Тони Блер (1953.) је енглески политичар, правник (адвокат) и бивши премијер Велике Британије крајем деведесетих година 20. столећа.
Његова владавина је испуњена лобирањем код НАТО пакта да се бомбардује и уништи Савезна Република Југославија 1999. године, јер је Србе оптуживао да су једини кривци за ратове на Балкану и разбијање СФРЈ. Успоставио је врло добру сарадњу са америчким председником Билом Клинтоном.
У албанској националној заједници на тлу Републике Србије Блер је гледао савезнике без обзира што су њихови лидери били умешани у многе недозвољене послове и организовани криминал. Циљ му је био да се Срби баце на колена и за то није бирао средства.
Тужилаштво Републике Србије је 2000. године за њим расписало потерницу на основу суђења у одсуству, након што му је изречена казна на 20 година затвора због ратних злочина, агресије и великих разарања, годину дана раније. Међутим, пошто је у Републици Србији дошло до политичких промена и власт формирао Зоран Ђинђић, ове одлуке су поништене.
Када се Блер повукао из политике 2007. године, основао је своју фондацију и постао је економски и политички саветник у многим државама Африке, Азије, али и јужне Европе, односно Албаније и Србије. Такође, он је јуна месеца 2014. године посетио Београд где је имао радни састанак са представницима власти. Ово је међу Србима изазвало велико огорчење.
Данас Блер живи у Лондону, без икаквих санкција и последица.
ЖИВОТОПИС
Тони Блер је рођен 6. маја 1953. у Единбургу (Шкотска). Његови родитељи су сем њега имали још два сина, а Тони је други тј. средње дете.
Блеров отац Лео је исто био по професији адвокат, који се такође бавио политиком у редовима Лабуристичке странке. Умро је изненада 1963. године у јеку предизборне кампање за Парлалмент. Мајка му је ирске националности, па је он својој деци обезбедио пасоше Републике Ирске.
Детињство је Тони провео у Дараму, великом индустријском центру на северу Енглеске. Као младић је био велики обожавалац фудбалског клуба Њукасл. Имао је и свој музички бенд којима су Битлси били узори.
Блер у средини горе
Школовање и каријера
У Единбургу је завршио средњу школу, односно Фетес колеџ 1966-1971. Касније одлази на престижни Оксфорд униферзитет 1972. године где је уписао право и за три године дипломирао.
Стажирање је одрадио код Александра Ирвина, ватреног присталице Лабуриста. Већ 1976. године постаје члан адвокатске коморе и добио је стални посао. Његова специјалност постаће радно и индустријско право.
Иако се званично изјашњавао да је припадник хришћанске заједнице, имао је низ контраверзних одлука, као што је питање хомосексуалности и освајачки походи на државе које уопште нису напале његову домовину.
Породица
Оженио се у 27. години са колегиницом Чаир Бут, коју је упознао преко Ирвина. Она је такође била адвокат и једно време је радила као саветник енглеске краљице Елизабете. Супруга му је римокатоличке вере.
Родила му је четверо деце: синове Јуан, Николас, Лео и кћерку Кетрин.
Блерова породица има осам вила (кућа), али су званично настањени у центру Лондона, на Тргу Конот прекопута Хајдпарка. Његова имовина је 2014. године процењена на више од 100 милиона фунти, али сам Блер то вешто прикирвао и говори да је то пет пута мање.
Занимљиво је и то што је Блер имао неколицину љубавних афера, где су га повезивали и са удатим женама, као што је Венди Денг. Пошто ништа није доказано односно британска обавештајна служба је успела да уклони доказе, а сведоке да заплаши, брак му је остао стабилан.
Политика и друшвени активизам
Још за време студија Блер је испољавао жељу да буде лидер и бивао укључен у многе ваннаставне активности.
Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. века био је члан Лабуристичке странке где ће радити на прекомпозицијама циљева ове партије, пошто није био задовољан одтадашњим програмским решењима као што су: утицај синдикализма и национализација индистрије. У то време Великом Британијом суверено је владали Конзервативци, односно гвоздена дама - Маргарет Тачер. Њихову владавину која ће трајати скоро две деценије окончаће управо Тони Блер.
Лабуристи су упркос томе што су били опозиција дуго година, формирали Владу у сенци, а један од премијера је био управо Тони Блер. Они су тада одступили од класичних социјалистичких (радничких) уверења и креиран је нови политички курс. Помоћ да дође на чело Лабуриста Блеру је омогућио колега Џон Смит, који је изненада умро 1994. Ово је довело до великих страначких трзавица и унутрашњих борби, где је Блер изашао као победник наредне године и успешно модернизовао странку.
На првим следећим изборима маја 1997. Блер и Лабуристи успевају после 18 година у опозицији формирају власт у Великој Британији. На дужности премијера, Блер је остао два мандата, све до јуна 2007. године. Аналитичари сматрају да је он један од најмлађих председника министарског савета у историји Британије. Наследио га је Гордон Браун.
Што се унутрашње политике тиче, активно је радио на решавању кризе у Северној Ирској, а дао је значајна средства у здравство и школство. Сточни фонд Британије је радикално опао јер стока масовно оболевала.
На спољно политичком плану гајио је савезништво са Билом Клинтоном, председником САД. Водио је политику већег приближавања Британије ка Европској Унији.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Када је Тони Блер формирао британску Владу, ситуација на Балкану је била препуна тензија и варница. Друга Југославија је већ била разбијена, а Фрањо Туђман је успео у својим намерама да готово етнички очисти хрватску државу од Срба, док су муслимани и Хрвати у БиХ успели да смање територију Срба са 70% на 49 процената према Дејтонском мировном уговору 1995. године. Ту је Блер наставио политику свог претходника Џона Мејџора.
Ново жариште је отворено на јужној србској покрајини, пошто су албански екстремисти успели да западне моћнике приволе да им помогну у остваривању својих циљева. Тачније, њихови циљеви су се поклопили, пошто су лидери НАТО чланица видели интерес у рудним богатствима које су могли добити "бесплатно".
Срби су оптужени пред светом да су злочинци и да наводно масовно убијају Албанце на Косову и Метохији. Случај Рачак је лажиран и злоупотребљен од шефа верификационе мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера и америчке министарке за спољне послове Медлин Олбрајт. Тони Блер је такође био ватрени поборник да се "зли Срби" казне, односно да се изврши агресија на Савезну Републику Југославију.
Вражији трио: Кларк, Солана и Холбрук
Хавијер Солана, генерални секретар НАТО пакта 24. марта 1999. године покреће злочиначку операцију "Милосрдни анђео", док је Блер одобрио учешће британских снага у том геноциду. Предводник НАТО агресије био је амерички генерал Весли Кларк, главнокомандујући Северноатланског савеза у Европи.
Током 78-дневне агресије НАТО снаге су убиле око 3.500 Срба (од чега 88-оро деце), а 12.500 их је рањено... 44 моста је срушено, 100 цркава је оштећено или разорено. НАТО авијација је користила забрањене касетне бомбе, као и ракете "Томахавк" што су испаљивани из Јадранског мора. Стотине авиона је надлетало небо изнад Србије и Црне Горе и бацало смртоносни товар.
Убијена деца од НАТО бомби 1999.
Око 50.000 домова је сравњено са земљом. Стравични злочини су учињени када су НАТО бомбе пале на: Ниш, Варварин, Куршумлију, Ваљево, Приштину, Нови Пазар, Сурдулицу, Нови Београд, Батајницу, Мурино, Алексинац, Панчево, Нови Сад...итд.
Гађани су цивилни возови у Грделичкој клисури, где је убијено најмање 50 људи. Такође, рафинерије и индустријски погони. Погођена је и кинеска амбасада у Београду.
"Сви смо ми мета..."
Сем тога, НАТО је покренуо копнену инвазију из правца Републике Албаније под шифрованим именом "Стрела", а која је имала два правца. Први преко Јуничких планина око Ђаковице (шири рејон карауле Кошаре), а други у долини Белог Дрима и планине Паштрик око Призрена. Ту су авиони Северноатланског савеза засипали "тепих бомбе", које су на површини правили 'месечево тло'.
Оба напада су успешно заустављена од Војске Југославије, односно јединица Приштинског корпуса. Окупаторска Војска Косова је имала велике губитке и били су десетковани, односно пред уништењем. Званичници НАТО на конференцијама су говорили да се боре против жилавог противника који вешто измиче њихове пројектиле. Такође, они су србске цивилне жртве називали "колатералном штетом".
"Нема назад, иза је Србија..."
У Куманову је потписан Војно-технички споразум 10. јуна 1999. чиме су окончана оружана дејства и престало је варварско бомбардовање. Југославенска Војска и Полиција, као и органи локалне самоуправе су морали да се повуку у централне делове земље. Ово је довело до масовног одласка косовско-метохијских Срба, јер су знали да ће бити ликвидирани, пљачкани и малтретирани од Албанаца који су почели да се враћају на крилима тенкова КФОР-а.
Након тога је Савет Безбедности УН одобрио слање мировних трупа КФОР где су биле и британске снаге под командом генерала Мајкла Роуза и оне су добиле централни и источни део Косова, односно од Урошевца до Подујева.
"Прича се прича, да Руси долазе..."
Британска команда је чак имала план да се сукобе са руским мировним снагама на аеродрому Слатина, али је генерал Роуз одустао од тога рекавши да не жели да буде кривац за почетак Трећег светског рата.
Блер је такође био амерички савезник током рата у Ираку 2003. године, када су англо-саксонске снаге желеле да свргну режим Садама Хусеина и покраду ирачку нафту. Хусеина су иначе оптуживали да производи оружје за масовно уништење, али то никада није доказано.
ОПТУЖНИЦА И ПРЕСУДА
Државни суд Републике Србије је почетком 2000. године подигао низ оптужница за ратне злочине, кршење Женевских конвенција о рату, масовна разарања против лидера НАТО земаља, међу којима је био и Тони Блер. Они су осуђени у одсуству сваки на 20 година затвора, пошто нису били доступни нашим правосудним органима.
Материјална штета је процењена на 200 милијарди америчких долара.
Окторба те године у Србији је дошло до политичких промена, а на власт долазе политичари ткз. Демократске Опозиције Србије, чији су лидери били: Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, Владан Батић, Горан Свилановић, Весна Пешић, Драгољуб Мићуновић... итд. Они су на спољном плану водили политику евро-атланских интеграција и дошло је до радикалног заокрета у доктрини одбране земље.
"Хвала на поверењу, ми смо се шалили"
Такође, наша војна сила је претрпела контраверзне реформе, док су многи официри, генерали принудно пензионисани, а један део њих је послат у Хашки трибунал, где им се судило за наводне ратне злочине... ово је урађено по диктату САД и Велике Британије.
Све пресуде против западних лидера су у Србији проглашене неважећим па тако и Блерова. Они су могли слободно да дођу у Србију без санкција. Тони Блер је први пут дошао јуна 2014. године у посету званичним властима у Београду.
НАПУШТАЊЕ ПОЛИТИКЕ
Дан пошто је дао оставку на место премијера, Блер је постао специјални саветник за решавање кризе на Блиском Истоку између Палестине и Израела.
Јануара 2008. године постаје утицајни саветник у Савету за међународне послове контраверзне компаније Морган Кајс. Ова фирма је повезана са ултрабогатим Јеврејима, односно то је њихово власништво.
Тачи даје грамату Блеру 2010. године
Наредних година Блер остварује сарадњу са неколико Универзитета: Дурхам, Џејл, Сингапур... Формирао је и своју фондацију, која је остварила пословне контакте на пољу економије са лидерима: Француске, Казакстана, Кувајта, Албаније, Србије, Руанде, Азербејџана, Монголије...итд.
Почетком маја 2017. године Блер најављује преко медија да ће се вратити у политику, јер му је стало да Велика Британија напусти Европску Унију, али да и поред свега не планира да улази у Парламент.