Доситеј Ј. Васић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Други свјетски рат

Област: НДХ


ДОСИТЕЈ Ј. ВАСИЋ



Доситеј Васић (1878-1945) је био епископ нишки и потоњи митрополит загребачко-љубљански који је током Другог свјетског рата прошао стравичну психо-физичку торутру од хрватских фашиста (усташа) јер су га данима мучили у затвору, а потом измрцвареног и унакаженог послали марвеним возом у Београд маја 1941. године, гдје је од посљедица мучења преминуо јануара 1945. године.

Митрополит Доситеј је био врло образован и перфектно говорио три свјетска језика: руски, њемачки и француски.

Такође, школовао се на престижним Духовним академијама како у Русији, тако и у Њемачкој. Кијевски Богословски универзитет се тада сматрао за најбољи православни образовни центар читаве планете, што је он са успјехом дилпомирао.

Замонашио се 1898. године, а на Београдској Богословији је постао наставник 1907. године.

Учесник је ослободилачких ратова Краљевине Србије почетком 20. стољећа. Хиротонисан је за епископа нишког 25. маја 1913. године, а током Првог свјетског рата Бугари га хапсе током окупације и спроводе у концентрациони логор, гдје је остао све до ослобађања у јесен 1918. године.

Свети архијерески синод СПЦ га је канонизовао (прогласио) за свеца на редовном засједању у мају 1998. године. Његово име је унето у Именослов СПЦ као исповједник.

Одликован је орденом Светог Саве I степена... уз то је још одликовања добијао.

СПЦ и њени вјерници га прослављају 13. јануара, односно 31. децембра по Јулијанском календару.

СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

СВЕЦИ И
МУЧЕНИЦИ

Доситеј Васић * Гаврило Ковачина * Дамјан Штрбац * Петар Зимоњић

Дабробосански и милешевскиВелибор Џомић * Јосиф Цвијовић

Патријарх Павле * Јоаникије Липовац * Платон Јовановић * Сава Трлајић

Архиепископ Јован * Митрополит Амфилохије * Поповићи * Харитон Лукић

Вукосав Милановић *

ЕПАРХИЈЕ
ПАРОХИЈЕ

Раковица у БеоградуРашко-Призренска * Загребачко-љубљанска

Црна Гора * Имовина СПЦ Космет

ПУБЛИКАЦ.

Мостарски храмНадбискуп геноцида * Велики рат * Богородична црква

Његошева капела * Фратри и усташе кољу * Крвава црква * Црвено доба

ЗЛОДЕЛА

Садиловац * Дахау * Госпићка цркваДраксенић * Кусоње * Крива Река

Манастир ЛепавинаГлинаКарловачки храм * Мартовски погром

 Башчаршија

 

ЖИВОТОПИС

Достијеј Васић је рођен у Београду 5. децембра 1878. године у Кнежевини Србији којом је управљао кнез Милан Обреновић (касније и краљ).

Његов отац Јанићије је био по занимању трговац, који је одрастао у Мачви, али је дошао у Београд да ради. Мајка му је Роксанда дошла из Словачке и удала се за Јанићија, па је тако примила православље. Доситеј им је био једино дијете, а на крштењу је добио име Доситеј.

Његови савременици су за њега ималии само ријечи хвале. Краћи опис његове нарави било би овако: човјек великог духа и "равне душе". Људи су га вољели јер је имао велико разумјевање за туђе невоље и проблеме. Увјек је настојао да помогне својим сарадницима и посебно парохијанима.

Школовање и професура

У родом граду је матутирао гимназију, а потом завршио Богословију 1899. године. 

Наредне године бива као стипендиста Фонда митрополита Михаила упућен у Русију на школовање, гдје је дошао на престижну Духовну академију у Кијеву. Посље четири године је завршио са великим успјехом и онда одлази у Њемачку. Определио се за Берлински универзитет гдје је проучавао протестанску богословску науку.

Након Берлина одлази у савезну покрајину Саксонију. Студирао философију у Лајпцигу, а професори су му били: Вилхем Вунт, Хајнц Гудеријан и Јоханес Фолкелт.

Мјесто професора на Београдској Богословији добија 1907. године.

Министарство просвјете и вјера у Влади Краљевине Србије га 1909. године шаље у Француску, гдје је наставио своје усавршавање. У Паризу на чувеном универзитету "Сорбона" је наставио да изучава социологију. Посље годину дана долази у Швајцарску гдје је остао у Женеви све до јесени 1912. године када се враћа у отаџбину пошто је избио Први балкански рат. Ставио се на располагање Цркви и домовини.

Одлично је говорио три свјетска језика: руски, француски и њемачки... и чешки.

Монаштво и дипломатија

Пред завршетак Богословије Доситеј се замонашио 1898. године у манастиру Манасија и добио чин јерођакона. 

Хиротонисан је за владику Нишке пархије 25. маја 1913. године.

Као потпредсједник Архијерејског сабора бива учесник преговора са цариградским Патријархом 1919. године да се србске епархије уједине у једну јединствену Патријаршију, односно да се уздигне на ниво Пећке Патријаршије, што се и остварило наредно љето.

Као делегат СПЦ био је у Чехословачкој, Швајцарској, Грчкој, Бугарској, Русији...

Синод СПЦ је одлучио 1932. године да Доситеј Васић постане загребачко-љубљански митрополит. Свечано је устоличен на Цвети 9. априла 1933. године. Чим је дошао у Загреб Доситеј је почео да мукотрпно ради и створи здраве темеље тек створене митрополије. Хтео је да покаже и Србију и Православље у најљепшем свијетлу.

Тамо је био у епицентру свих важних дешавања хрватске престолнице и значајно помагао културно-просвјетно-друштвени живот тамошњих Срба. Управо је упало у очи римокатоличким поглаварима, јер су схватили да је он та особа која покреће и одржава Србе православнима у тим крајевима.

 

ОДЛИКОВАЊА

Митрополит Доситеј је носилац више значајних одликовања:

  • Орден Св. Саве 1. реда са лентом
     
  • Златна медаља Милоша Обилића за храброст
     
  • Орден Карађорђеве звјезде 4. степена
     
  • Орден Бијелог орла 4. степена
     
  • Орден Црвеног крста Југославије
     
  • Медаља Црвеног крста Русије

 

СТРАДАЊЕ

Доситеј Васић је имао два страдања, у оба свјетска рата. У Првом свјетском рату је био утамничен у бугарском логору, а у Другом свјетском рату је мучен и унакажен од хрватских фашиста (усташа) у Загребу.

Велики рат

Током 1914-1915 Краљевина Србија је успјела да се одбрани од навале Аустроугарске царевине у Мачви и Подрињу, док је Ниш постао ратна престолница србске краљевине. Тако је и епископ доситеј постао важна личност не само црквеног, већ и политичког живота.

Усљед Тројне инвазије у јесен 1915. године када су Њемачка и Бугарска помогле Хабзбуршкој монархији током напада на Србију са циљем уништења дошло је до повлачења Војске и дијела народа које је у историји познато као Голгота Срба преко Албаније. Тада Епископ Доситеј је остао са својим народом и бива утамничен од бугарских окупационих власти у концентрациони логор у Бугарску, скупа са стотинама хиљад Срба из нишавског, јужноморавског и вардарског дијела Србије.

Тамо је прошао голготу у казаматима одакле се мали број Срба вратио жив.  Ипак, он се у јесен 1918. године по завршетку рата враћа у домовину и наставља да води Нишку епархију.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

БИТКЕ

Добруџа * Горничево * КајмакчаланЛегет Поље * Мојковачка врата

ЦерскаЧемерноКолубара и СувоборСолунски фронт

Врањевац * Бој на Гучеву * Мачков камен * Врањевац * Церјак

ЗЛОЧИНЦИ

Вражија дивизија * Стјепан СаркотићРудолф Браун

Хрватско-славонски корпус * Либоријус Франк * Вилхем Рајнер

Михаило АпелШуцкори * Војска Аустроугарске * Оскар Поћорек

Франц Јозеф * Босанско-херцеговачки корпус

ЛОГОРИ

НежидерДобој * Маутхаузен * Омолуц * Болдогасоњ

Ашах * Улм * Броумов * Арад * Нађимер * Јиндриховице

Сливен * Пловдив * Шумен * Панчарево * Џумаја

ЗЛОДЕЛА

И ЖРТВЕ

Зворник и Тузла * Дубока долина * Бугарска љуљашка * Горње Павловце 

Бугаризација * Окупација Београда * Сарајевска кристална ноћ

Валадново * Голгота преко АлбанијеТоплички устанак * Романија

Мачва и ПодрињеВишеград * Сурдулица * Драга Петронијевић

Лесковачка резолуција * Вељко Чубриловић * Саво Ускоковић

ЈУНАЦИ

Коста ВојновићДрагољуб Јеличић * Гвоздени пук * Михаило Маџаревић

Живојин Мишић * Степа Степановић * Радомир Путник * Јанко Вукотић

Петар Бојовић * Милунка Савић * Војвода Вук * Душан Пурић * Илија Влајић

Јелена Шаулић * Петар Мариновић

ПУБЛИКАЦ.

СПОМЕНИЦИ

Где цвета лимун жут * Ватикан у Великом ратуЧујте Срби

Епитаф војнику * Врбовачке косе * Албанска Голгота

Мензел БургибаСлавенко Терзић * Зејтинлик

 

Други свјетски рат

Силе Осовине које су предводили Њемачка и Италија уз помоћ Бугарске, Мађарске, Румуније и Албаније направиле су инвазију почетком априла 1941. године. Циљ је био унишити Краљевину Југославију и подјелити њену територију, што је и учињено након капитулације.

Још током Априлског рата проглашена је клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска, уз благослов Ватикана и помоћ Римске курије. На челу НДХ налазио се монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Основни циљ хрватско-усташких власти је истребљење "неподобних народа": Срба, Јевреја и Рома.

У циљу спровођења геноцида одмах су отпочели прогони и масовна убиства које су радили домобрани и припадници Усташке Надзорне Службе. И свештенство и имовина СПЦ су се нашли на удару Павелићевог режима.

Већ 10. априла 1941. године митрополит Доситеј бива ухапшен са својим ђаконом Лзаром Живадиновићем. Одведен је у злогласни затвор који се налазио у загребачкој Петрињској улици. Тамо је седмицама непрестано мучен и понижаван на најразличитије начине. О томе је свједочио белгијски конзул Арнолд Роберт, јер је видио кроз кључаоницу унакажено тијело митрополита Доситеја. Тортуру над митрополитом Доситејем назвао је - дивљаштвом.

Посље неколико дана Доситеј Васић бива премјештен у болницу гдје су радиле и часне сестре Римокатоличке цркве. Оне су знале ко је он и настављале су да га муче и понижавају сваког дана, између осталог почупана му је брада.

Измрцварен и поломљен стављен је 5. маја 1941. године у марвени воз са којим је пребачен у окупирани Београд, који су контролисали Њемци односно јединице Вермархта.

Митрополит Доситеј је већ био тешко оболео. Однет је прво у санаторијум "Живковић", а потом га преузима породица Зотас у Косовској улици у Београду.

Дана 8. септембра 1942. године четири лекара обављају стручан преглед гдје је установљено да се Митрополит Доситеј налази у јако тешком психо-физичком стању и да је онемогућен да обавља редовне послове, као и управљање над имовином. Одлучено је да буде стављен под старатељство Синода СПЦ.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић  * Усташе

Мирко ПукИван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић

Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо

Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански челнициВладимир Крен * Мијо Бабић

Поглавникова гарда * Јулије Маканец * Еуген Дидо

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско

Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково

Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожин

СадиловацПаланчиштеДивоселоШид

Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић

Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо

Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах

ВуковарКорићка јама * Стари Брод * Гудовац

Шегестин * Хомољац * Вршани * Сребреница

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Зорка Делић

Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч

 Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић

Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље

Петар ДабробосанскиВукашин Мандрапа

Живојин Станисављевић * Драгољуб Благојевић

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови

Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак

Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре

Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта

Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија

Не окрећи се сине * Покољ у ГлиниПолитика терор

Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук

Фратри и усташе кољу

Административне послове у загребачко-љубљанској митрополији је преузео епископ зворничко-тузлански Нектарије.

Почетком 1943. године Митрополит Доситеј бива премјештен у болницу  код Трговачке омладине у Београду. Мјесец и по дана након тога одлучено је да му треба кућна њега и да се пребаци у женски манастир Ваведење на Дедиње.

Упокојио се од посљедица тешког злостављања у београдском манастиру Ваведење 13. јануара 1945. године, пар мјесеци након што су у престолницу ушле јединице Црвене армије и Брозови партизани.

Сахрана Митрополита Доситеја је обављен у Београду у присуству неколико епископа, док су опјело чинодејстовали: епископ нишки Јован, мукачевско-прјашевски Владимир (из Словачке) уз саслуживање још осморице свештеника СПЦ и четири ђакона.

Бесједу над гробницом говорио је преосвећеник владика нишки Јован овако:

„Смрт Блаженопокојног Митрополита Доситеја није нас могла изненадити, јер се он на тај пут већ одавно спремао. Па, ипак, када сам ја пре два дана допутовао из Ниша, надао сам се да ћу му моћи испоручити поздрав града Ниша, кога је он толико волео. Нисам ни помислио да ћемо се данас овде састати да испратимо његово трошно тело на онај свет и да му кажемо последње збогом...

Драги брате Доситеје, дозволи да ти се обратим с једном молбом. Кажи свима који се данас налазе с тобом: Митрополиту сарајевском Петру и осталим знаним и незнаним мученицима, да је Црква наша света остала верна себи и својој животворној вери и да данас окупља око себе паству своју, као што квочка окупља око себе пилиће своје, да их чува, храни и саветује. Молимо те, драги брате наш, не заборави нас у својим молитвама пред престолом Свевишњега! Драга браћо и сестре, нека је слава нашем врлом покојнику!“.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Свети архијерески синод СПЦ је на свом редовном засједању канонизовао (прогласио) Митрополита Доситеја. Уписан је у Именослов СПЦ као исповедник. 

Вјерници и свештенство СПЦ прославља га 13. јануара, односно 31. децембра по Јулијанском календару.



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

ЗЛОДЕЛА

Априлски рат * Крива РекаБојник * Крагујевац * Шид

Плав и ГусињеКочевски масакр * Кикинда * Сириг

Немачко бомбардовање БеоградаУрошевац * Лесковац

Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш

Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Рисан

ДрагинацКраљевоПива * Возућа * ДракулићВелика

Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука * Ђаковица

ЗЛОЧИНЦИ

Ласло Бардоши * Ференц ФишерШефкет Верлаци

Валтер Браухич * Аћиф ЕфендијаМирко ПукНДХ

Богдан Филов * Евалд КлајстЏафербег Куленовић

Италијанска војскаХенрик Верт * Бенито Мусолини

Јозеф ЈанкоМустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани

Џафер Дева * Осман Растодер * Анте Павелић * Балисти

Асен Николов * Адолф Хитлер * Бенито Мусолини

Мидхат ФрашериВалтер Браухич * Васил Бојдев

Јурај Шпилер * Бугарска војска

ЖРТВЕ

Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић

Љубан Једнак * Љубо Млађеновић * Острожин

Петар ДабробосанскиСвештенство на Космету

Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча

Дабробосански и Милешевски * Николај Велимировић

Ристо ЛојпурДоситеј Васић

ЛОГОР

Плав * Сајмиште (Земун)Барч * Бараке на Сави

Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг

Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка

Шарвар * Јастребарско * Карашjок * Оснабрик

ПУБЛИКАЦ.

Бездане јамеЛогори Мађарске * Magnum Crimen

Билогора * Пацовски канали * Личка трагедија

Књига из тишине * Кордунашки процес * Црна књига

Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу

Деца у жициРади ти дијете свој посао * Крвава бајка

Политика терора * Злодела Фолксдојчера * Лежимир

Бог и Хрвати * Срем



Tags:
MITRPOLIT ZAGREBACKI
EPISKOP NISKI
DOSITEJ VASIC
BUGARSKA OKUPACIJA
TROJNA INVAZIJA
OKTOBAR 1915
JANUAR 1945
PROLECE 1941
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
FASISTI NACISTI
USTASKI ZLOCINI
KRALJEVINA SRBIJA
VELIKI RAT
DRUGI SVETSKI
PRVI BALKANSKI
SVAJCARSKA FRANCUSKA
PRAVOSLAVNA CRKVA
KIJEVSKA RUSIJA
MANASTIR VAVEDENJE


ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Обиљежено 26 година од страдања српских цивила у Ледићима код Сарајева

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (7), Alexander Dorin: Доказано је – сведоци су лагали на суду

Вишеград први у Српској добио улицу са именом Споменка Гостића

Поражавајуће стање свести о писмености

Прилог голготи свештенства Рашко-Призренске епархије током Другог светског рата

О паклу страдања, патње и неправде: Кроз српска села сребреничког краја





Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!

Skip Navigation Links