Петровачка цеста 1995 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Петровачка цеста 1995



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Петровачка цеста - Логор Брчко - Купрес

Логор Дретељ - Логор Силос - Бихаћки логор

Логор Орашје - Логор Оџак - Логор Челебићи

Породица Ристовић - Породица Кнежевић

Башчаршија - Наташа и Милица - Мостар

Сердари - Тузла - Бањалучке бебе - Јошаница

Чемерно - Ф. Јабука - Слађана Кобас - Чагаљ

Сарајевска Голгота - Ураган - Олга Драшко

Чајниче -

 

Злочин на Петровачкој цести 1995. је назив за свирепо убиство избјеглица из Книнске Крајине, које су у колонама бјежали испред хрватске војске и полиције, током акције злочиначке акције Олуја почетком августа 1995. године

Авион хрватског ратног ваздухопловства испалио је смртоносне ракете 7. августа 1995. године у селу Сводна, на западу Републике Српске. И тако усмртио ненаоружаних 9 цивила, међу којима је било и дјеце. Више од 50 људи је тешко рањено. Егзакутори овог злочина никада нису кажњени. А Тужилаштва Босне и Херцеговине и Хрватске избјегавају процесуирање злочинаца.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Распадом друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Распад СФРЈ средином 1991. године донио је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави. Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај...)

Тако је отпочео и рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена Република Српска Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Република Српска. Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења српског становништва у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи и др).

Хрватска војска и полиција су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник и др.

 

 

ИМЕНА ПОГИНУЛИХ

Погинула су следећа лица:

  1.     Даринка Дрча (1927), из Бротиње код Доњег Лапца
  2.     Јовица Дрча (1989) из Бротиње код Доњег Лапца
  3.     Мирјана Дубајић (1974), из Бротиње код Доњег Лапца
  4.     Невенка (Спасе) Рајића (1984), из Доњег Лапца
  5.     Жарко (Спасе) Рајића (1986), из Доњег Лапца
  6.     Крстан Вуковић (1951), рођен у Хан Кули код Бањалуке
  7.     Дарко (Крстана) Вуковић (1982), рођен у Бихаћу, живео у Доњем Лапцу
  8.     Бранко Стјеља (1923), из Надина код Бенковца
  9.     Мирко (Бранка) Стјеља (1961), из Надина код Бенковца




ЗЛОЧИН

Ратни авион хрватског ратног ваздухопловства МиГ-21 је 7. августа 1995. (последњи дан Олује, када је било јасно да ће хрватска војска однети победу) надлетио изнад избјегличке колоне српских цивила који су се кретали из правца Доњег Лапца ка Босанском Петровцу. Пилоти хрватског РВ и ПВО су јасно могли да виде да се ради о цивилима, а не о војсци. У повратку тај авион испаљује неколико пројектила које су усмртиле четверо дјеце, једну девојку, четворо старијих особа... А преко 50 цивила (највише дјеце) је тешко рањено.


 

ОПТУЖЕНИ

За овај злочин оптужени су официри хрватске војске:

  1.     Имре Аготић (1943), командант хрватског РВ и ПВО, помоћник Главног штаба хрватске војске
  2.     Јосип Чулетић (1951), заменик команданта хрватског РВ и ПВО
  3.     Данијел Боровић (1958), командант Прве Ловачке ескадриле хрватског РВ и ПВО
  4.     Непознати пилот хрватског РВ и ПВО
  5.     Непознати пилот хрватског РВ и ПВО

 

 

 

ПОСЛЕДИЦЕ

 

Јован Пиплица
 

1. новембра 2010. године Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднело је Тужилаштву БиХ извештаје и доказе, против три официра и два пилота хрватске војске.

Августа 2006. на месту злочина подигнут је дрвени крст, од стране Породица погинулих и несталих РС. Да би 2010. године ДИЦ Веритас покренуо акцију и направио мермерне плоче око тог дрвеног крста, где су била исписана имена жртава, починиоци злочина и времену догађаја.

У ноћи између 3. и 4. јула 2011. године непознати починиоци су срушили спомен-обележије жртвама на Петровачкој цести 1995.

Новембра 2010. године преко хуманитарне акције прикупљен је новац за нови метални крст који је постављен на место старог. Донатори су били грађани Републике Српске.



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links