Купрес 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Југославенски ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


КУПРЕС 1992



Злочин у Купресу је назив за организовано етничко чишћење Срба почетком априла 1992. у општини Купрес (југо-западни дијелови Босне), од стране водећих чланова милитантне странке ХДЗ Купреса.

Припадници паравојних јединица ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге и регуларне Војске Републике Хрватске су напали села око Купреса, као и сам градић Купрес убијајући србске цивиле.

 

Тек 8. априла 1992. долазе јединице Југославенске Народне Армије које предводи пуковник Славко Лисица, које ослобађају купрешки крај и врши се испитивање ратних злочина које су починиле хрватске војне и паравојне снаге за 5 дана.

Већину тих ужаса није се могло замислити, а камоли описати. За ове злочине нико није одговарао, иако је МУП Републике Србске подносио надлежном Тужилаштву Босне и Херцеговине довољно доказа за покретање кривичних пријава.

Чак ни Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хашком Трибуналу није подигао ниједну оптужницу против организатора и извршиоца овог монструозног злодјела.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

ЗЛОДЈЕЛА

Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град

Ледићи * Чардак * Босански БродЦинцар * Петровачка цеста

Тигар * КиднаповањеДневник силовања *

ЛОГОРИ

Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала

Расадник * Вогорац * Хелиодром *

ЗЛОЧИНЦИ

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра

Младен Маркач * Добросав ПарагаВалентин Ћорић * Брчански злочинци

Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић

Миљенко ФилиповићМиливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић

Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране

Перо Вицентић *

ЖРТВЕ

Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо

Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић

ПУБЛИК.

Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква

Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина

Побиј, покрсти и протјерај *

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. године на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља сјеверне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).

Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици проглашавају Србску Републику БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске пријетње односно желе да остану да живе у Југославији. Седам недјеља касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра важећим.

У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат... међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији.

У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција.

Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.



Ситуација у Купресу

Купрес је градић у југо-западном делу Босне и Херцеговине. У општини Купрес налази се Купрешка висораван на 1.200 метара надморске висине и обухвата више од 550 km². Купрешка висораван има важан геостратешки положај у читавом дијелу западног Балкана. Срби су на том подручију вековима чинили већину.


Поглед на купрешку висораван

За вријеме Другог сјветског рата хрватске и муслиманске усташе су у Купресу убиле 1.038 Срба, од тога 255-оро дјеце млађе од 10 година. Док су Срби се углавном борили у партизанима и њих око 500 их је погинуло као борци НОР. Чак ни геноцид који је у Другом свјетском рату спроведен према Србима на територији усташке НДХ, није успео пореметити србску већину у Купресу. Власништво земље, према катастарским подацима након 1946. у општини Купрес је више од 70% било србско. 

Према попису из 1991. године у БиХ, Срби су имали више од 50% становништва, 30% Хрвати, 7% муслимани... На локалним вишепартијским изборима у новембру 1990. године у Босни и Херцеговини, србске странке у Купресу освојили већину и формирали власт. 

Када је почео рат у авнојевској Хрватској лета 1991. један број младих Хрвата одлази у матицу да би се борио на вуковарском ратишту против Срба и ЈНА.

Тада почиње и илегално наоружавање босанских Хрвата у Купресу, па су тако и формиране паравојне јединице ткз. Хрватско Вијеће Одбране и ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге под директним надзором ХДЗ ОО Купрес.

Формиран је и ткз. Кризни штаб, мало касније и ткз. Оперативни штаб Територијалне Одбране са својим подштабовима. Били су добро наоружани и свакодневно су претили ликвидацијама својим комшијама Србима. Обележавали су србске куће посебним ознакама, као у доба НДХ.


Паљење србске имовине од усташа у Купресу

Божо Рајић, предсједник купрешког одбора ХДЗ-а обавјештава писмом Гојка Шушка, министра одбране Републике Хрватске, као и Стјепана Кљујића предсједника ХДЗ Босне и Херцеговине о приликама у Купресу 30. марта 1992. године, уз коментар да етничко чишћење Срба може да почне. 

Средином марта 1992. године Хрвати, а касније и муслимани из Купреса и околине одвозе своје жене и дјецу ван Купреса, а у Купресу остају само наоружани и војно способни мушкарци. Крајем марта 1992. године у Купресу се често виђају наоружани војници Републике Хрватске што изазива велики страх код Срба, јер се оправдано страховало да се не понови геноцид из времена НДХ.

Постављају се контролни пунктови на свим важним саобраћајницама које контролишу припадници паравојних снага. Они још упадају у предузећа и ту постављају своје страже.

 

ЗЛОЧИН

Овај напад на околину Купреса 3. априла 1992. је изведен у вријеме када је Босна и Херцеговина била још у саставни део СФРЈ. Важна напомена је и то да почетком априла 1992. није било војника ЈНА на подручију Купреса.

Дана 3. априла 1992. године у јутарњим часовима из правца села Малован, који је удаљен од Купреса 12 км чују се детонације и пуцњава из ватреног оружја. Припадници хрватских паравојних снага ХВО и ХОС упадају у србска села у Купресу и убијају србске цивиле које су затекли или да их воде у логоре: Лора, Љубушки, Задар... истовремено они пале србске куће и привредне објекте. Почео је помор тих села.

Један од напада који се десио тог дана 3. априла 1992. био је из правца хрватског села Шуица од стране припадника хрватских јединица ХОС и ЗНГ, као и локалних екстремиста Хрвата у Шујицама, они су носили црне униформе и слово „У“ на униформама као усташе у Другом свјетском рату. Затечени мјештани који нису успјели да побјегну, већ су убијени у својим кућама. У Доњем Маловану тог дана је убијено најмање 20 Срба. 

Дана 6. априла 1992. године, око 12 сати, нападнут је и Купрес од стране припадника хрватских јединица којима су се прикључили Хрвати из Купреса. Напад је извршен са тешком артиљеријом, где су уништавали објекте чији су власници Срби.

 

ИЗВРШИОЦИ

Напад на Купрес 3. априла 1992. је изведен од стране регуларне Војске Републике Хрватске – Збор Народне Гарде заједно са паравојним формацијама, коју је организовао руководство општинског одобра ХДЗ Купреса, Дувна и Ливна, као и паравојне формације под командом Хрватске Странке Права.

У том злочиначком походу учествовале су сљедеће јединице хрватске војске:
- 106. осијечка бригада Републике Хрватске,
- 101. загребачка бригада Републике Хрватске,
- Студентски батаљон „Краљ Томислав“ из Загреба,
- Специјална војна јединица Републике Хрватске „Жути мрави“ из Вуковара,
- Јединица за посебне задатке МУП-а Хрватске,
- Батаљон хрватске војске под именом „Зрињски“. 


 

ИМЕНА ЖРТАВА

Убијени србски цивили, априла 1992

  1. Баштић T. Предраг, из Купреса, рођен 1971. у Ливну. Убијен у подруму Миленка Виле 5. априла 1992.
  2. Боснић Н. Шпиро, из Купреса, рођен 1954. у селу Барјамовци, заклан 6. 4. 1992.
  3. Ваван Г. Илија, рођен 1950. у селу Горњи Малован. Убијен 7. априла 1992. у близини Чајуше код Горњег Малована приликом бјекства из опкољеног Купреса.
  4. Даниловић Ј. Влајко, рођен 1952. у селу Мушић. Убијен 6. априла 1992. у својој кући у Купресу.
  5. Драгољевић С. Тодор, из Купреса, рођен 1958. у селу Мушић. Убијен 6. априла 1992, а претходно је мучен.
  6. Дувњак Д. Владо, из Купреса, рођен 1945. године у Оџаку, код Купреса. Убијен је 5. априла 1992. у подруму Миленка Виле, где је претходно мучен.
  7. Дувњак А. Владо, из Доњег Малована, рођен 1907. у Доњем Маловану. Убијен 3. априла 1992. у Доњем Маловану код Купреса.
  8. Дувњак Д. Даринка, из Доњег Малована, рођена 1935. у Благају. Убијена у Доњем Маловану 3. априла 1992.
  9. Дувњак В. Милан, из Доњег Малована, рођен 1936. Убијен у Доњем Маловану код Купреса 3. априла 1992.
  10. Дувњак (Митра) Милош, из Доњег Малована, рођен 1925. Убијен са својим сином Митром у Доњем Маловану 3. априла 1992.
  11. Дувњак Д. Митар, рођен 1940. Убијен у Доњем Маловану код Купреса 3. априла 1992.
  12. Дувњак (Милоша) Митар, из Доњег Малована, рођен 1965. Убијен 3. априла 1992.
  13. Дувњак С. Светко, из Доњег Малована, рођен 1960. Убијен 3. априла 1992
  14. Дувњак Цветко
  15. Живанић В. Жарко, из Купреса, рођен 1946. у Доњем Вуковском. Убијен 7. априла 1992.
  16. Зубић Р. Јово, из Купреса, рођен 1950. у Благају, крај Купреса. Убијен у подруму Миленка Виле 5. априла 1992. а пре тога мучен.
  17. Јарчевић М. Властимир, из села Равно код Купреса, рођен 1956. Ухапшен у Купресу 3. априла 1992. године и одведен у подрум Миленка Виле где је био затворен са групом Срба који су били подвргнути мучењу, да би касније почели да пуцају по њима.
  18. Јарчевић Т. Недељко, звани „Швабо“, из Купреса, рођен 1950. у селу Горње Равно. Убијен 6. априла 1992.
  19. Канлић Г. Војислав, звани „Крезо“, из Купреса, рођен 1955. у Доњем Маловану. Рањен 4. априла 1992. из снајпера, а затим убијен из непосредне близине од групе хрватских војника међу којима је био и Перо Ивић.
  20. Канлић Д. Мирко, из Купреса, рођен 1950. године у Доњем Маловану. Убијен у подрум Миленка Виле 5. априла 1992.
  21. Карајлић Нико, из Купреса, заклан 6. априла 1992.
  22. Каран С. Недељко, из Купреса, рођен 1949. у Благају. Убијен у подрум Миленка Виле 6. априла 1992.
  23. Керановић Б. Марко, из Купреса, рођен 1948. у Горњем Вуковску, засеок Бућевача. Убијен 6. априла 1992. на падинама Мале Плазенице, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  24. Кнежић М. Раде, рођен 1926. у селу Шеменовцима. Убијен 6. априла 1992. године у подножју Мале Плазенице.
  25. Контић В. Лазо, из Купреса, рођен 1960. у месту Горње Равно. Заробљен 6. априла 1992. и одмах убијен по наредби Зорана Радића званог „Зеко“, Хрвата из Купреса. Он је једини био у војничкој униформи.
  26. Контић С. Милорад, звани „Ћиро“, из Купреса, рођен 1958. у месту Горње Равно. Убијен 6. априла 1992.
  27.  Лугоња Лазо, из села Равно, општина Купрес, убијен у свом селу.
  28. Лугоња Б. Стево, возач, из Купреса, рођен 1966. у месту Доње Равно. Изведен из своје куће 6. априла 1992. и по наредби „Филиповића“, команданта ХВО одмах је, на лицу места, био стрељан.
  29. Малеш Б. Нико, рођен 1941. године у селу Рилићу. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи.
  30. Манојловић С. Ђорђе, рођен 1955. у селу Горњем Вуковском. Убијен 6. априла 1992. у подножју Мале Плазенице код Купреса, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  31. Марић Ј. Спасоје, рођен 1933. у селу Занаглини. Убијен у занаглинској шуми 9. априла 1992.
  32.  Марић Станко, рођен 1949. у селу Рилићу. Убијен 6. априла 1992. године у подножју Мале Плазенице код Купреса, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  33. Марковић М. Драган, звани „Гаца“, рођен 1969. у Купресу. Убијен 6. априла 1992. године у Купресу у близини своје куће, у центру Купреса.
  34. Милиновић П. Марко, из Купреса, рођен 1959. године у Доњем Маловану. Убијен са групом Срба у подрум Миленка Виле 5. априла 1992. где су најпре били подвргнути мучењу, а касније постројени уз зид и убијени из ватреног оружја.
  35. Милишић М. Милан, рођен 1965. Убијен 6. априла 1992. када је током ноћи покушао да се извуче из опкољеног Купреса.
  36. Павловић В. Јово, из Купреса, рођен 1951. Убијен 5.априла 1992. у кући Миленка Виле, у Купресу, где је подвргнут мучењу.
  37. Павловић С. Трифко, звани „Лола“, трговац из Купреса, рођен 1957. у селу Доње Вуковско. Убијен 6. априла 1992. ударцем тупим предметом по глави одваљен му је горњи део лобање.
  38. Панић П. Лука, из Купреса, рођен 1946. године у селу Мушић. Убијен у Купресу 6. априла 1992. у блзини куће Митра Чивчића.
  39. Рудић Љ. Борислав, рођен 1934. у селу Рилићи. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи.
  40.  Соро (Ђуре) Душан, рођен 1934. године у Занаглини, крај Купреса. Убијен 7. априла 1992. у шуми између риличког Црног Врха и доњевуковског засеока Кудиљи.
  41. Соро (Ђорђа) Душан, рођен 1934. године у Занаглини, крај Купреса. Убијен 10. априла 1992. у занаглинској шуми.
  42. Спремо И. Анђа, рођена 1935. године. Убијена априла 1992. године у својој кући у Купресу, где је потом заједно са кућом спаљена.
  43. Спремо М. Бранислав, рођен 1950. Убијен априла 1992. године пред својом кућом.
  44. Спремо Б. Милорад, рођен 1936. године. Убијен 9. априла 1992. године у занаглинској шуми.
  45. Спремо Ј. Савица, рођена 1920. Убијена априла 1992. године у својој кући у Купресу, где је потом заједно са кућом спаљена.
  46. Спремо Н. Симо, рођен 1930. у Беговом Селу, крај Купреса. Убијен од стране хрватских војника 7. априла 1992. године приликом повлачења из Купреса. Пре тога је злостављан.
  47. Спремо С. Страило, рођен 1909. Убијен 9. априла 1992. у занаглинској шуми.
  48. Челебић П. Драго, из Купреса, рођен 1966. у месту Горње Равно. Убијен је 6. априла 1992. Изведен је заједно са Стевом Лугоњом из куће Спремо Петра и по наредби „Филиповића“ стрељан на улици, испред куће Омера Хусеинбеговића.
  49. Шешум М. Момчило, из Купреса, рођен 1937. у Замаглини, крај Купреса. Затворен са групом Срба у подрум Миленка Виле 5. априла 1992. године где су најпре били подвргнути мучењу, а касније постројени уз зид и убијени из ватреног оружја.
  50. Шкобић П. Ненад, рођен 1954. у селу Ботуну. Убијен 7. априла 1992. године код Чајуше близу села Горњег Малована, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  51. Шкобић Стојан, рођен 1957. у селу Ботуну. Убијен 7. априла 1992. године код Чајуше близу села Горњег Малована, приликом покушаја бекства из опкољеног Купреса.
  52. Шормаз Ј. Драган, из Купреса, рођен 1952. у Рилићу, крај Купреса. Затворен са групом Срба у подрум Миленка Виле где су били подвргнути мучењу, а потом стрељани.
  53. НН, купрешки Србин, масакриран априла 1992. године у Купресу, од стране Хрвата, који су му претходно ударцима пребили прсте на рукама, а потом му маљем смрскали лобању.


Убијени србски цивили, током маја 1992

  1. Зубић Стојан, из Купреса, за време боравка по логорима био је мученн, тако да је умро од последица мучења 15. маја 1992.
  2. Каулић Марко, из Купреса. Убијен 1. маја 1992. у селу Оџак.



Одведени у логоре 1992.

Припадници регуларне војске Хрватске чим су напали Купрес 3. априла 1992. започели су паралелно са убијањем и хапшење србских цивила. У просторијама предузећа „Квалитет“ су доводили ухапшене србске цивиле, где их је било више од 100.

Затим су спроведени у хрватско село Шујце, а после у Дувно, и на крају у сплитску „Лору“. С тим да се једној групи ухапшених Срба на путу до Лоре губи сваки траг. 

Сплитска Лора

  1. Драгољевић С. Славко, наставник из села Мушић, рођен 1946. године у месту Равно, Купрес.
  2. Дувњак Душан, звани „Дука“, из Купреса,
  3. Дувњак М. Марко, из Купреса, рођен 1947. године у месту Прибеља, крај Гламоча.
  4. Дувњак С. Никола, рођен 1957. у Доњем Маловану.
  5. Зубић Петар, мучен злостављан у логору „Лора“ у Сплиту, а потом убијен.
  6. Канлић Пајо, из Купреса,
  7. Канлић Ј. Спасоје, рођен 1957. у Доњем Маловану.
  8. Лугоња Б. Ратко, из села Равно, крај Купреса, рођен 1962. у Равном.
  9. Марић Р. Ђорђе, звани „Буго“, из Купреса, рођен 1932. године у Доњем Маловану.
  10.  Марић О. Јово, звани „Јоцо“ из села Занаглина, рођен 1943.
  11. Машић М. Драган, из Беговог Села, крај Купреса, рођен 1960.
  12. Машић М. Марко, из Беговог Села, рођен 1951.
  13. Машић М. Миливоје, из Купреса, рођен 1954. године у Беговом Селу.
  14. Машић М. Ратко (Радован), из Купреса, рођен 1953.
  15. Милић Н. Љупко - Љубо, из Купреса, рођен 1941. у Купресу. Ухапшен у Купресу 5. априла 1992.
  16. Милић Н. Ратко, из Купреса, рођен 1938. године у месту Брда, крај Купреса.
  17. Милишевић Милош, из Купреса,
  18.  Милишић С. Душан, из Новог Села, крај Купреса, рођен 1959.
  19. Никић С. Душан, из села Кудри, крај Купреса, рођен 1951. у месту Вуковско.
  20. Спремо С. Петар, рођен 1945. у Беговом Селу. Умро после стравичних мучења у логору „Лора“ у Сплиту у Хрватској.
  21.  Чипчић Мирко, из села Равно.


Љубушки, Вогорац

  1. Вуковић Ђорђе, убијен стравичним батинама у логору у Љубушком, а након тога је његово тело поливено бензином и спаљено.
  2. Зубић Г. Стојан, рођен 1925. у селу Благају крај Купреса. Умро од последица мучења 10. маја 1992. у болници у Книну, пошто је размењен.
  3. Спремо В. Миле, рођен 1946. у Беговом Селу. Умро 23. априла 1992. током мучења у логору у Вргорцу, на територији Хрватске.
  4. Шербез Анђелко, након тешког батинања умро у логору у Љубушком, а његово тело је поливено бензином и спаљено.

 

НАЛОГОДАВЦИ

  1. Рајић Божа (Божин), оснивач странке ХДЗ у Купресу и паравојних формација у Купресу. Позвао је војне и паравојне снаге из Хрватске. Био је главни координатор за напад на Купрес, и вршења злочина над Србима.
  2. Гласновић Давор, зв. „Филиповић“, командант хрватске јединице „Жути мрави“ из Вуковара, која је заузела Купрес 6. априла 1992.
  3. Филиповић Томислав, генерал Војске Републике Хрватске, који је тада у саставу јединице „Зрински“ априла 1992. године учествовао у убиствима Срба у Купресу.


ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА

  1.     Антић Перо, нарочито се истицао у мучењу заробљених Срба у логору у Љубушком,
  2.     Баришић Ф. Јозо, звани „Јоца“, трговац, рођен 1943. у селу Олово, био је члан паравојних хрватских формација.
  3.     Баришић Мирко,
  4.     Бошковић, бивши капетан бивше ЈНА, један од мучитеља у Вргорцу.
  5.     Булут Мирко,
  6.     Вила М. Бариша, звани „Баре“, ветеринар, из Вилиних кућа крај Купреса, рођен 18. 10. 1962.
  7.     Вила Н. Зоран, зв. „Чакија“, бравар, из Купреса, рођен 20. 06. 1964.
  8.     Вила М. Зоран, рођен 1960.
  9.     Вила М. Игор, из Купреса, рођен 6. 10. 1972. у Јајцу.
  10.     Вила Илија.
  11.     Вила Д. Марко, директор ИГО "Купрес", из Купреса, рођен 22. 1. 1954. у месту Вилине куће, крај Купреса. Био је командант Оперативног штаба паравојних формација станке ХДЗ Купрес.
  12.     Вила М. Мијо, бравар, рођен 27. 11. 1953. у Купресу.
  13.     Вила М. Миленко, звани „Никола“, шумарски техничар, запослен у ШИП "Купрес", рођен 11. 9. 1946.
  14.     Вила М. Мирко, лекар, из Купреса, рођен 12. 8. 1960.
  15.     Вила Никола, учествовао у злочинима над Србима у Купресу априла 1992.
  16.     ... Владо, звани „Вуковарац“, мучитељ из „Лоре“.
  17.     Вргоч И. Мирослав, трговац, из Купреса, рођен 20. 4. 1945. у Валпову,
  18.     ... Дара.
  19.     Дујић Томо, управник логора „Лора“,
  20.     Думанчић И. Драгун, звани „Јунац“, руководилац у Земљорадничке задруге "Купрес", рођен 31. 10. 1958. у Злоселу, крај Купреса.
  21.     Думанчић Т. Перо, звани „Кличин“, земљорадник, из Купреса, рођен 9. 4. 1943. године у Бугојну,
  22.     Жуљ Ф. Бранко, зв. „Бане“, рођен у селу Злоселима,
  23.     Жуљ Д. Божо, из Злосела, рођен 19. 9. 1951.
  24.     Жуљ Ф. Ивица, зв. „Ико“, возач, из Купреса, рођен 17. 10. 1960. у Злоселу,
  25.     Жуљ А. Божо, зв. „Пајзин“ и „Бошко“, из Злосела, рођен 3. 8. 1947.
  26.     „Жућо“, из села Плоча, крај Горњег Вакуфа, истицао се у мучењу ухапшених купрешана у „Лори“.
  27.     Зрно Н. Борислав, звани „Боро“, професор из Купреса, рођен 14. 11. 1951. у селу Рилић,
  28.     Зрно Иво, рођен 1. 1. 1955. у селу Шуица,
  29.     Зрно М. Ивица, рођен 16. 9. 1971. у селу Шујица, крај Купреса,
  30.     Зрно Н. Јосип, зв. „Нуно“, шумарски техничар. Био на дужности командира милиције у Купресу,
  31.     Зрно Ф. Јуре, наставник математике, рођен 20. 11. 1944. године у Валпову,
  32.     Зрно А. Марио, рођен 24. 1. 1971. у селу Шујица,
  33.     Ивић П. Марко, возач, рођен 28. 9. 1959. у Злоселу,
  34.     Зрно С. Стипо, рођен 1960. у Купресу,
  35.     Елез М. Мујука, рођен 1966. у селу Доње Равно,
  36.     Ереш Бранко, мучитељ у логору Љубушком.
  37.     Ивић И. Драго, зв. „Шпанц“, ТВ механичар, рођен 1959. у Купресу,
  38.     Ивић П. Марко, возач, рођен 28. 9. 1959. у Злоселу,
  39.     Ивковић Марио,
  40.     Јахић Џ. Расим, милиционер из Купреса, рођен 24. 4. 1953. године у селу Кукавице, крај Купреса.
  41.     Језиџић Б. Иван, машинбравар, рођен 23. 10. 1967. године у селу Млаква, крај Купреса.
  42.     Јелић Ј. Анте, звани „Антић“, рођен 14. 9. 1939. у Јурићима, крај Купреса.
  43.     Камински М. Мирослав, аутопревозник, рођен 7. 7. 1947. у Бугојну,
  44.     Канлић Бранислав, зв. „Генерал“, мучитељ у логору Љубушком.
  45.     Кметаш М. Ибро, рођен 1958. у селу Доње Равно,
  46.     Кметаш Ђ. Хамдија, рођен 1952. у селу Доње Равно,
  47.     Корозовић Фадил, бивши официр авијације ЈНА, командир јединице муслиманске војске у Купресу.
  48.     Кришто Иван, звани „Дугоњче“, мучитељ из Дувна,
  49.     Куна А. Иван, рођен 1952. у селу Османлијама, крај Купреса,
  50.     Куна (Марте) Здравко, зв. „Чупо“, рођен 1966. у Купресу,
  51.     Ледић Е. Драгун, милицајац у Купресу, рођен 13. 6. 1965.
  52.     Ледић Д. Маниел, рођен 5. 4. 1943. у Купресу,
  53.     Ловрић Н. Марко, металски радник, рођен 2. 01. 1955. у селу Османлије,
  54.     Лозанчић В. Зоран, зв. „Мацан“, рођен 1960. у селу Кукавицама,
  55.     Лозанчић Иво, звани „Ћива“, тенкиста у хрватској војсци.
  56.     Лозанчић Иво, вулканизер, тенкиста у хрватској војсци.
  57.     Лозанчић И. Максим, зв. „Гаран“, рођен 1952.
  58.     Лончар Божо, возач камиона у хрватској војсци.
  59.     „Македонац“, мучитељ у „Лори“.
  60.     Малеш М. Иво, трговац, рођен 25. 3. 1936. у Купресу,
  61.     Мамић Фрањо, рођен 1. 1. 1971. године у селу Зидине, крај Дувна.
  62.     Манџука И. Зијад, звани „Зијо“, возач, рођен 1. 5. 1945. године у Купресу,
  63.     Манџука А. Смаил, звани „Смајо“, лекар, рођен 25. 1. 1959. у Купресу,
  64.     Матић Драган, заповедник логора у Дувну,
  65.     Матић Недо, мучитељ у логору у Љубушком.
  66.     Мацић Неђо, из Љубушког, мучитељ из Љубушког.
  67.     Мил Мијо, из Купреса,
  68.     Милићевић Недо, мучитељ из Љубушког,
  69.     Миоч Б. Вилим, рођен 1952. у селу Османлијама,
  70.     Миоч Б. Јозо, рођен 1956. у селу Османлијама,
  71.     Миоч Пашко, рођен 1949. године у селу Османлијама,
  72.     Миоч Фране,
  73.     Михаљевић Ико,
  74.     ... Муса, из Широког Брега, мучитељ у логору „Лора“.
  75.     Павић М. Иван, рођен 1956. у Злоселима,
  76.     Параџић Крешо, зв. „Ћупо“, мучитељ у логору у Љубушки.
  77.     Перић Драго, звани „Врића“.
  78.     Перковић Ј. Анте, звани „Пецо“, милиционер из Купреса, рођен 11. 11. 1954. у селу Ботун,
  79.     Перковић Ј. Ивица, рођен 1959. у селу Ботун, од оца Јандре,
  80.     Пилић Е. Екрем, аутомеханичар, радник ШИП "Купрес", рођен 1. 12. 1945. године у Бугојну,
  81.     Пилић Е. Сафет, звани „Сафо“, власник ауто-школе у Купресу, рођен 27. 7. 1949. у Купресу,
  82.     Пилић Е. Сејо, возач, рођен 8. 6. 1955. у Купресу,
  83.     Пилић Е. Сулејман, учитељ у Основној школи „Симо Шолаја“ у Купресу, рођен 24. 10. 1947.
  84.     Раванчић В. Анте (Ивица), звани „Мајстор“, власник кафића, из Оџака, крај Купреса, рођен 26. 11. 1959.
  85.     Радић М. Драго, звани „Пуће“, приватни аутопревозник из Купреса, рођен 1. 5. 1962.
  86.     Радић Зоран, звани „Зеко“, из Купреса, који је рођен у селу Отиновци код Купреса,
  87.     Радић С. Ивица, рођен 1959. године у селу Горавцима,
  88.     Радић Р. Ивица, звани „Сребрушин“, рођен 22. 7. 1966. године у месту Горавци, крај Купреса.
  89.     Радић С. Љупко, звани „Швабин“, рођен 1. 2. 1960. Металски радник, из села Горавци, крај Купреса.
  90.     Радић Стипе, звани „Дијетло“,
  91.     Раић И. Анте, рођен 1952. у селу Растичеву,
  92.     „Рамбо“, најгори мучитељ у „Лори“.
  93.     Рамчић М. Амир, рођен 14. 5. 1965. у Купресу,
  94.     Рамчић М. Руждија, рођен 23. 8. 1966. у Бугојну,
  95.     Раштегорац П. Иво, зв. „Ћива“, вулканизер, рођен 27. 8. 1959. у Горавцима, водич хрватским војницима у Купресу.
  96.     Ребрина Марко, зв. „Маркица“,
  97.     Ребрина А. Ратко, директор ШИП Купрес, рођен 14. 3. 1949. у Оџаку,
  98.     Ребрина Јандра, звани „Скичо“,
  99.     Слијепчевић М. Ивица, из Шујица,
  100.     Смољо Ж. Фрањо, звани „Љуљак“, из Олова, рођен 2. 1. 1958. Био резервни официр ЈНА. Запослен у Омладинској задрузи у Купресу. Командант артиљеријске јединице хрватске војске која је напала Купрес априла 1992.
  101.     Солин Младен, мучитељ у логору Љубушки.
  102.     Сушец Иван, заменик Драгана Матића, команданта логора у Дувну,
  103.     Сушец Ивица, мучитељ у логору Љубушки.
  104.     Томић Синиша, правник из Љубушког, мучитељ и управник логора у Љубушком,
  105.     Томић Срећко, мучитељ у логору у Дувну и Еминовом Селу.
  106.     Туралија Амброзије,
  107.     Туралија П. Драго, зв. „Шакан“, ловочувар у Беговом селу, рођен 1953.
  108.     Туралија С. Зоро, звани „Зоран“, рођен 26. 4. 1961. у Беговом Селу, чувар лова у ШИП Купрес,
  109.     Туралија К. Перо, рођен 1959. у Беоговом Сеулу,
  110.     Туралија Т. Томислав, пољопривредни техничар, из Беговог Села, рођен 1956. у купрешком предграђу Вилине куће,
  111.     Туралија П. Томо, зв. „Томи“, рођен 1955. у Беговом Селу,
  112.     ... Фрањо, који је био милиционер пре рата,
  113.     Хорозовић О. Ахмет, из Купреса,
  114.     Хорозовић О. Ибро, из Купреса, рођен 3. 5. 1953. у Билом Потоку,
  115.     Хусеинбеговић Енес, рођен 1960. у Купресу,
  116.     Чичак Ј. Анте, рођен 1959. у Купресу,
  117.     Чичак В. Иво, звани „Зец“, рођен у селу Отиновци код Купреса, био чувар у трговинском предузећу у Купресу.
  118.     Чолић М. Јосип, зв. „Јопа“, рођен 1956. у Османлијама,
  119.     Шарић С. Божо, из Беговог Села, хрватски војник,
  120.     Шарић В. Марко, звани „Зрко“ , рођен у Беговом Селу. Један од оснивача и предводника паравојних формација у Купресу 1991-1992.
  121.     Шарић С. Недо, бравар, из Беговог Села, припадник паравојних формација у Купресу од 1991.
  122.     Шимић И. Дарко, рођен 7. 10. 1969. у Купресу,
  123.     Шимић И. Дражен, рођен 10. 5. 1972. у Купресу,

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ И МУЧИЛИШТА ЗА СРБЕ У 20. СТОЛЕЋУ

ВЕЛИКИ
РАТ

Броумов * Јиндриховице * Омолуц * Куберг * Нежидер * Ашах на Дунаву

Шопроњек * Болдогасоњ * Арад * Велики Међер * Џумаја * Фердинандово

Пловдив * Сливен * Варна * Добрич * Перник * Јамбол * Добој * Маутхаузен

ДРУГИ
СВЕТСКИ

Даница * Стара Градишка * Госпић-Јадовно-Паг * Јасеновац * Крушћица * Раб

Јастребарско * Тења * Керестинац * Доња Градина * Бараке на Сави * Барч

Бањица * Дахау * Бејсфјорд * Плав * Карашок * Сајмиште * Сисак * Шарвар

Црвени крст * Ботн * Корген * Аушвиц * Нађкањижа

1990-те

Керестинац * Лора * Челебићи * Велесајам * Дретељ * Силос * Зоил * Стролит

Пакрачка Пољана * Дубровачка 30. * Велепромет * Рибарска колиба * Орашје

Оџак * Брчко * 27. јули * Љубушки * Ликовац * Лапушник * Доб при Мирни

Кукеш * Дол при Храстнику * Жута кућа * Виктор Бубањ * Горажде * Копар

Храсница * Зеница * Ракитије * Јајце

 


ОПТУЖНИЦЕ

Тек 29. марта 2013. године МУП Републике Србске подноси кривичну пријаву Тужилаштву Босне и Херцеговине за ратни злочин почињен над Србима цивилима на подручију Купреса у периоду април-мај 1992. године против 8 особа хрватске националности, чланова ХВО, ЗНГ и ХОС.

То су: Божо Рајић, Давор Гласновић, Жељко Гласновић, Миљенко Филиповић, Марко Вила, Иво Чичак, Драган Марић и извесни Бошковић.

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Тек 7. априла 1992. године у Купрес долазе војне снаге савезне државе СФРЈ, односно Југославенска Народна Армија. Њих предводи генерал Славко Лисица. Они ослобађају Купрес и сва његова села, а хрватске снаге се повлаче у Хрватску.

Са собом су повели неколико десетина Срба таоца, које су утамничили у логор „Лора“ у Сплиту (Далмација), али и другим логорима на простору западне Херцеговине. 


Документарни филм „Читуља за Купрес“

Србско становништво на подручију Купреса током пролећа 1992. је преживело велику голготу. Након доласка јединица ЈНА и ослобођења Купреса 8. априла 1992. ситуација се нормализовала.

Генерал ЈНА Славко Лисица наређује да се спроведе акција проналаска свих убијених Срба, које су хрватске јединице убиле 3. до 7. априла 1992. 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Покушавана је размена заробљеника 29. јуна 1993. у Челебићу код Ливна, коју је са србске стране водио Митар Марић председник општине Купрес, а са хрватске стране представници ХВО: Божо Рајић, Јозо Марић, Валентин Ћорић, уз посредовање представника посматрачке мисије ЕУ. Али је хрватска страна изиграла тај договор. 

Почетком новембра 1994. године здружене хрватско-муслиманске снаге (ХВО и муслиманска ткз. Армија БиХ), у операцији „Цинцар“, поново нападају Купрес и заузимају га, а србско становништво је протерано или убијено. 

Након Дејтонског споразума 1995. године, Купрес остаје у саставу муслиманско-хрватске федерације. Данас у Купресу и околини се вратило мало Срба. Већином су у расути по свијету, далеко од завичаја.

Судбина 14 Срба који су одведени у логоре: Лора, Задар и Љубушки ни данас није позната.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУ
РАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

 

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Иван Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Афера Шпегељ

Миливој Петковић * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка *  

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Логор Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир ЧеревенкоМарко Утржан * Владо Миланковић

Мирослав Туђман * Малешевић * 72. бојна *

 

ЗАКЉУЧАК

Агресија на Купрес је само једна карика геноцидног ланца који се обрушио на Србе у Босни и Херцеговини од стране хрватских паравојних снага: ХОС и ХВО.

Како је оцијењено у пресудама Хашког трибунала 2017. године босанско-херцеговачки Хрвати потпомогнути са сународницима из Републике Хрватске имали су удружени злочиначки подухват на чијем челу су стајали хрватски предсједник Фрањо Туђман и начелник генералштаба Јанко Бобетко, односно у самој БиХ су то били Јадранко Прлић, премијер Херцег-Босне (хрватске парадржаве на тлу БиХ) и Мате Бобан, предсједник Херцег-Босне.

Ливањско-Купрешки рејон спада у најстрадалнија подручја Југославије током Другог свјетског рата, када је почињен геноцид над Србима. Брозов режим након 1945. никада није адекватно процесуирао злочинце, заправо хрватско и муслиманско друштво у времену Хладног рата нису прошли процес дефашистизације као што је то било у Њемачкој и Италији. Зато су се почетком деведесетих година обновиле авети НДХ и Срби су се поново нашли на удару, јер "посао није довршен".

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери оцијењени као једини кривци за разбијање Југославије, тешко је вјеровати да ће ико од хрватских зликоваца у одјелу или са пушком одговарати за ова (не)дјела, као што је и овај купрешки злочин.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
ZAPADNA BOSNA
BOSANSKA KRAJINA
OPSTINA KUPRES
DEVEDESETE GODINE
APRIL 1992
SLAVKO LISICA
LORA SPLIT
STRANKA HDZ
MILJENKO FILIPOVIC
BOZO RAJIC
UBIJANJE CIVILA
HRVATSKA VOJSKA
HOS HVO
LIVNO DUVNO


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links