Сисак - дјечији логор - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат

Област: Банија


Логор Сисак - дјечији логор



Дечји логор у Сиску познат и под службеним називом "Прихватилиште за дјецу избјеглица". То је устварио био хрватски концентрациони логор за србску дјецу.

Ово стратиште за србску дјецу је настало 3. августа 1942. године, током Другог свјетског рата, посље неуспјешне офанзиве војске Трећег рајха (Вермархта) и Независне Државе Хрватске на босанску Посавину, домицилно србско становништво и пристигле збјегове Срба из целог Поткозарја у планини Козари.

Логор је постојао у оквиру хрватског концентрационог логора у Сиску, али као засебна цјелина.

Логор за србску дјецу у Сиску је био највећи логор за дјецу у Независној Држави Хрватској и уз остале логоре у НДХ, једино мјесто на свијету поред логора у Јастребарском, у коме су улогорена и убијана искључиво дјеца млађа од 13 година...

Тачан број убијене дјеце није познат, а подаци се крећу око 3.000 убијене дјеце. Био је под надзором Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе.

Управник дечјег логора у Сиску је био Антун Најжер који је по занимању био љекар.

Логор се налазио у неколико зграда у граду Сиску: Солани, дворани женског католичког манастира Светог Винка, магацину солане „Рајс“, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и Карантину (једна од шест барака сисачког концентрационог логора).

Услови за боравак и живот дјеце су били ужасни. Сва дјеца су (чак и бебе од неколико мјесеци) лежала на поду, на танком слоју сламе, без одјеће и ћебади.

Овај логор је затворен 8. јануара 1943. године.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Острожин - Шид - Грабовац Бански - Крушћица - Шегестин

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Априла 1941. године Њемачка и Италија заједно са својим сателитима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају без објаве рата територију југославенске краљевине која је капитулирала већ након десетак дана.

Краљевина Југославија је била раскомадана, а највећи део је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу.

За поглавника је изабран Анте Павелић, док је његов близак сарадник био кардинал Алојзије Степинац. Они су били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетстког рата.


Добри сарадници: Павелић и Степинац

Одмах по формирању клеро-фашистичке НДХ, кренуло је спровођење истребљења према неподобним народима: Срби, Јевреји и Роми. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ.

Сматра се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 37%, што никако није било по вољи хрватско-усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу.

Хрватско-усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941. године овако:

 „Једну трећину Срба ћемо побити,
другу трећину покрстити,
а трећу трећину ћемо протјерати!“

 

 

ЖРТВЕ

Прва дјеца су у логор стигла 3. августа 1942. године. Тада је у логор доведено 906 дјеце. Већ сутрадан, 4. августа 1942. долази још 650 дјеце. Трећа група дјеце у логор стиже 6. августа и у њој се налазило 1.272 дјеце.

У току августа и септембра 1942. године је у логор доведено још 3.971 дете које је одузето од Срба који су одведени на присилан рад у Њемачкој.

У периоду између 3. августа 1942. и 8. јануара 1943. године у Сиску је било затворено 6.693 србске дјеце . Током постојања логора у сему је свакодневно умирало од 30 до 40 дјеце.


Слика дјеце из хрватско-усташких логора смрти

Активиста Црвеног крста Анте Думбовић је водио евиденцију према којој је из логора враћено родитељима или блиским рођацима око 1.200 дјеце, док је око 2.200 дјеце предато грађанима Сиска и околине на прехрану и удомљавање.

Тачан број умрле дјеце никада није утврђен. Думбовић је у току пет мјесеци 1942. забиљежио 1.630 умрле дјеце. Помињу се и информације од 1.152 сахрањене дјеце, односно 1.214 умрле дјеце.

Након завршетка Другог сјветског рата гробар Фрањо Видјец је изјавио да је број умрле дјеце у сандуцима увек био већи од оног који је стајао у евиденцији, док мала дјеца уопште нису ни пописивана, само су бацана у гробнице или у ријеку Саву.

Број умрле дјеце у логору би био знатно већи да грађани Сиска нису колонизовали или спасавали дјецу. Међутим и та дјеца су често умирала или због исцрпљености, или због спорадичних хрватско-усташких акција у којима су та дјеца убијана, а често и њихови храниоци.

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Доктор Лазар Маргуљес из Осјека који је обилазио дјецу у логору тврди сљедеће:

- „Прегледавајући дјецу најчешће сам обилазио ова мјеста: недовршену Соколану, у којој су дјеца лежала на голом бетону или, у најбољем случају, на нешто мало сламе. У тзв. Болници, у малој школи у Старом Сиску, у којој није било кревета дјеца су лежала на подовима са мало растресене и загађене сламе, улијепљене крвавим изметинама и прекривене ројевима муха.


Званичан документ у коме се види да је дијете имало само 2 године

Дјеца су била гола и боса, без покривача. Кад је и у Соколани избио пјегавац, доктор Најжер је наредио да се заражена дјеца пренесу у тзв. Болницу, у којој још заразе није било, те је тако проузроковао велики помор дјеце...“.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Након Другог свјетског рата људи који су се вратили из заробљеништва су кренули у потрагу за својом дјецом. Картотека коју је водила Диана Будисављевић је коришћена веома кратко, јер ју је, заједно са фотографијама преузела ОЗНА (југославенска комунистичка тајна полиција). Рад на картотеци је убрзо сасвим замро, а многи људи никада нису пронашли дјецу.

На зграду солане Рајс 1958. године је постављена је спомен-плоча од стране радног народа.

Почетком 1990-их, када је власт у СР Хрватској промјењена та спомен плоча је уништена од стране хрватскх екстремиста као и велики број антифашистичких споменика.

Подигнут је и споменик дјеци која су била у логору, у близини тадашњег Дома културе, а на згради дома постављена је спомен плоча која је такође уништена средином 1991. године када су на власт дошли ХДЗ и Фрањо Туђман.

Дјечије гробље је 1974. пејзажно уређено, а на њему постављен и споменик. Данас је гробље пропало усљед деценијског неодр

авања. На споменику који је остао пише да је ту сахрањено око 2.000 дјеце, при чему никада није наведена националност жртава, пошто су та дјеца и убијана и мучена само зато што су Срби.

Након рата 1995. године власти Републике Хрватске нису вршиле комеморацију жртвама, нити на било који други начин обиљежавали страдање у овом логору. Комеморација је први пут одржана 2012. године, а њу су организовали Србско народно вијеће и ВСНМ града Сиска.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О дјечијем логору у Сиску до сада није снимљен ниједан документарни филм. Снимљено је неколико филмова гдје се успут говори о томе да је постојао.

Написано је неколико књига. Драгоје Лукић је 1979. године објавио књигу "Рат и дјеца Козаре", гдје је наведено да су корзарачка дјеца одвођена у тај злогласни хрватско-усташки логор. Исте године је и Никола Николић објавио књигу "Козарачка дјеца: Јасеновачки логор".

Али и у 21. вијеку је објављена књига "Анђели у паклу НДХ" од аутора Душана Бурсаћа, гдје се дјеломично говори и о сисачком дјечијем логору.

Никада за посљедњих шест-седам деценија на бившем југославенском простору није одржан ниједан округли сто, научни скуп, јавна трибина, гдје би историчари и социолози дали своје мишљење о овом казамату - дјечијем логору у Сиску, како би се будућим покољењима могли дати смјернице и путоказ једног ужасног времена и идеологије која је имала ништа друго до истребљење Срба на овим просторима. 



Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





Tags:
USTASKI ZLOCINI
SISAK
BANIJA
DRUGI SVETSKI RAT
1941
LOGORI
DJECIJI LOGORI
KOZARA
ANTUN NAZER
SOLANA RAJS
DECA
ANTE DUMBOVIC
LAZAR MARGULJES
































Skip Navigation Links