Купрес 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Купрес 1992



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Петровачка цеста - Логор Брчко - Купрес

Логор Дретељ - Логор Силос - Бихаћки логор

Логор Орашје - Логор Оџак - Логор Челебићи

Породица Ристовић - Породица Кнежевић

Башчаршија - Наташа и Милица - Мостар

Сердари - Тузла - Бањалучке бебе - Јошаница

Чемерно - Ф. Јабука - Слађана Кобас - Чагаљ

Сарајевска Голгота - Ураган - Олга Драшко

Чајниче -

 

Злочин у Купресу 1992. је назив за организовано етничко чишћење Срба почетком априла 1992. у општини Купрес (БиХ), од стране водећих чланова ХДЗ Купреса. Припадници ХОС и регуларне војске Републике Хрватске су напали села око Купреса, као и сам градић Купрес убијајући српске цивиле.

Тек 8. априла 1992. долазе јединице ЈНА које предводи пуковник Славко Лисица, које ослобађају купрешки крај и врши се испитивање ратних злочина које су починиле хрватске војне и паравојне снаге за 5 дана.

Већину тих ужаса није се могло замислити, а камоли описати. За ове злочине нико није одговарао, иако је МУП Републике Српске подносио надлежном Тужилаштву БиХ довољно доказа за покретање кривичних пријава.

 

ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ . Друштвено-економско уређење СФРЈ је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију СФРЈ , која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији СФРЈ , а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат. Крајем 1989. године, Скупштина СФРЈ доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном 14. конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен з питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у СФРЈ.

 

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама. 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима. Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику. Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Они су крајем марта 1992. повучени у Ужице (Србија).

1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.




Ситуација у Купресу

Купрес, је градић у југозападном делу Босне и Херцеговине. У општини Купрес налази се Купрешка висораван на 1.200 метара надморске висине и обухвата више од 550 km². Купрешка висораван има важан геостратешки положај у БиХ. Срби су на том подручију вековима чинили већину.


Поглед на купрешку висораван

За време Другог светског рата усташе (Хрвати и муслимани) су у Купресу убиле 1.038 Срба, од тога 255-оро деце млађе од 10 година. Док су Срби се углавном борили у партизанима и њих око 500 их је погинуло као борци НОР. Чак ни геноцид који је у Другом светском рату спроведен према Србима на територији НДХ, није успео пореметити српску већину у Купресу. Власништво земље, према катастарским подацима након 1946. у општини Купрес је више од 70% било српско. 

Према попису из 1991. године у БиХ, Срби су имали више од 50% становништва, 30% Хрвати, 7% муслимани... На локалним вишепартијским изборима у новембру 1990. године у БиХ, Срби су у Купресу освојили већину и формирали власт. 

Када је почео рат у Хрватској лета 1991. један број младих Хрвата одлази у Хрватску да би се борио на вуковарском ратишту против Срба и ЈНА. Тада почиње и илегално наоружавање босанских Хрвата у Купресу, па су тако и формиране паравојне јединице ХВО и ХОС, под директним надзором ХДЗ Купреса. Формиран је и Кризни штаб, мало касније и Оперативни штаб Територијалне Одбране, са својим подштабовима. Били су добро наоружани и свакодневно су претили ликвидацијама својим комшијама Србима. Обележавали су српске куће посебним ознакама, као у време НДХ.


Паљење српске имовине од усташа у Купресу 1941.

30. марта 1992. Божо Рајић, председник ХДЗ Купреса обавештава писмом Гојка Шушка, министра одбране Републике Хрватске, као и Стјепана Кљујића председника ХДЗ Босне и Херцеговине о приликама у Купресу, уз коментар да етничко чишћење Срба може да почне. 

Марта 1992. Хрвати, а касније и муслимани, из Купреса и околине одвозе своје жене и децу ван Купреса, а у Купресу остају само наоружани мушкарци. Крајем марта 1992. године у Купресу се често виђају наоружани војници Хрватске, што изазива велики страх код Срба, јер се оправдано страховало да се не понови геноцид из времена НДХ. Постављају се контролни пунктови на свим важним саобраћајницама које контролишу припадници ХВО и ХОС. Они још упадају у предузећа и ту постављају своје страже. 

 
 


ЗЛОЧИН

3. априла 1992. године у јутарњим часовима из правца села Малован, који је удаљен од Купреса 12 км, чују се детонације и пуцњава из ватреног оружја. Припадници хрватских снага ХВО и ХОС, упадају у српска села у Купресу и убијају српске цивиле које су затекли или да их воде у логоре: Лора, Љубушки, Задар... истовремено они пале српске куће и привредне објекте. 

Један од напада који се десио тог дана 3. априла 1992. био је из правца хрватског села Шуица од стране припадника хрватских јединица ХОС и ЗНГ, као и локалних Хрвата у Шујицама, они су носили црне униформе и „У“, као усташе у Другом светском рату. Затечени мештани који нису успели да побегну убијени су у својим кућама. У Доњем Маловану тог дана је убијено 20 Срба. 

Напад на Купрес 3. априла 1992. је изведен од стране регуларне војске Хрватске – ЗНГ, заједно са паравојним формацијама, коју је организовао руководство ХДЗ Купреса, Дувна и Ливна, као и паравојне формације странке ХСП. У том злочиначком походу учествовале су следеће јединице хрватске војске:
- 106. осијечка бригада Републике Хрватске,
- 101. загребачка бригада Републике Хрватске,
- Студентска бојна Републике Хрватске „Краљ Томислав“ из Загреба,
- Специјална јединица Републике Хрватске „Жути мрави“ из Вуковара,
- Јединица за посебне задатке МУП-а Хрватске,
- Бојна хрватске војске под именом „Зрињски“. 


Овај напад на околину Купреса 3. априла 1992. је изведен у време када је БиХ била још у саставни део СФРЈ. Важна напомена је и то да почетком априла 1992. није било војника ЈНА на подручију Купреса. 
6. априла 1992. године, око 12 сати, нападнут је и Купрес од стране припадника хрватских јединица којима су се прикључили Хрвати из Купреса. Напад је извршен са тешком артиљеријом, где су уништавали објекте чији су власници Срби. 

7. априла 1992. године, у Купрес долазе војне снаге савезне државе СФРЈ, односно ЈНА. Њих предводи генерал Славко Лисица. Они ослобађају Купрес и сва његова села, а хрватске снаге се повлаче у Хрватску. Са собом су повели неколико десетина српских таоца, које су сместили у логор „Лора“. 


Документарни филм „Читуља за Купрес“


 


ИМЕНА ЖРТАВА

Убијени српски цивили, априла 1992

  1.     Баштић T. Предраг, из Купреса, рођен 1971. у Ливну. Убијен у подруму Миленка Виле 5. априла 1992.
  2.     Боснић Н. Шпиро, из Купреса, рођен 1954. у селу Барјамовци, заклан 6. 4. 1992.
  3.     Ваван Г. Илија, рођен 1950. у селу Горњи Малован. Убијен 7. априла 1992. у близини Чајуше код Горњег Малована приликом бекства из опкољеног Купреса.
  4.     Даниловић Ј. Влајко, рођен 1952. у селу Мушић. Убијен 6. априла 1992. у својој кући у Купресу.
  5.     Драгољевић С. Тодор, из Купреса, рођен 1958. у селу Мушић. Убијен 6. априла 1992, а претходно је мучен.
  6.     Дувњак Д. Владо, из Купреса, рођен 1945. године у Оџаку, код Купреса. Убијен је 5. априла 1992. у подруму Миленка Виле, где је претходно мучен.
  7.     Дувњак А. Владо, из Доњег Малована, рођен 1907. у Доњем Маловану. Убијен 3. априла 1992. у Доњем Маловану код Купреса.
  8.     Дувњак Д. Даринка, из Доњег Малована, рођена 1935. у Благају. Убијена у Доњем Маловану 3. априла 1992.
  9.     Дувњак В. Милан, из Доњег Малована, рођен 1936. Убијен у Доњем Маловану код Купреса 3. априла 1992.
  10.     Дувњак (Митра) Милош, из Доњег Малована, рођен 1925. Убијен са својим сином Митром у Доњем Маловану 3. априла 1992.
  11.     Дувњак Д. Митар, рођен 1940. Убијен у Доњем Маловану код Купреса 3. априла 1992.
  12.     Дувњак (Милоша) Митар, из Доњег Малована, рођен 1965. Убијен 3. априла 1992.
  13.     Дувњак С. Светко, из Доњег Малована, рођен 1960. Убијен 3. априла 1992.
  14.     Дувњак Цветко
  15.     Живанић В. Жарко, из Купреса, рођен 1946. у Доњем Вуковском. Убијен 7. априла 1992.
  16.     Зубић Р. Јово, из Купреса, рођен 1950. у Благају, крај Купреса. Убијен у подрум Миленка Виле 5. априла 1992. а пре тога мучен.
  17.     Јарчевић М. Властимир, из села Равно код Купреса, рођен 1956. Ухапшен у Купресу 3. априла 1992. године и одведен у подрум Миленка Виле где је био затворен са групом Срба који су били подвргнути мучењу, да би касније почели да пуцају по њима.
  18.     Јарчевић Т. Недељко, звани „Швабо“, из Купреса, рођен 1950. у селу Горње Равно. Убијен 6. априла 1992.
  19.     Канлић Г. Војислав, звани „Крезо“, из Купреса, рођен 1955. у Доњем Маловану. Рањен 4. априла 1992. из снајпера, а затим убијен из непосредне близине од групе хрватских војника међу којима је био и Перо Ивић.
  20.     Канлић Д. Мирко, из Купреса, рођен 1950. године у Доњем Маловану. Убијен у подрум Миленка Виле 5. априла 1992.
  21.     Карајлић Нико, из Купреса, заклан 6. априла 1992.
  22.     Каран С. Недељко, из Купреса, рођен 1949. у Благају. Убијен у подрум Миленка Виле 6. априла 1992.
  23.     Керановић Б. Марко, из Купреса, рођен 1948. у Горњем Вуковску, засеок Бућевача. Убијен 6. априла 1992. на падинама Мале Плазенице, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  24.     Кнежић М. Раде, рођен 1926. у селу Шеменовцима. Убијен 6. априла 1992. године у подножју Мале Плазенице.
  25.     Контић В. Лазо, из Купреса, рођен 1960. у месту Горње Равно. Заробљен 6. априла 1992. и одмах убијен по наредби Зорана Радића званог „Зеко“, Хрвата из Купреса. Он је једини био у војничкој униформи.
  26.     Контић С. Милорад, звани „Ћиро“, из Купреса, рођен 1958. у месту Горње Равно. Убијен 6. априла 1992.
  27.     Лугоња Лазо, из села Равно, општина Купрес, убијен у свом селу.
  28.     Лугоња Б. Стево, возач, из Купреса, рођен 1966. у месту Доње Равно. Изведен из своје куће 6. априла 1992. и по наредби „Филиповића“, команданта ХВО одмах је, на лицу места, био стрељан.
  29.     Малеш Б. Нико, рођен 1941. године у селу Рилићу. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи.
  30.     Манојловић С. Ђорђе, рођен 1955. у селу Горњем Вуковском. Убијен 6. априла 1992. у подножју Мале Плазенице код Купреса, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  31.     Марић Ј. Спасоје, рођен 1933. у селу Занаглини. Убијен у занаглинској шуми 9. априла 1992.
  32.     Марић Станко, рођен 1949. у селу Рилићу. Убијен 6. априла 1992. године у подножју Мале Плазенице код Купреса, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  33.     Марковић М. Драган, звани „Гаца“, рођен 1969. у Купресу. Убијен 6. априла 1992. године у Купресу у близини своје куће, у центру Купреса.
  34.     Милиновић П. Марко, из Купреса, рођен 1959. године у Доњем Маловану. Убијен са групом Срба у подрум Миленка Виле 5. априла 1992. где су најпре били подвргнути мучењу, а касније постројени уз зид и убијени из ватреног оружја.
  35.     Милишић М. Милан, рођен 1965. Убијен 6. априла 1992. када је током ноћи покушао да се извуче из опкољеног Купреса.
  36.     Павловић В. Јово, из Купреса, рођен 1951. Убијен 5.априла 1992. у кући Миленка Виле, у Купресу, где је подвргнут мучењу.
  37.     Павловић С. Трифко, звани „Лола“, трговац из Купреса, рођен 1957. у селу Доње Вуковско. Убијен 6. априла 1992. ударцем тупим предметом по глави одваљен му је горњи део лобање.
  38.     Панић П. Лука, из Купреса, рођен 1946. године у селу Мушић. Убијен у Купресу 6. априла 1992. у блзини куће Митра Чивчића.
  39.     Рудић Љ. Борислав, рођен 1934. у селу Рилићи. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи.
  40.     Соро (Ђуре) Душан, рођен 1934. године у Занаглини, крај Купреса. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи.
  41.     Соро (Ђорђа) Душан, рођен 1934. године у Занаглини, крај Купреса. Убијен 10. априла 1992. у занаглинској шуми.
  42.     Спремо И. Анђа, рођена 1935. године. Убијена априла 1992. године у својој кући у Купресу, где је потом заједно са кућом спаљена.
  43.     Спремо М. Бранислав, рођен 1950. Убијен априла 1992. године пред својом кућом.
  44.     Спремо Б. Милорад, рођен 1936. године. Убијен 9. априла 1992. године у занаглинској шуми.
  45.     Спремо Ј. Савица, рођена 1920. Убијена априла 1992. године у својој кући у Купресу, где је потом заједно са кућом спаљена.
  46.     Спремо Н. Симо, рођен 1930. у Беговом Селу, крај Купреса. Убијен од стране хрватских војника 7. априла 1992. године приликом повлачења из Купреса. Пре тога је злостављан.
  47.     Спремо С. Страило, рођен 1909. Убијен 9. априла 1992. у занаглинској шуми.
  48.     Челебић П. Драго, из Купреса, рођен 1966. у месту Горње Равно. Убијен је 6. априла 1992. Изведен је заједно са Стевом Лугоњом из куће Спремо Петра и по наредби „Филиповића“ стрељан на улици, испред куће Омера Хусеинбеговића.
  49.     Шешум М. Момчило, из Купреса, рођен 1937. у Замаглини, крај Купреса. Затворен са групом Срба у подрум Миленка Виле 5. априла 1992. године где су најпре били подвргнути мучењу, а касније постројени уз зид и убијени из ватреног оружја.
  50.     Шкобић П. Ненад, рођен 1954. у селу Ботуну. Убијен 7. априла 1992. године код Чајуше близу села Горњег Малована, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  51.     Шкобић Стојан, рођен 1957. у селу Ботуну. Убијен 7. априла 1992. године код Чајуше близу села Горњег Малована, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  52.     Шормаз Ј. Драган, из Купреса, рођен 1952. у Рилићу, крај Купреса. Затворен са групом Срба у подрум Миленка Виле где су били подвргнути мучењу, а потом стрељани.
  53.     НН, купрешки Србин, масакриран априла 1992. године у Купресу, од стране Хрвата, који су му претходно ударцима пребили прсте на рукама, а потом му маљем смрскали лобању.


Убијени српски цивили, током маја 1992

  1.     Зубић Стојан, из Купреса, за време боравка по логорима био је мученн, тако да је умро од последица мучења 15. маја 1992.
  2.     Каулић Марко, из Купреса. Убијен 1. маја 1992. у селу Оџак.



Одведени у логоре 1992.

Припадници регуларне војске Хрватске чим су напали Купрес 3. априла 1992. започели су паралелно са убијањем и хапшење српских цивила. У просторијама предузећа „Квалитет“ су доводили ухапшене српске цивиле, где их је било више од 100. Затим су спроведени у хрватско село Шујце, а после у Дувно, и на крају у сплитску „Лору“. С тим да се једној групи ухапшених Срба на путу до Лоре губи сваки траг. 

Сплитска Лора

    Драгољевић С. Славко, наставник из села Мушић, рођен 1946. године у месту Равно, Купрес.
    Дувњак Душан, звани „Дука“, из Купреса,
    Дувњак М. Марко, из Купреса, рођен 1947. године у месту Прибеља, крај Гламоча.
    Дувњак С. Никола, рођен 1957. у Доњем Маловану.
    Зубић Петар, мучен злостављан у логору „Лора“ у Сплиту, а потом убијен.
    Канлић Пајо, из Купреса,
    Канлић Ј. Спасоје, рођен 1957. у Доњем Маловану.
    Лугоња Б. Ратко, из села Равно, крај Купреса, рођен 1962. у Равном.
    Марић Р. Ђорђе, звани „Буго“, из Купреса, рођен 1932. године у Доњем Маловану.
    Марић О. Јово, звани „Јоцо“ из села Занаглина, рођен 1943.
    Машић М. Драган, из Беговог Села, крај Купреса, рођен 1960.
    Машић М. Марко, из Беговог Села, рођен 1951.
    Машић М. Миливоје, из Купреса, рођен 1954. године у Беговом Селу.
    Машић М. Ратко (Радован), из Купреса, рођен 1953.
    Милић Н. Љупко - Љубо, из Купреса, рођен 1941. у Купресу. Ухапшен у Купресу 5. априла 1992.
    Милић Н. Ратко, из Купреса, рођен 1938. године у месту Брда, крај Купреса.
    Милишевић Милош, из Купреса,
    Милишић С. Душан, из Новог Села, крај Купреса, рођен 1959.
    Никић С. Душан, из села Кудри, крај Купреса, рођен 1951. у месту Вуковско.
    Спремо С. Петар, рођен 1945. у Беговом Селу. Умро после стравичних мучења у логору „Лора“ у Сплиту у Хрватској.
    Чипчић Мирко, из села Равно.

Љубушки, Вогорац

    Вуковић Ђорђе, убијен стравичним батинама у логору у Љубушком, а након тога је његово тело поливено бензином и спаљено.
    Зубић Г. Стојан, рођен 1925. у селу Благају крај Купреса. Умро од последица мучења 10. маја 1992. у болници у Книну, пошто је размењен.
    Спремо В. Миле, рођен 1946. у Беговом Селу. Умро 23. априла 1992. током мучења у логору у Вргорцу, на територији Хрватске.
    Шербез Анђелко, након тешког батинања умро у логору у Љубушком, а његово тело је поливено бензином и спаљено.



НАЛОГОДАВЦИ

  1.     Рајић Божа (Божин), оснивач странке ХДЗ у Купресу и паравојних формација у Купресу. Позвао је војне и паравојне снаге из Хрватске. Био је главни координатор за напад на Купрес, и вршења злочина над Србима.
  2.     Гласновић Давор, зв. „Филиповић“, командант хрватске јединице „Жути мрави“ из Вуковара, која је заузела Купрес 6. априла 1992.
  3.     Филиповић Томислав, генерал Војске Републике Хрватске, који је у саставу јединице „Зрински“ априла 1992. године учествовао у убиствима Срба у Купресу.




ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА

  1.     Антић Перо, нарочито се истицао у мучењу заробљених Срба у логору у Љубушком,
  2.     Баришић Ф. Јозо, звани „Јоца“, трговац, рођен 1943. у селу Олово, био је члан паравојних хрватских формација.
  3.     Баришић Мирко,
  4.     Бошковић, бивши капетан бивше ЈНА, један од мучитеља у Вргорцу.
  5.     Булут Мирко,
  6.     Вила М. Бариша, звани „Баре“, ветеринар, из Вилиних кућа крај Купреса, рођен 18. 10. 1962.
  7.     Вила Н. Зоран, зв. „Чакија“, бравар, из Купреса, рођен 20. 06. 1964.
  8.     Вила М. Зоран, рођен 1960.
  9.     Вила М. Игор, из Купреса, рођен 6. 10. 1972. у Јајцу.
  10.     Вила Илија.
  11.     Вила Д. Марко, директор ИГО "Купрес", из Купреса, рођен 22. 1. 1954. у месту Вилине куће, крај Купреса. Био је командант Оперативног штаба паравојних формација станке ХДЗ Купрес.
  12.     Вила М. Мијо, бравар, рођен 27. 11. 1953. у Купресу.
  13.     Вила М. Миленко, звани „Никола“, шумарски техничар, запослен у ШИП "Купрес", рођен 11. 9. 1946.
  14.     Вила М. Мирко, лекар, из Купреса, рођен 12. 8. 1960.
  15.     Вила Никола, учествовао у злочинима над Србима у Купресу априла 1992.
  16.     ... Владо, звани „Вуковарац“, мучитељ из „Лоре“.
  17.     Вргоч И. Мирослав, трговац, из Купреса, рођен 20. 4. 1945. у Валпову,
  18.     ... Дара.
  19.     Дујић Томо, управник логора „Лора“,
  20.     Думанчић И. Драгун, звани „Јунац“, руководилац у Земљорадничке задруге "Купрес", рођен 31. 10. 1958. у Злоселу, крај Купреса.
  21.     Думанчић Т. Перо, звани „Кличин“, земљорадник, из Купреса, рођен 9. 4. 1943. године у Бугојну,
  22.     Жуљ Ф. Бранко, зв. „Бане“, рођен у селу Злоселима,
  23.     Жуљ Д. Божо, из Злосела, рођен 19. 9. 1951.
  24.     Жуљ Ф. Ивица, зв. „Ико“, возач, из Купреса, рођен 17. 10. 1960. у Злоселу,
  25.     Жуљ А. Божо, зв. „Пајзин“ и „Бошко“, из Злосела, рођен 3. 8. 1947.
  26.     „Жућо“, из села Плоча, крај Горњег Вакуфа, истицао се у мучењу ухапшених купрешана у „Лори“.
  27.     Зрно Н. Борислав, звани „Боро“, професор из Купреса, рођен 14. 11. 1951. у селу Рилић,
  28.     Зрно Иво, рођен 1. 1. 1955. у селу Шуица,
  29.     Зрно М. Ивица, рођен 16. 9. 1971. у селу Шујица, крај Купреса,
  30.     Зрно Н. Јосип, зв. „Нуно“, шумарски техничар. Био на дужности командира милиције у Купресу,
  31.     Зрно Ф. Јуре, наставник математике, рођен 20. 11. 1944. године у Валпову,
  32.     Зрно А. Марио, рођен 24. 1. 1971. у селу Шујица,
  33.     Ивић П. Марко, возач, рођен 28. 9. 1959. у Злоселу,
  34.     Зрно С. Стипо, рођен 1960. у Купресу,
  35.     Елез М. Мујука, рођен 1966. у селу Доње Равно,
  36.     Ереш Бранко, мучитељ у логору Љубушком.
  37.     Ивић И. Драго, зв. „Шпанц“, ТВ механичар, рођен 1959. у Купресу,
  38.     Ивић П. Марко, возач, рођен 28. 9. 1959. у Злоселу,
  39.     Ивковић Марио,
  40.     Јахић Џ. Расим, милиционер из Купреса, рођен 24. 4. 1953. године у селу Кукавице, крај Купреса.
  41.     Језиџић Б. Иван, машинбравар, рођен 23. 10. 1967. године у селу Млаква, крај Купреса.
  42.     Јелић Ј. Анте, звани „Антић“, рођен 14. 9. 1939. у Јурићима, крај Купреса.
  43.     Камински М. Мирослав, аутопревозник, рођен 7. 7. 1947. у Бугојну,
  44.     Канлић Бранислав, зв. „Генерал“, мучитељ у логору Љубушком.
  45.     Кметаш М. Ибро, рођен 1958. у селу Доње Равно,
  46.     Кметаш Ђ. Хамдија, рођен 1952. у селу Доње Равно,
  47.     Корозовић Фадил, бивши официр авијације ЈНА, командир јединице муслиманске војске у Купресу.
  48.     Кришто Иван, звани „Дугоњче“, мучитељ из Дувна,
  49.     Куна А. Иван, рођен 1952. у селу Османлијама, крај Купреса,
  50.     Куна (Марте) Здравко, зв. „Чупо“, рођен 1966. у Купресу,
  51.     Ледић Е. Драгун, милицајац у Купресу, рођен 13. 6. 1965.
  52.     Ледић Д. Маниел, рођен 5. 4. 1943. у Купресу,
  53.     Ловрић Н. Марко, металски радник, рођен 2. 01. 1955. у селу Османлије,
  54.     Лозанчић В. Зоран, зв. „Мацан“, рођен 1960. у селу Кукавицама,
  55.     Лозанчић Иво, звани „Ћива“, тенкиста у хрватској војсци.
  56.     Лозанчић Иво, вулканизер, тенкиста у хрватској војсци.
  57.     Лозанчић И. Максим, зв. „Гаран“, рођен 1952.
  58.     Лончар Божо, возач камиона у хрватској војсци.
  59.     „Македонац“, мучитељ у „Лори“.
  60.     Малеш М. Иво, трговац, рођен 25. 3. 1936. у Купресу,
  61.     Мамић Фрањо, рођен 1. 1. 1971. године у селу Зидине, крај Дувна.
  62.     Манџука И. Зијад, звани „Зијо“, возач, рођен 1. 5. 1945. године у Купресу,
  63.     Манџука А. Смаил, звани „Смајо“, лекар, рођен 25. 1. 1959. у Купресу,
  64.     Матић Драган, заповедник логора у Дувну,
  65.     Матић Недо, мучитељ у логору у Љубушком.
  66.     Мацић Неђо, из Љубушког, мучитељ из Љубушког.
  67.     Мил Мијо, из Купреса,
  68.     Милићевић Недо, мучитељ из Љубушког,
  69.     Миоч Б. Вилим, рођен 1952. у селу Османлијама,
  70.     Миоч Б. Јозо, рођен 1956. у селу Османлијама,
  71.     Миоч Пашко, рођен 1949. године у селу Османлијама,
  72.     Миоч Фране,
  73.     Михаљевић Ико,
  74.     ... Муса, из Широког Брега, мучитељ у логору „Лора“.
  75.     Павић М. Иван, рођен 1956. у Злоселима,
  76.     Параџић Крешо, зв. „Ћупо“, мучитељ у логору у Љубушки.
  77.     Перић Драго, звани „Врића“.
  78.     Перковић Ј. Анте, звани „Пецо“, милиционер из Купреса, рођен 11. 11. 1954. у селу Ботун,
  79.     Перковић Ј. Ивица, рођен 1959. у селу Ботун, од оца Јандре,
  80.     Пилић Е. Екрем, аутомеханичар, радник ШИП "Купрес", рођен 1. 12. 1945. године у Бугојну,
  81.     Пилић Е. Сафет, звани „Сафо“, власник ауто-школе у Купресу, рођен 27. 7. 1949. у Купресу,
  82.     Пилић Е. Сејо, возач, рођен 8. 6. 1955. у Купресу,
  83.     Пилић Е. Сулејман, учитељ у Основној школи „Симо Шолаја“ у Купресу, рођен 24. 10. 1947.
  84.     Раванчић В. Анте (Ивица), звани „Мајстор“, власник кафића, из Оџака, крај Купреса, рођен 26. 11. 1959.
  85.     Радић М. Драго, звани „Пуће“, приватни аутопревозник из Купреса, рођен 1. 5. 1962.
  86.     Радић Зоран, звани „Зеко“, из Купреса, који је рођен у селу Отиновци код Купреса,
  87.     Радић С. Ивица, рођен 1959. године у селу Горавцима,
  88.     Радић Р. Ивица, звани „Сребрушин“, рођен 22. 7. 1966. године у месту Горавци, крај Купреса.
  89.     Радић С. Љупко, звани „Швабин“, рођен 1. 2. 1960. Металски радник, из села Горавци, крај Купреса.
  90.     Радић Стипе, звани „Дијетло“,
  91.     Раић И. Анте, рођен 1952. у селу Растичеву,
  92.     „Рамбо“, најгори мучитељ у „Лори“.
  93.     Рамчић М. Амир, рођен 14. 5. 1965. у Купресу,
  94.     Рамчић М. Руждија, рођен 23. 8. 1966. у Бугојну,
  95.     Раштегорац П. Иво, зв. „Ћива“, вулканизер, рођен 27. 8. 1959. у Горавцима, водич хрватским војницима у Купресу.
  96.     Ребрина Марко, зв. „Маркица“,
  97.     Ребрина А. Ратко, директор ШИП Купрес, рођен 14. 3. 1949. у Оџаку,
  98.     Ребрина Јандра, звани „Скичо“,
  99.     Слијепчевић М. Ивица, из Шујица,
  100.     Смољо Ж. Фрањо, звани „Љуљак“, из Олова, рођен 2. 1. 1958. Био резервни официр ЈНА. Запослен у Омладинској задрузи у Купресу. Командант артиљеријске јединице хрватске војске која је напала Купрес априла 1992.
  101.     Солин Младен, мучитељ у логору Љубушки.
  102.     Сушец Иван, заменик Драгана Матића, команданта логора у Дувну,
  103.     Сушец Ивица, мучитељ у логору Љубушки.
  104.     Томић Синиша, правник из Љубушког, мучитељ и управник логора у Љубушком,
  105.     Томић Срећко, мучитељ у логору у Дувну и Еминовом Селу.
  106.     Туралија Амброзије,
  107.     Туралија П. Драго, зв. „Шакан“, ловочувар у Беговом селу, рођен 1953.
  108.     Туралија С. Зоро, звани „Зоран“, рођен 26. 4. 1961. у Беговом Селу, чувар лова у ШИП Купрес,
  109.     Туралија К. Перо, рођен 1959. у Беоговом Сеулу,
  110.     Туралија Т. Томислав, пољопривредни техничар, из Беговог Села, рођен 1956. у купрешком предграђу Вилине куће,
  111.     Туралија П. Томо, зв. „Томи“, рођен 1955. у Беговом Селу,
  112.     ... Фрањо, који је био милиционер пре рата,
  113.     Хорозовић О. Ахмет, из Купреса,
  114.     Хорозовић О. Ибро, из Купреса, рођен 3. 5. 1953. у Билом Потоку,
  115.     Хусеинбеговић Енес, рођен 1960. у Купресу,
  116.     Чичак Ј. Анте, рођен 1959. у Купресу,
  117.     Чичак В. Иво, звани „Зец“, рођен у селу Отиновци код Купреса, био чувар у трговинском предузећу у Купресу.
  118.     Чолић М. Јосип, зв. „Јопа“, рођен 1956. у Османлијама,
  119.     Шарић С. Божо, из Беговог Села, хрватски војник,
  120.     Шарић В. Марко, звани „Зрко“ , рођен у Беговом Селу. Један од оснивача и предводника паравојних формација у Купресу 1991-1992.
  121.     Шарић С. Недо, бравар, из Беговог Села, припадник паравојних формација у Купресу од 1991.
  122.     Шимић И. Дарко, рођен 7. 10. 1969. у Купресу,
  123.     Шимић И. Дражен, рођен 10. 5. 1972. у Купресу,

 



ОПТУЖНИЦЕ

29. марта 2013. године МУП Републике Српске подноси кривичну пријаву Тужилаштву БиХ за ратни злочин почињен над српским цивилима на подручију Купреса у периоду април-мај 1992. против 8 особа хрватске националности, чланова ХВО, ЗНГ и ХОС. То су: Божо Рајић, Давор Гласновић, Жељко Гласновић, Миленко Филиповић, Марко Вила, Иво Чичак, Драган Марић и извесни Бошковић.

 


ПОСЛЕДИЦЕ

Српско становништво на подручију Купреса током пролећа 1992. је преживело велику голготу. Након доласка јединица ЈНА и ослобођења Купреса 8. априла 1992. ситуација се нормализовала. А генерал ЈНА Славко Лисица наређује да се спроведе акција проналаска свих убијених Срба, које су хрватске јединице убиле 3. до 7. априла 1992. 

Покушавана је размена заробљеника 29. јуна 1993. у Челебићу код Ливна, коју је са српске стране водио Митар Марић председник општине Купрес, а са хрватске стране представници ХВО: Божо Рајић, Јозо Марић, Валентин Ћорић, уз посредовање представника посматрачке мисије ЕУ. Али је хрватска страна изиграла тај договор. 

Почетком новембра 1994. године здружене хрватско-муслиманске снаге (ХВО и Армија БиХ), у операцији „Цинцар“, поново нападају Купрес и заузимају га. А српско становништво је протерано или убијено. 
Након Дејтонског споразума 1995. године, Купрес остаје у саставу муслиманско-хрватске федерације. Данас у Купресу и околини се вратило мало Срба. Већином су у расути по свету, далеко од завичаја.

Судбина 14 Срба који су одведени у логоре: Лора, Задар и Љубушки ни данас није позната. 



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links