Сава М. Шумановић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Други свјетски рат

Област: НДХ


САВА М. ШУМАНОВИЋ



Сава Шумановић је био један од најзначајнијих србских сликара 20. столећа, а уписан је међу 100 најзнаменитијих Срба.

Иако је рођен у Винковцима, градићу на западу Срема, његова породица се брзо преселила у варош Шид, где је он одрастао. Ту је завршио основну школу, а касније гимназију је свршио у Земуну који је тада још био део Аустроугарске царевине.

Касније је супротно очевој жељи наставио школовање у Загребу и Француској. У сликарству је оставио веом запажен траг кроз сликање сремских пејсажа и женских актова.

Приликом једне усташке рације крајем августа 1942. године у Шиду бива ухапшен са још 150 Срба и одведен у концентрациони логор у Сремску Митровицу. Тамо је убијен 30. августа 1942. и његово тело је похрањено у масовну гробницу.

После Другог светског рата њему у част је установљено неколико награда и основне школе су понеле име по њему.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић  * Усташе

Мирко ПукИван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић

Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо

Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански челнициВладимир Крен * Мијо Бабић

Поглавникова гарда * Јулије Маканец * Еуген Дидо

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско

Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково

Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожин

СадиловацПаланчиштеДивоселоШид

Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић

Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо

Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах

ВуковарКорићка јама * Стари Брод * Гудовац

Шегестин * Хомољац * Вршани * Сребреница

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Зорка Делић

Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч

 Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић

Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље

Петар ДабробосанскиВукашин Мандрапа

Живојин Станисављевић * Драгољуб Благојевић

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови

Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак

Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре

Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта

Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија

Не окрећи се сине * Покољ у ГлиниПолитика терор

Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук

Фратри и усташе кољу

 

ПОРЕКЛО И ШКОЛОВАЊЕ

Сава Шумановић је рођен 22. јануара 1896. године у Винковцима на западу Срема, који је тада припадао Хазбуршкој монархији. Његов отац Милутин Шумановић је био по занимању инжењер шумарства. Мајка му се звала Персида, девојачко презиме Тубић (1875-1969).

Породица Шумановића се 1900. године пресељава у Шид, варош такође на западу Срема. Основну школу је Сава похађао у Шиду, а гимназију уписује у Земуну, где је почео да се занима за уметност односно сликарство. Жеља његовог оца Милутина је да му син буде адвокат, али Сава то категорички одбија и уписује 1914. године у Загребу Вишу школу за уметност и обрт. Ту школу је завршио са одличним оценама 1918. године. Након тога је почео самостално да излаже своје слике.


Пeрифeриja Шидa под снeгом, 1942

 

СЛИКАРСКО УСАВРШАВАЊЕ

У својим раним делима, Сава инсистира на атмосфери и спретно користи бојене сенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бави се илустрацијом, графиком и сценографијом. Сликарство Саве Шумановића у овом периоду показује утицаје сецесије и симболизма.

1920. године Шумановић одлази у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом и другим уметницима. Утицаји кубизма су видљиви у овој, али и у каснијим фазама сликаревог рада.

Може се оправдано рећи да је овај сликарски језик Сава Шумановић донео у Србију и да његова дела остају најрепрезентативнији пример домаћег кубистичког сликарства. Наредних година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама.

1924. године пише студије „Сликар о сликарству“ и „Зашто волим Пусеново сликарство“, дела која су полазиште за разумевање његове естетике. Поново се враћа у Паризу, где прихвата утицаје Матисовог сликарства.

1927. године Сава Шумановић је насликао „Доручак на трави“ који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за 7 дана и ноћи интензивног рада насликао слику „Пијана лађа“ коју је изложио на салону независних.

Инспирација за слику је била истоимена песма Артура Рембоа која је до њега дошла преко Растка Петровића који му ју је рецитовао. Друга инспирација је била слика Теодор Жерикоа „Сплав Медуза“. Критичари су ово дело дочекали са подељеним критикама, а Сава је исцрпљен радом тешко поднео оне негативне.

 

ПОВРАТАК У ШИД

1928. године се враћа се у Шид уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оценили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. Ту настају значајне слике: „Луксембуршки парк“, „Црвени ћилим“, „Мост на Сени“. Ова дела карактерише поетски реализам и умерени колористички експресионизам.

Шумановићева дела из познијег периода се одликују светлим бојама, и лирском атмосфером. Свој стил, који сам назива како знам и умем, прилагођава мотиву.


Манастир Привина Глава, 1942. године

1930. године се по други пут враћа у Шид, слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу великих платана „Шиђанке“, а касније на циклусу „Берачице“, посвећеном берби грожђа.

 

ХАПШЕЊЕ И СМРТ

За време Другог светског рата Шид, као и цели Срем улази у састав усташке Независне Државе Хрватске и ћирилица је забрањено писмо, па се Сава из протеста не потписује на сликама већ само означава годину настанка слике.

На православни празник Велику Госпојину 28. августа 1942. године у Шиду усташе праве велику рацију, па је Сава заједно са још 150 Срба из Шида ухапшен, око 6 сати ујутру и сви су спроведени у Сремску Митровицу.

Сви они су после дводневног мучења стрељани, 30. августа 1942. године, после чега су сахрањени у заједничку масовну гробницу.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Њему у част установљена је сликарска награда Сава Шумановић. Сачувано је више његових писама упућених Растку Петровићу.

Неколико основних школа носи име по њему.

Највећи број његових дела се чува у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду. У њој се налази више од 400 дела, од којих 350 уља на платну, цртежи, пастели и документација.

  • Пијана лађа (акт, Шид 1927)
  • Доручак на трави (пејзаж, Шид 1927)
  • Мртва природа са флашама (1926), у власништву бањалучке Збирке „Терзић“, а чува се у депоу Музеја савремене умјетности у Бањој Луци.
  • Луксембуршки парк (Париз)
  • Црвени ћилим (Париз)
  • Мост на Сени (Париз)
  • Јутро (Париз 1929)
  • Шидијанке (циклус пејзажа, Шид)
  • Крај шумарка, (акт, Шид 1935)
  • Берачице (циклус настао пред смрт)

Једна његова слика „Купачица“ од 1927. године се налази у музеју „Ежен Буден“ у Француској и културној јавности у Републици Србији је била непозната 85 година.

Седамнаест његових дела насталих у Паризу 1920-1929 изложено је у Спомен-збирци Павла Бељанског 2013. године.



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

ЗЛОДЕЛА

Априлски рат * Крива РекаБојник * Крагујевац * Шид

Плав и ГусињеКочевски масакр * Кикинда * Сириг

Немачко бомбардовање БеоградаУрошевац * Лесковац

Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш

Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Рисан

ДрагинацКраљевоПива * Возућа * ДракулићВелика

Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука * Ђаковица

ЗЛОЧИНЦИ

Ласло Бардоши * Ференц ФишерШефкет Верлаци

Валтер Браухич * Аћиф ЕфендијаМирко ПукНДХ

Богдан Филов * Евалд КлајстЏафербег Куленовић

Италијанска војскаХенрик Верт * Бенито Мусолини

Јозеф ЈанкоМустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани

Џафер Дева * Осман Растодер * Анте Павелић * Балисти

Асен Николов * Адолф Хитлер * Бенито Мусолини

Мидхат ФрашериВалтер Браухич * Васил Бојдев

Јурај Шпилер * Бугарска војска

ЖРТВЕ

Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић

Љубан Једнак * Љубо Млађеновић * Острожин

Петар ДабробосанскиСвештенство на Космету

Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча

Дабробосански и Милешевски * Николај Велимировић

Ристо ЛојпурДоситеј Васић

ЛОГОР

Плав * Сајмиште (Земун)Барч * Бараке на Сави

Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг

Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка

Шарвар * Јастребарско * Карашjок * Оснабрик

ПУБЛИКАЦ.

Бездане јамеЛогори Мађарске * Magnum Crimen

Билогора * Пацовски канали * Личка трагедија

Књига из тишине * Кордунашки процес * Црна књига

Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу

Деца у жициРади ти дијете свој посао * Крвава бајка

Политика терора * Злодела Фолксдојчера * Лежимир

Бог и Хрвати * Срем



Tags:
USTASKI ZLOCINI
ZAPADNI SREM
DRUGI SVETSKI RAT
SREMSKA MITROVICA
ZNAMENITI SRBI
SRBSKI PIKASO
GRAD SID
EZEN BUDEN
PARISKE IZLOZBE
PAVLE BELJANSKI
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UMETNICI SLIKARI
OPSTINA VINKOVCI
AVGUST 1942
KRVAVO LETO


ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Моје Косово је моја душа, а душу ми нико отети не може

Помен за душе страдалих вуковарских жртава у Сремској Каменици 18.11.2016

Молитвено сјећање и помен жртвама логора Госпић-Јадовно-Паг биће 26.06.2021. у Београду

Досије Шарвар: Од сатирања деце у мађарском логору уморено је хиљаде српских малишана 1941

Страхиња Курдулија је сондама претражио јаме безданице у НДХ и направио атлас геноцида

Рајево Село - живот након потопа





Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!

Skip Navigation Links