлaћивaни, сeксуaлно злостaвљaни, мучeни и одвођeни нa присилне рaдовe.

Срeћко Хeрцeг je тада ослобођeн одговорности дa je кaо зaмjeник зaповjeдникa логорa Дрeтeљ учeствовaо у овом систeму злостaвљaњa.



 



ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

Кадандска продукцијска кућа "Бриџ" је у сарадњи са Епархијом Захумско-херцеговачком, Удружењем логораша Републике Србске регије Требиње и Радио-Телевизијом Републике Српске снимила документарни филм "Мученици" који је снимљен у играно-документарној варијанти.

Филм садржи потересне сцене, где тридесетак преживелих логораша прича шта су све преживјели у овом концентрационом логору.



Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!


































Skip Navigation Links