СВЕТА ЗЕМЉА - КОСОВО И МЕТОХИЈА
Ова страница је намјењена
нашој Светој земљи у централним деловима Балканског полуострва.
Управо тај простор је столећима насељен православним Србима, који су се налазили на раскршћу путева од Европе ка Малој Азији.
Територија Косова и Метохије обухвата подручје између Проклетија на западу, Шарпланине и Белог Дрима на југу, Ибар и Копаоник на северу, а Јужна Морава на истоку.
Космет је земља која је одувек била специфична по многочему и место где су се сем саобраћајница укршале културе, религије, менталитети и др. Тешко је описати Косово и Метохију у једној реченици или пасусу.
Више од миленујума србски народ опстаје на том простору. Познато је да су се још у доба Немањића градиле ортодоксне светиње: цркве и манастири. Готово сваки владар из Немањине лозе је ту градио храмове односно своје задужбине... зато Срби то подручје називају србски Јерусалим.
Турци у ове крајеве су дошли тек у XIV столећу када су донели ислам и подизали џамије. Заправо Османлије су све хришћанске народе угњетавали и тлачили: Данак у крви, Прва брачна ноћ, Трећина приноса, забрана окупљања... итд.
Од тада су с времена на време подизани устанци, јер највећи дио Срба није желио да се потурчи. Они који нису видјели слободан живот за себе и своју породицу одлазили су на север или запад. Арбанашка племена су се много више исламизовала. Они су чак 1878. године основали своју шовинистичку организацију познату као "Призренска лига", са иредентистичким плановима.
Све до почетка XX века Османлије су контролисали ткз. Косовски вилајет, а онда у Првом балканском рату Србска војска је октобра 1912. године ослободила не само Космет, већ су дошли до Драча. Народ их је дочекао са одушевљњем после пет векова османског терора. Наредне године Енглеска и Аустроугарска помажу оснивање Кнежевине Албаније, па је Граница повучена до Ђаковице.
У Првом светском рату Космет је био почетна станица одакле је мноштво народа и војске кренуло преко албанских гудура до Јонског мора, познато као Голгота Срба преко Албаније у зиму 1915/1916. У јесен 1918. Космет је ослобођен од Војске Краљевине Србије.
Када је формирана прва јужнославенска држава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а Света земља је административно подељена на три бановине: Вардарска, Моравска и Зетска.
Априла 1941. Централне силе предвођене Немачком и Италијом су напале Југославију и раскомадали је након десетак дана. Највећи део Космета је ушао у састав ткз. Велике Албаније, под италијанским протекторатом, а касније немачким. Они су одмах почели спроводити геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Близу 250.000 Срба са простора Косова и Метохије је током Другог свјетског рата "нестао", односно убијени су, киднаповани, интернирани, или прогнани... итд.
Пред завршетак Другог светског рата, јединице ПОЈ су дошле на Космет и потукли фашистичке одреде "Бали Комбетар" који је био под контролом Албанаца: Мидхат Фрашери, Шабан Полужа, Кадри Скали, Али Келикира... и др. Имали су у Тирани свој Центртални комитет и подржавани од тамошњих власти.
Протерани Албанци су у матици мировали петнаестак година, али су после тога се враћали на Косово и Метохију и чинили зулуме над православним живљем (отмице, крађе, палежи, туче, силовања, убиства, шверц...). Имали су велику подршку од режима Енвера Хоџе који је управљао Албанијом до средине осамдесетих година. Он је преко својих обавештајних служби помагао ткз. Косовско пролеће 1981. док је осам година касније промењен Устав СР Србије када су покрајинама укинуте атрибути државности.
Почетком деведесетих је разбијена социјалистичка Југославија што је неколико лета касније уз помоћ ЕУ и САД омогућило уједињавање албанских банди у Окупаторску Војску Косова коју су предводили: Хашим Тачи, Адем Јашари, Рамуш Харадинај и др. Циљ је био отимачина Космета и припајање матици.
Током рата који је вођен 1998-1999 управо на Косову и Метохији мноштво Срба је морало да напусти своје домове и избегне у цетралне делове земље или иностранство, наручито након потписивања Војно-техничког уговора у Куманову 10. јуна. Албанске банде које су биле десетковане и пред сломом се враћају на КиМ и почиње први талас погрома Срба и кулутрно-историјске баштине, као и духовног блага. Све је то рађено на очиглед мисије КФОР-а и УНИМК, који су ту дошли према Резолуцији Савета Безбедности УН 1244.
Други велики талас насиља над Србима је био 17. марта 2004. године, када је хиљаде Срба јужно од Ибра прогањано, убијано и нестало. Да би круна свега било илегално проглашавање ткз. Републике Косово у Приштини под патронатом САД и Европске Уније. И касније је било насиља, провокација и свега, али у мањем обиму.
На овој страници појединачно презентовати документа, видео снимке,
слике и исповјести учеснике и србских жртава са КиМ. Ако видите да нешто недостаје,
пошто прича о Космету никада неће бити завршена, слободно нам пошаљите преко Контакт стране.
Поштовани посетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарн филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сећања на страдање нашег народа у протеклим временима, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављњени, али ће помоћи уредништву нашег портала, да се види ко је и колико активан, али и да чланке не пишу непознате и недовољно искусне особе. Јер често се дешава да о овој тематици пишу особе које имају површно знање или су склони промоцији одређених политичких идеја, а нама то свакако није циљ.
Хвала.
|