Кафић Панда у Пећи1998 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Косово и Метохија


Кафић Панда у Пећи1998



Злочин у кафићу "Панда" у Пећи је свирепи злочин албанских терориста, чланова злогласне Окупаторске Војске Косова (ОВК) који су 14. децембра 1998. године убили шест Срба младића у споменутом кафићу. Овај злочин је погоршао ионако катастрофалну ситуацију на Косову и Метохији.

Шест породица је завијено у црно, а бол и туга за настрадалим младићима ни данас не престаје. За овај ужасан злочин нико није одговарао. Власти међународних снага, након јуна 1999. године нису хтеле да процесуирају овај злочин над недужном децом. Године пролазе, а бол и туга ожалошћених породица не престаје.

 

Постоје разне шпекулације о томе ко је наручилац овог монструозног злочина... али једно је истина. Дан раније су граничари Војске Југославије на србско-албанској граници у зони Паштрика ликвидирали повећу групу шверцера оружја који су долазили из Републике Албаније. Сви они су имали на себи маскирна одела и ознаке терористичке ОВК. Заправо овај масакр је био њихова освета.

ПРЕТХОДНИЦА

Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе.

У то време на простору авнојевксе Хрватске се водио жестоки рат између хрватских снага и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину.

Док је у Босни и Херцеговини, већ почео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у јесен 1995. године, када је у савезној америчкој држави Охајо, потписан Дејтоснки мировни споразум.

Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска ткз. ОВК, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са Полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.

У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника југославенске војске и полиције постају све чешћи и жешћи, што се врло брзо претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада.

НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".

У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" избегнута је агресија на Србију 13. октобра 1998. године.

 

Ситуација у Пећи

Пећ је градић у  западном делу Метохије (раније се тај део Метохије око Пећи звао и Хвосно). Град Пећ је имао око 40.000 становника, док подручје општине Пећ има око 90.000 становника према званичним резултатима пописа становништва 1991. године на Косову и Метохији. 

 

Град Пећ се први пут под овим именом помиње 1202. године, пре тога је имао неколико назива у зависности од тога ко је господарио тим крајевима. Место Пећ су вероватно основали Илири. Налазио се на стратегијском положају на реци Бистрици, која се улива у Бели Дрим источно од Проклетија. Градом су управљали Илири и Римљани.

У XII веку је носио име Ждрелник зато што се налази на улазу (ждрелу) у Руговску клисуру. У XIII веку помиње се као град Пећ који се развијао уз тек пренету столицу србске цркве из Жиче у Пећ. У XIV веку га помињу Дубровчани и Которани који су имали своје трговачке колоније у Пећи. Године 1378. се помиње КараванIn novam montem pec et prizren“.

Пећ  је био седиште србске цркве, прво организоване као архиепископија, а затим и као патријаршија (од 1346. године када је Цар Душан прогласио Србско царство). Град је тада уживао многе повластице србских владара и добијао богате поклоне од њих и страних великаша. Град је био везан за архиепископа (касније патријарха) и био је под директном његовом влашћу. Одликовао се богатом и разноврсном архитектуром. У Пећи производило много артикала, почевши од прехрамбених и одевних до предмета високе уметничке вредности. Тада су у граду радили најбољи мајстори филиграни, ковачи, кројачи и други. За поглавара србске цркве се ковао посебан новац, а такође се производила свила. Град је био чувен ван граница тадашње србске државе по узгајању и производњи шафрана који се користио и као зачин и као боја за тканину.

После боја на Косову 1389. године па све до 1455. године Пећ је био под влашћу Балшића, а потом је припао Србској деспотовини. Турци су га освојили крајем XIV века и извели много промене током своје владавине, укључујући промену имена у Ипек (Ipek). Позната је прва побуна, тј. устанак против Османлија 1455. године који је крваво угушен. Град је насељен бројним турским породицама, чији многи потомци и даље живе у овим пределима и попримио је упадљиво оријентални карактер са уским улицама, широким чаршијама, кућама балканског архитектонског наслеђа. Град је такође добио исламски карактер изградњом неколико џамија, од којих су многе саграђене на темељима православних богомоља или су православне богомоље претваране у исламске. Једна од њих је Бајракли џамија коју су Турци подигли тако што су цркву Ружицу претворили у исламску богомољу у XV веку.

Петовековној отоманској владавини је дошао крај у јесен 1912. године током Првог балканског рата, када је војска Црне Горе ослободила овај град. Крајем 1915. током Првог светског рата, заузели су га Аустријанци. Након 1918. Пећ је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Између 1931. и 1941. град је био под управом Зетске бановине. Од 1945. град је део аутономне покрајине Косово и Метохија у саставу СР Србије и СФРЈ. Односи између Срба и Албанаца, који су већинско становништво града у XX веку, су често били напети током овог века. Често се дешавало након 1974. када је АП Косово и Метохија добило широк степен аутономије, Албанци нападају Србе, отимају њихову стоку, имовину, пале им летнину, прете клањем и погромом. Пећка патријаршија је у марту 1981. године била запаљена од албанских банди.

Поред манастира Пећке патријаршије у непосредној близини Пећи се налази и манастир Високи Дечани који је уз поменуту столицу србских патријараха стављен под заштиту УНЕСКО-а. Ту је и манастир Светог Преображења из 14-ог века у селу Будисавци ,17 км од града. Гимназија у Пећи је основана 1913. године, а 1999. је остала без србских ђака и професора који у Гораждевцу наставили са радом.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Приликом напада албанских терориста 14.12.1998. на кафић "Панда" у Пећи убијено је шест младића, а 15 их је рањено. Смртно су настрадали следећи младићи: 

  • Иван Обрадовић (14 година), 

  • Вукота Гвозденовић (16 година), 

  • Светислав Ристић (17 година), 

  • Зоран Станојевић (17 година), 

  • Драган Трифковић (17 година) 

  • Иван Радевић (25 година).

ЗЛОЧИН

Овај свирепи злочин у пећком кафићу "Панда" који су починили албански терористи био је освета припадника Окупаторске Војске Косова за убиство 34 припадника те терористичке организације, који су дан раније убијени тако што су упали у заседу припадника Војске Југославије, приликом илегалног уласка преко планине Паштрик. Носили су са собом велике количине наоружања и муниције за потребе својих сународника.

У вечерњим сатима после 20 сати, тог 14. децембра 1998. године у кафићу "Панда", који се налази недалеко пећке гимназије "Свети Сава", упала су двојица наоружаних припадника ОВК (чланови Јабланичке оперативне групе, којом је командовао Рамуш Хараднај), док је трећи члан био у возилу које се налазило испред локала.


Рамуш Хараднај - вођа шиптарских банди у Метохији

Злочинци су били маскирани са фантомкама на главама, а чим су ушли запуцали су из аутоматских пушака по гостима кафића. Тако су на лицу места убијени ученици светосавске гимназије: Иван Обрадовић, Вукота Гвозденовић, Драган Трифковић и студент Иван Радевић; док су на путу до болнице преминули још два младића: Светислав Ристић и Зоран Станојевић.

Поред њих у споменутом локалу је рањено још 15 људи, међу којима и власници кафића, Мирсад Сабовић и Владица Лончаревић.

У кафићу се налазио и отац од Ивана Обрадовића, који је чудом остао неповређен од метка.

ЗЛОЧИНИ И РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1998-1999

Битка за Кошаре - Ликовац - Кафић Панда - Клечка - Радоњићко језеро - Рамуш Харадинај

Жута кућа - Отето Косово - Истине и лажи - За ким звона не звоне  - Јована - Рат за Космет

Живети у енклави - Хероји пилоти - Љиљана Жикић - Слађана Станковић - Кос. Митровица

Битка на Паштрику - Вељко Раденовић - Отац Харитон - Горан Шаћировић - Браћа Милић

Приштина - Шутаковић - Лапушник - Рустем Мустафа - Хашим Тачи - Агим Рамадани

Иван Булатовић - Сулејман Селими - Кадри Весељи - Аљуш Агуши - Адем Јашари

Весли Кларк - Ратна причаСоколови - Старо ГрацкоКукеш - Воз - Крај - Агим Чеку

 

 

ПОТЕРА И ХАПШЕЊА

Припадници Полиције Републике Србије покренули су опсежну потрагу за извршиоцима овог терористичког напада.

Тако је 17. децембра 1998. у пећком кварту Капишница србска полиција је ухапсила Агрона Колчакуа (рођен 1972.) из Пећи. Резултат ове полицијске акције био је још десеторо ухапшених међу којима су били и тројица терориста ОВК: Газменда Бајрамији, Џевдет Бајрами и Верђеђа Влазними.

Познато је да постоји и четври помагач. У потрази у селу Глођане дошло је сукоба, при чему су убијена два припадника Окупаторске Војске Косова у униформама и са оружјем. Откривен је штаб веће оружане формације шиптарских банди у коме је нађена огромна количина оружја, муниције и униформи као и возила које је ОВК отела од житеља Ђаковице.


Слика са увиђаја: Измасакриране жртве

Укупно је у тој акцији крајем децембра 1998. године у Пећи и Глођанима ухапшено најмање 34 особе која су била повезана са нападом на кафић "Панда", односно били су чланови и помагачи ткз. ОВК под командом Рамуша Харадинаја.

Откривено је да је ова група учествовала у још једном свирепом злочину у кафани "Чакор" у Дечанима, две године раније.

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Сахрана убијених шест убијених младића обављена је 16. децембра 1998. године у Пећи, у присуству многобројних рођака, пријатеља и суграђана.

Отац убијеног Ивана Радевића, Богдан Радевић је киднапован, док су му мајка и бака тешко претучене од албанских терориста.

Наредних месеци дошло је до још жешћих сукоба и размене ватре између припадника Окупаторске Војске Косова и србских снага безбедности, а већ 24. марта 1999. године НАТО пакт покреће своју акцију названу "Милосрдни Анђео", када долази до агресије на СР Југославију.


Жал породица за убијеном децом

Та агресија НАТО пакта је трајала 78 дана и имала је стравичне последице, завршено је Кумановским војно-техничким уговором 10. јуна 1999. када се србска војска, полиција и државне институције повлаче са Косова и Метохије, а са њима и добар део народа.

Они који су остали у више наврата су били изложени насиљу, убиствима, силовањима, пљачки, отмицама, погрому... (Старо Грацко, Гораждевац, Чаглавица, Призрен и др.), па чак и вађењу тј. трговини људским органима.

Родитељи Ивана Обрадовића и Светислава Ристића су посмртне остатке своје деце пренели у Београд, односно Бар (Црна Гора). Тела преостале четворице младића су остала на православном гробљу у Пећи, али локални свештеник СПЦ Слободан Марковић, не може да их пронађе јер су их Албанци затирући све трагове Срба уништили 1999. године. 


Кафић Панда, снимљено 2014. године

Кафић "Панда" у Пећи је један од ретких србских кафића који након јуна 1999. године нису уништени нити спаљени. На њему се и данас виде трагови злочина из 1998. када је убијено шест младића србске националности. 

Мисија УНМИК-а односно ЕУЛЕКС-а након 1999. године никада није покренула истрагу, нити подигла оптужницу против осумњичених за убиство србских младића у кафићу "Панда".

 

КОНТРАВЕРЗЕ

 У вези овог свирепог злочина, последњих година у домаћим, а и страним медијима појављују се бројне шпекулације о томе ко је наручилац убиства младих Срба из Пећи, тог 14. децембра 1998. године.

Шпекулише се да чак и србска државна безбедност је умешана, а неки извори наводе и британску обавештајну службу МИ6 што ће пре бити вероватно. Енглези јесу познати по томе да убацују своје шпијуне у "треће земље" где изазивају хаос и дестабилизују власт...

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О овом монструозном злочину до данас није снимљен ниједан документарни филм, сем што је направљено неколико видео прилога на појединим ТВ станицама.

Исто тако није написана ниједна књига која би сведочила поколењима о ужасном децембарском злоделу у Пећи.

 

ЗАКЉУЧАК

Албанска национална заједница већ читав век уназад има непријатељске намере према Србима на Балкану, лажно тврдећи да су они власници земље где Срби битишу вековима.

Занимљиво је и то да југославенски комунисти још од краја педесетих година 20. века имају низ чудних и контраверзних одлука на штету Срба и Православља на подручју Косова и Метохије. Све то је подстрекивало албанско насиље над Србима које је из дана у дан јачало... и довело до великог егзодуса Срба са Космета шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година.

Читава ситуација се радикално погоршала крајем 1990-их година јер се претворило у отворени рат, где су Албанци добили отворену подршку Запада и муслиманских земаља, а што и данас траје.

Данас су Срби мањина на КиМ, где им је забрањено не само да обележавају страдање својих сународника већ и да норално живе и раде.


Зло са осмехом: Кадри Весељи, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај

С друге стране албански злочинци су се пресвукли, униформе су заменили за елеганнтим оделима и добили руководећа места у самопроглашеној и криминалној држави Република Косово... док их чувају снаге КФОР-а и УНМИК-а. 



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
SRPSKI KOSMET
ZAPADNA METOHIJA
PECKI OKRUG
ALBANSKI ZLOCINI
DEVEDESETE GODINE
DECEMBAR 1998
UBISTVO DECE
JEDINICE OVK


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links