Тихомир Блашкић - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад Југославије и ратови 1990-их
Област: Босна и Херцеговина

ТИХОМИР БЛАШКИЋ


Тихомир Блашкић (1960.) је бивши официр ЈНА и хрватски генерал који је обављао дужност начелника штаба ткз. Хрватског Вијећа Одбране у Мостару почетком деведесетих година 20. стољећа када су вођени ратови на простору бивше Југославије.

Био је један од војних официра ткз. Херцег-Босне, хрватске парадржаве на тлу Босне и Херцеговине. Његове јединице су починиле ниску ратних злочина над Србима и нехрватским становништвом у Херцеговини, долини Неретве и централним и јужним дијеловима Босне, односно Босанске Крајине.

Међународни кривични суд у Хагу је против њега 1996. године подигао оптужницу за етничко чишћење, злочине против човјечности, нехумано поступање са ратним заробљеницима, тешке повреде Женевских конвенција о рату итд. Заправо, Блашкић је био дио удруженог злочиначког подухвата, на чијем челу су били: Фрањо Туђман предсједник Републике Хрватске, Мате Бобан вођа босанско-херцеговачких Хрвата и Јадранко Прлић премијер ткз. Херцег-Босне.

Добровољно се предао Хашком Трибуналу, а Вијеће тог суда га је 2000. године осудило на вишегодишњу казну затвора, при чему су у оптужницу ушла само ратна злодјела против муслиманског становништва у средишњој Босни, али не и против Срба.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 

 

ЖИВОТОПИС

Тихомир Блашкић од оца Иве рођен је 2. новмебра 1960. године у селу Брестовско, општина Кисељак (СР БиХ) у централним дијеловима Босне, на путу између Кисељака и Витеза... односно удаљено је 45 км јужно од Зенице и 40 км сјевероистчно од Сарајева.

Поријекло и школовање

Тихомир Блашкић је након завршене гимназије у Кисељаку отишао у Београд гдје је уписао Војну академију крајем 1970-их година. Након четири године, дипломирао је и произведен је у љето 1983. године у чин потпоручника Југославенске Народне Армије. Док је службовао широм СФРЈ догурао је до капетана 1. класе, а онда је почетком деведесетих година погазио заклетву и дезертирао 12. августа 1991. године. Тада се још осјећао да треба да се прикључи ЗНГ - хрватској паравојсци, већ одлази у Аустрију и борави тамо пар мјесеци код родитеља.

Његов отац Иво је такође био припадник ХВО и обављао је дужност курира. Погинио је 12. новмебра 1993. године током жестоких муслиманско-хрватских сукоба од снајперског метка.

Породица

Тихомир Блашкић се оженио крајем осамдесетих година са дјевојком Ратком и са њом има два сина: Дејан и Иван, као и кћерку Јелену.

Апелационо вијеће у Хашком Трибуналу му је дозвољавало контакте са породицом, тако да је његова кћер зачета у хашкој притворској јединици у Шевенингену.

Дјеца су му се школовала у Загребу и Бечу.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Прикључио се 1992. године хрватским паравојним јединицама у БиХ - ткз. Хрватско Вијеће Одбране (оружана сила ткз. Херцег-Босне), гдје је добио 27. јуна 1992. чин пуковника и командовао оперативном групом "Средња Босна", тачније његова зона одговорности су биле босанске општине: Кисељак, Витез, Бусовача, Травник, Вареш, Зеница, Гоњи Вакуф, Фојница, Крешево и др... док је мало касније у Хецеговини владао над општинама: Дувно, Столац, Мостар, Јабланица, Чапљина, Прозор итд.


За дом спреман: Тихомир Блашкић

У другој половини 1992. године Блашкићеви бојовници из ХВО су спроводили етничка чишћења Срба на тим подручјима. Оснивали су концентрационе логоре, пљачкали и палили србску имовину, рушили и скрнавили вјерске објекте тј. богомоље СПЦ... за такве работе Блашкић је 5. августа 1994. године награђен чином генерала. Његов Генералштаб се налазио у Мостару.

Касније у љето 1993. године долази до размирица и сукоба у Босни и Херцеговини између муслимана и Хрвата, што доводи и до међусобних ватрених окршаја. Блашкићеве јединице поново спроводе политику етничког чишћења и сада нападају муслимане, желећи да цијелу БиХ припоје Хрватској.

Како је ткз. ХВО основан 8. априла 1992. године, два дана посље почетка рата у Босни и Херцеговини Тихомир Блашкић је био активан официр у организовању и провођењу планова о истребљењу Срба са подручја гдје су Хрвати имали релативну или апсолутну већину. Имао је тада функцију регионалог команданта ХВО.


Блашкић: Слушамо Бобана, величамо Туђмана

Његова овлашћења су била таква да је могао да се пита за многе ствари уључујући:

  • потписивање споразума о прекиду ватре
  • преговори са Плавим шљемовима (снаге ОУН)
  • размјена заробљеника (талаца)
  • мобилизација војноспособног становништва
  • борбена приправност и управљање интервентним одредима
  • смјењивао је и именовао је своје подређене односно ниже официре и подофицире
  • одлучивао је о помјерањима и размјештају артиљеријских оруђа
  • оснивање концентрационих логора (углавном за цивиле)...

Тихомир Блашкић је са својом јединицама из Друге гардијске бригаде ткз. ХВО активно командовао у злочиначкој операцији "Цинцар" скупа са муслиманским VII корпусом (Травничким ) ткз. Армије БиХ, односно удруженом нападу на југозападне дијелове Србске Републике у БиХ, када је новембра 1994. године окупирано шире подручје Купреса. Касније са 2. гардијском бригадом ткз. ХВО учествује у још једној злочиначкој операцији "Маестрал" као наставак "Олује", када је извршена нова агресија на западне дијелове РС и окупиран је добар дио Босанске Крајине (Дрвар, Гламоч, Грахово, Кључ, Петровац...итд).

Током рата ажурно је водио свој дневник који није спреман изнети у јавност.

 

НАКОН РАТА

Када је потписан Дејтонски мировни уговор у САД 21. новембра 1995. године дошло је до завршетка оружаних сукоба на простору западно од Дрине.

Блашкић је тада прекомандован у Војску Републике Хрватске на мјесто шефа у Главном Инспекторату ХВ у Загребу.

По повратку из Хага запослио се у једној рачунарској компанији у Загребу и изишао из јавног и политичког живота, јер је сматрао да је издан.

Купио је стан у насељу Трешњевка.

 

СУЂЕЊЕ И ПРЕСУДА

Међународни кривични суд за бившу Југославију је неколико мјесеци по окончању босанско-херцеговачког рата објавио оптужнице против шест хрватских политичара и генерала чије се јединице сумњуче да су починиле ратне злочине у Босни и Херцеговини. Међу њима је било уписано и име Тихомира Блашкића поред: Валентина Ћорића, Дарија Кордића, Јадранка Прлића, Младена Налетилића и др. Оптужбе на рачун генерала Блашкића су откуцане на 8.000 страница.

Блашкић се сам предао у марту 1996. године и наредни мјесец отишао у Хашки Трибунал. Суђење му је трајало двије године године и Вијеће суда му је 3. марта 2000. године изрекло првостепену пресуду да је крив по 13 тачака оптужнице, а казна је гласила 45 година затвора. Ово је била уједно и најтежа изречена казна за неког хашког оптуженика. Касније у другостепеној пресуди Тихомир Блашкић бива осуђен на девет година робије 29. јула 2004. године. Таквој пресуди је највише кумовао свирепи злочин у Ахмићима (општина Витез), када је мучки убијено 116 муслимана од чега 11 дјеце.

За вријеме свог тамновања у Хагу, важио је за најдисциплинованијег затвореника.

Крунски свједок оптужбе у његовом случају био је генерал Миливој Петковић, командант Главног штаба ткз. Хрватског Вијећа Одбране у БиХ са сједиштем у Грудама. Петковић је покушао да упирањем прста у друге склони кривицу са себе. Парадокс је то што је Петковић био надређени Блашкићу.

Тако да је Блашкић пуштен на слободу у 2. августа 2004. године и дошао авионом из Амстердама на загребачки "Плесо", гдје га је поред породице и пријатеља дочекао велики број хрватских домољуба и ултра-националиста, који су у њему видјели хероја.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
BOSNA I HERCEGOVINA
DOLINA NERETVE
HASKI TRIBUNAL
HRVATSKI ZLOCINCI
JEDINICE HVO
PROLJECE 1992
DEVEDESETE GODINE
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
MOSTAR GRUDE
KISELJAK VITEZ
TRAVNIK ZENICA
KONCENTRACIONI LOGORI
OPERACIJA CICNCAR
NAPAD KUPRES
DRUGA GARDIJSKA
FOJNICA GORNJI VAKUF
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
RASPAD SFRJ
STOLAC DUVNO





















Skip Navigation Links