Урошевац на Косову 1943 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат

Област: Косово и Метохија


Урошевац на Косову 1943



Злочини у Урошевцу су назив за масовна убиства православних Срба током Другог светског рата на територији општине Урошевац, у југо-источним деловима Косова и Метохије средином септембра 1943. године.

Ова серија злочина и лов на Србе су извршили албански балисти чланови профашистичке организације ткз. Народни фронт (алб. Balli Kombëtar), чији је крајњи циљ био етнички и верски чисто подручје које би се прикључило матици Албанији, чиме би био остварен вишевековни сан - ткз. Велика Албанија. За остваривање тих планова организација ткз. Народни фронт је прво имао подршку италијанске, а касније немачке војске односно Вермархта.

Процењује се да је за два дана убијено на најстрашније начине више десетина Срба цивила, односно домаћина који нису били у ничему претња за Албанце и њихову војску.

Повод за овакву сурову репресију јесте рањавање два албанска жандара, које је извршио комунистички активиста Трајко Грковић.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

БојникСајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Шид - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - НДХ - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Италијанска војска - Бачка и Барања - Бенито Мусолини - Свештенство на Космету

Ласло Бардоши - Ференц К. Фишер - Урошевац - Валтер Браухич - Хенрик Верт - Евалд Клајст

Плав и Гусиње - Возућа - Петар Дабробосански - Љубомир Млађеновић - Џафер бег - Мирко Пук

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја -

 

ПРЕТХОДНИЦА

Косово и Метохија је територија у централним деловима Балканског полуострва које је до краја Средњег века било већински насељено православним Србима (апсолутна већина 98%). Срби су ту имали царски двор у Призрену, где су столовали владари из династије Немањића. Они су подизали православне храмове и начинили од Космета да буде Света земља, односно србски Јерусалим.


Крунисање цара Душана у Скопљу 1346.

Надирањем Турака Османлија из Мале Азије у XIV столећу долази до поремећаја друштвене, економске и демографске структуре, јер су Османлије: палили, пљачкали и убијали, односно покоравали све хришћанске народе на Балкану. Срби су са Труцима имали две велике битке: Бој на Косову Пољу (1389.) и Маричка битка (1371.)...

У својим крвавим походима Турци су ишли све до Беча где су у два наврата поражени. У освојеним земљама Турци су спроводили страховладу и терор највиших размера: Данак у крви, Трећина приноса, Прва брачна ноћ, забрана окупљања, набијање на колац...итд.

Срби су почетком XIX столећа подигли  два устанка, односно националну револуцију у Шумадији и постепено ослобађали своје земље. Тако су октобра 1912. године на почетку Првог балканског рата јединице Треће србске армије под командом генерала Боже Јанковића ослободиле Косово и Метохију, чиме је османлијска ера у овом крају завршена, а Космет постао део Краљевине Србије. Албанци су тада хтели своју националну државу, али су били војно слабији и малобројнији па су морали да ћуте. Њихове вође су донеле одлуку да увећају своје становништво великим природним прирастом.


Трубите јаче, јаче, силније, боље...

Након Првог светског рата Косово и Метохија су највећим делом ушли у састав Зетске бановине у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а мањим делом Вардарске и Морвске бановине. После свих ратних дешавања била је то прилика да овај крај напредује и ослободи се оријенталног стила и начина живота.

Априла 1941. године Немачка и Италија са својим савезницима напада југославенску краљевину и комада њену територију. Подручје Космета највећим делом је ушло у састав ткз. Велике Албаније, где су италијански фашисти водили главну реч. Северни део КиМ је ушао у састав окупиране Недићеве Србије, а најисточнији делове су запосели бугарски фашисти.

Тиме је отпочео геноцид и истребљење Срба од окупатора и њихових помагача. Они су од самог почетка почели да убијају православне свештенике, солунске добровољце, чланове Соколских друштава, угледне и имућне домаћине... заправо све оне који би на било који начин могли да организују отпор.

Ситуација у Урошевцу

Урошевац је градић у југо-источним деловима Косова и Метохије, који се налази у троуглу: Призрен (40 км), Приштина (38 км) и Гњилане (36 км). У близини Урошевца се налази национални парк "Шар-планина". Кроз град протиче река Неродимка.

Саборна црква Св. Цара Уроша саграђена је 1933. године и припада епархији Рашко-Призренској СПЦ.

Према попису становништва 1940. године Урошевац је имао око 7.000 становника и био је прави пример суживота и мултинационална средина.

 

ЗЛОЧИН

Албанци су као изговор за масовна хапшења и убиства урошевачких Срба навели рањавање два албанска полицајца припадника Вулнетара (добровољачка милиција). То рањавање је извршио Трајко Грковић, месни секретар Комунистичке Партије Југославије, који је касније извршио самоубиство да не би жив пао у руке непријатељу.

Албански одреди из ткз. Народног фронта су напраивли 11. и 12. септембра 1943. године рацију у Урошевцу где су похапсили најмање 60 Срба православаца. Организатори и планери ове злочиначке акције и етничког чишћења бии су: Амдија Јашаревић, Исмаил Бафти - Горани и Адем Селими Главица.

Албански фашисти су 48 Срба убили у самом граду Урошевцу, док је остатак заробљених 12-оро Срба одведено на локацију Камена глава, где су мучки побијени, односно заклани.


Албански балисти на делу: убиство Срба

Жртве овог покоља, односно рација је учињена у косовским местима као што су: Бабуша, Догањева, Појатиште, Муховац, Влашке Баре, Косињ, Грбола, Борош Село, Плешина, Бибе, Сазија, Старо Село, Сајево, Перлез, Годанде...

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Како је југославенска Државна комисија за истраживање ратних злочина окупатора и њихових помагача утврдила после рата, 11. и 12. септембра 1943. године убијено је шезсдсетак Срба, али су само ова имена упамћена:

  • Деспот Богдановић
  • син Деспота Богдановића.
  • Данило Комад
  • Петар Д. Комад
  • Марко Дамјановић
  • Војислав М. Дамјановић
  • Вукан М. Дамјановић
  • Марко Биберџић
  • Благоје Поповић
  • Саво Савовић
  • Перо С. Савовић
  • Манојло Муришић
  • Илија Синадиновић
  • Љубомир Ламић,
  • Милан Вакић,
  • Марко Дунђер,
  • Чеда Гигић,
  • Јован Трнић,
  • Ђорђе Милићевић
  • Чедомир Тодоровић
  • Митар Перуновић
  • Мишо Перуновић
  • Јован Денда
  • Алекса Поповић
  • Слободан А. Поповић
     

 

ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

Међу именима која су одговорна за овај сепетембарски покољ у урошевачкој општини спомињу се следећа имена:

  1. Амдија Јашаревић, командант ткз. Летећег вода и шеф урошевачке општинске службе. Он је родом из села Ругова код Пећи.
     
  2. Исмаил Бафти - Горани, начелник Урошевачког Среза и председник Општине Штимље, посланик у Народној скупштини Краљевине Албаније.
     
  3. Адем Селими Главица, председник балистичког одбора ткз. Народни фронта за Општину Урошевац, члан ткз. Друге призренске лиге и организатор јединице Вулнетари (добровољци)
     
  4. Риза Али-Кадри, члан срезског Комитета балистичког одбора ткз. Народног фронта, по чину капетан.

(Архив Југославије, документ Државне комисије бр. 110, фасцикла 22412)

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Дивизије НОВЈ су у јесен 1944. године успеле да привремено поразе албанске балисте и вулнетаре, док је прави обрачун и протеривање уследило тек 1946-1948, када су јединице КНОЈ и ОЗНЕ успеле да поразе албанске фашисте, који су побегли у Републику Албанију или пак емигрирали у иностранство.

Државна комисија за испитивање ратних злочина окупатора и њихових помагача у Југославији је након Другог светског рата дала процену да је територију САО Косова и Метохије током 1941-1945 присилно напустило око 100.000 Срба. Из италијанске окупационе зоне око 40.000 Срба, из немачке око 30.000 Срба, док из Бугарске близу 30.000 Срба.

Према истраживањима Венцеслава Глишића током Другог светског рата на подручју Косова и Метохије је убијено око 10.000 Срба православаца.

Указом председника Југославије, Ј. Б. Тита 1953. године Трајко Грковић је проглашен народним херојем. У његовој кући у Урошевцу је направљен спомен музеј и додељена му је једна улица. Такође испред зграде општине постављена је његова биста, скупа са још два хероја: Пеком Тепавчевићем и Миланом Зечаром.

АЛБАНСКИ (ШИПТАРСКИ) ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
ПРЕ
1940

Најскупља реч - Босиљка Пасјанска - Срби у Албанији - Балкански рат - Метохија

Призренска лига -

1941

1945

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја - Урошевац - Злочини Арбанаса - Плав и Гусиње

Плавски логор - Немачки Гестапо - Априлски рат - Велички покољ - Бали Комбетар

 Свештенство КиМ - Мидхат Фрашери - Скендербег дивизија - Шабан Полужа

Мехмет Градица - Џафер Дева -

1946

1990

Албанизација СрбаБубашваба револуција - Бранка Васојевка - Данило Милинчић

Ђорђе МартиновићМати Иларија - Шиптарски геноцид - Демонстрације

Културни геноцид - Очима ПатријархаБебе Граце - Богородична црква - Енвер Хоџа

 1991 

2000

Агим Рамадани - Агим Чеку - Адем Јашари - Аљуш Агуши - Рамуш Харадинај

Хашим Тачи - Рустем Мустафа - Сулејман Селими - Кадри Весељи - Ибрахим Ругова

Кафић Панда - Клечка - Пијаца Митровица - Шутаковић - Радоњићко језеро - Рачак

 Крвава жетва - Иван Булатовић - Срђан Перовић - Кукеш - Харитон Лукић - Јована

Лапушник - Ликовац - Жута Кућа - Гнездо терораКујтим Бериша - Милош Ћирковић

Битка на Кошарама - Бој на Паштрику - Празна кућа -

21.

век

Гораждевац - Ливадице бус - Мартовски погром - Запис - Косовска гробља

За ким звона не звоне - Без казне - Крај - Отето Косово - Отета светиња -

Димитрије Поповић - Косовско распеће - Дик Марти

 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочинима геноцида на Космету за време Другог светског рата писала је неколицина аутора своја дела:

  • Ненад Антонијевић, 2009. - "Албански злочини над Србима на Косову и Метохији током Другог светског рата".
     
  • Бранислав Божовић, 1991. - "Сурова времена на Косову и Метохији - квислинзи и колаборација у Другом светсом рату".
     
  • Милорад Вавић, 1985. - "Квислиншке и колаборационистичке снаге на Косову и Метохији 1941-1945"
     
  • Бојан Ђокић, 2017. - "Балисти као синоним за албанске злочине на Косову и Метохији 1941-1945"
     

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Албанска национална заједница је била притајена током педесетих година двадесетог века. Касније се преко Прокллетија спуштају поново на Косово и Метохију и почињу нови напади на Србе и узурпација њихове имовине. Иако је након рата Космет имао статус аутономне области, од 1963. године добија "виши статус" - покрајина, док је из назива избачена реч "Метохија", што значи црквена земља. Оваквим прљавим политичким радњама југославенски комунисти су постали саучесници прогона и егзодуса Срба са Косова и Метохије, јер су врло добро знали комунистичке вође у Централном комитету КПЈ шта за Србе значи КиМ.

Савезним Уставом из 1974. године Албанци добијају велика овлашћења као "држава у држави" и почињу још жешћи напади на Србе и државне институције што је кулминирало ткз. Косовским пролећем или Бубашваба револуцијом 1981. године. Талас албанских демонстрација се итекако осећао и у Урошевцу.

Деведесетих година косовско-метохијски Албанци добијају подршку Запада и успевају у намери да војно отму тј. окупирају Космет од Републике Србије, па су чак 17. фебруара 2008. године илегално прогласили независност у Приштини. Велики погром над преосталим србским живљем је извршен у местима јужно од Ибра у марту 2004. године.


Снимак Бондстила из ваздуха

Америчка војска при мисији КФОР-а је недалеко Урошевца направила војну базу "Бондстил" 2003. године, што се сматра њиховом највећом и најскупљом инвестицијом након Другог светског рата у Европи.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Урошевцу су само једна карика геноцидног ланца који се обрушио на Србе током Другог светског рата у Краљевини Албанији, на чијем челу се налазио монстуозни двојац: краљ Виторио Емануеле III Савојски и премијер Мустафа М. Круја.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја Косова, већ читавог србског простора који су Албанци окупирали 1941. године (Метохија, део Косова, Охридски, Лимски, Скадарски регион...), јер су албански балисти и вулнетари заправо желели етнички и верски чисту државу, а за то су добли благослов Адолфа Хитлера и помоћ Бенита Мусолинија.

С обзиром да су Срби наивно вјеровали скоро пола века у лажно братство и јединство, а албанска национална заједница је на све начине узурпирала своја политичка и национална права, при чему су често спроводили терор и диверзије највиших размера против Срба и југославенске (србске) државе на Космету. Имали су деценијама велику помоћ и матице Албанске Републике коју је водио диктатор Енвер Хоџа.

Они су заправо сачекали погодан моменат, а то је крај двадесетог века, када су своје иредентистичке интересе и геноцидне методе уклопили са империјалистичком политиком НАТО пакта, који им је умногоме и помогао за остваривање "хиљадугодишњег сна".

 





Оцените нам овај чланак:




Tags:
OPSTINA UROSEVAC
KOSOVSKI OKRUG
SEPTEMBAR 1943
DRUGI SVETSKI RAT
VELIKA ALBANIJA
ALBANSKI ZLOCINI
TRAJKO GRKOVIC
AMDIJA JASAREVIC
ISMAIL BAFTI
ADEM SELIMI
RIZA ALI KADRI
BALISTI VULNETARI
ETNICKO CISCENJE
UBIJANJE CIVILA
GENOCID SRBOCID
MASOVNA STRELJANJA


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links