Динко Шакић - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат
Област: Независна држава Хрватска - НДХ

Динко Шакић


Динко Шакић (1921-2008) је био један од управника злогласног концентрационог логора Јасеновац и хрватски ратни злочинац током Другог свјетског рата на Балкану.

Под његовом комадом у јасеновачким казаматима смрти је убијено на стотине хиљада људи, највише Срба и Јевреја. У прољеће 1945. године преко Пацовски канала бјежи прво у Аустрију, а касније у Арегентину гдје се бавио криминалним пословима и био активан хрватским емигрантским организацијама, које су имале за циљ повратак у Југославију и стварање нове НДХ.

Приликом посјете Аустрији, тачније Блајбургу маја 1990. године Динко Шакић је поново доспио у центар медијске пажње изјављујући да се ничега не стиди, да је све урадио по начелима Римокатоличке цркве односно Ватикана и да би све опет урадио исто.

Његов отац Мато Шакић је такође био велики фашиста, као и супруга му Нада Лубурић.

Након његове смрти у Републици Хрватској као и деловима Босне и Херцеговине и даље живи култ Динка Шакића.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - ВозућаШид - Бракусова Драга - Платон (Јовановић)- Грабовац Бански

Дамјан Штрбац - Крушћица - Петар Дабробосански - Мирко Пук - Џафер бег Куленовић

Пребиловци - ВељунПркосДракулићМакс ЛубурићОстрожинДивосело - Шегестин

 

 

ЖИВОТОПИС

Рођен је 8. септембра 1921. године у околини Љубушког, на граници Херцеговине и Далмације. То је био период када је већ успостављена Краљевина Југославија, а Љубушки је административно припао Приморској бановији.

Проглашење клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске 10. априла 1941. године затекло је Динка и његовог оца Мату, ватреног хрватског фашисту у Босанском Броду. Као такав, Мато је одмах именован за председника општине Босански Брод. На тој дужности се истакао великим злочинима над Србима и јеверјским цивилима.

Динко се оженио Надом Лубурић, полусестром усташког пуковника Вјекослава Макса Лубурића, вођу Усташке Надзорне Служне (УНС) III уреда којем је надлежност била организација логора, управа и њихово осигурање. Захваљујући родбинским везама с Лубурићем, започео је брз успон по усташкој хијерархијској лествици.
 

ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ

Фебруара 1942. постао је усташки заставник НДХ обрамбеном Здругу у Јасеновцу. Неколико мјесеци доције постављен је за шефа општег одјсека - шеф канцеларије концентрационог логора Јасеновац. Половином 1943. напредовао је у усташког поручника и постао „часник“ (официр) у команди логора Јасеновац, био је познат као садистички мучитељ затвореника. У овој групи официра НДХ били су извршиоци свих злочина у логору: Мима Павићевић, Модрић, Матковић, Налетић, Шарић, Ђерек, Саблић, Михаљевић, Јосип Матија и Петар Брзица.

Предњачећи у својим злочинима, за то је награђен и унапређен у усташког натпоручника, априла 1944. постављен је за команданта - управника или заповједника концентрационог логора Јасеновац. На тој дужности остао је све до 1. децембра 1944. године. Често се дешавало да је на логорском кругу лично из свог пиштоља стрељао заточенике.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

БојникСајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Шид - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - НДХ - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Италијанска војска - Бачка и Барања - Бенито Мусолини - Свештенство на Космету

Ласло Бардоши - Ференц К. Фишер - Урошевац - Валтер Браухич - Хенрик Верт - Евалд Клајст

Плав и Гусиње - Возућа - Петар Дабробосански - Љубомир Млађеновић - Џафер бег - Мирко Пук

Шефкет Верлаци - Мустафа Круја -

 

Динко Шакић је учествовао не само у масовним хапшењима, тешким злостављањима и зверском мучењу, те крволочним убиствима заточеника у логору Јасеновац, већ такође и у тадашњим усташким логорима у Суњи и у Сиску где је изгубило животе више хиљада затвореника. У овим логорима интерниране особе биле су злостављане свим могућим средствима.

Жртве су тучене батинама, кундацима, воловском жилом или мучене електричном струјом. Осим тога, затвореници су мучени глађу и жеђи. Тим злочинима руководио је Динко Шакић, а у многим случајевима је лично на зверски начин мучио и убијао жртве.

 

ЕМИГРАЦИЈА

Одмах након Другог свјетског рата, Динко Шакић заједно са супругом Надом Лубурић-Шакић (такође злочинцем) тзв. Пацовским каналима (тајна операција RatLines) бјежи у Аргентину, преко Италије гдје је у Ђенови био камп за прихватање усташких бјегунаца са Балкана.

У томе су му помогли свештеници Римокатоличке цркве, међу њима најпознатији Крунослав Драгановић, који су имали посебну организацију под надзором Ватикана (папске државе), па су тако помогли најмање 50.000 злочинаца из Европе да побегну у Сјеверну и Јужну Америку, да их не стигне суђење пред Судовима правде.

Динко Шакић је тамо у Аргентини уписан у регистар држављана уписан под бројем 4.009.804 као Љубомир Билановић.

Године 1947. у Росарију, провинција Санта Фе, отвора малу фабрику текстила (са опљачканим златом жртава са Балкана). Супруга Нада родила му је троје дјеце, којима је крштении кум био Анте Павелић.

У Аргентини постаје ватрени перониста (имао је добра познанства у Влади Аргентине) и када је Хуан Перон смјењен са власти 1956. године одлази у Шпанију, гдје је био најближи сарадник хрватско-усташког злочинца Вјекослава Макса Лубурића. У Аргентину се враћа три године касније и са породицом настањује у Сан Хусту. Посље ће се, због болешљиве супруге, преселити у летовалиште Санта Тересита.

20. априла 1969. убијен је Макс Лубурић, а Динко Шакић је долетео са америчким пасошем у Шпанију да би преузео штампарију и вођство Хрвата у емиграцији.

Шакић учествује у отмици авиона шведске компаније 15. септембра 1972. у циљу спашавања усташе Мире Баришића, убице југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића. Затим, 7. јуна 1976. учествује у организацији убиства југословенског амбасадора у Парагвају Момчила Вучековића када је, грешком, убијен уругвајски амбасадор Карлос Абдала.

Свој идентитет је открио тек 13. маја 1990. на комеморативном скупу хрватских фашиста како би одали пошту погинулим припадницима оружаних снага НДХ код Блајбурга.

Распадом СФРЈ видео је шансу да се обнови клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска, односно да се нова власт коју је предводио Туђман и ХДЗ наслањају на усташку идеологију.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ 1941- 1945

Вукашин Мандрапа - Драксенић - Међеђа - Јасеновац - Стара Градишка - Фра Сотона

Љубо Милош - Дара из Јасеновца - Милица Секулић - Зорка Делић Скиба - Час у Бечу

Алојзије Степинац - Србољуб Живановић  - Иродови синови - Надбискуп геноцида

Трибина у Ужицу - Стазама мученика - Макс Лубурић - Анте Павелић - Динко Шакић

Стеван Злокапа - Борислав Шево - Васо Кондић - Сена Шијак - Милорад Јандрић

Слободан Грујичић - Крвава црква - Ради ти дијете свој посао - Једење Богова

Петар Дабробосански -

 

Године 1995. приликом једне посјете Фрање Туђмана хрватским исељеницима у Аргентини, новинарка Алекса Црњаковић направила је интервју са Динком Шакићем. Са Туђманом како тврди Шакићева супруга Нада - данас Есперанза, задржао у разговору готово 45 минута, уз заједничку фотографију. Шакић се тада први пут хрватској јавности похвалио својим (не)дјелима, изјавивши како би све то, ако треба, урадио опет. Исте године је у мају шетао слободно Загребом, али се тада није експонирао.

Док је трајала утакмица Светског првенства у фудбалу 1998. године између Хрватске и Аргентине, јавно се преко аргентиснке телевизије, јавно експонирао као хрватски фашиста и открио свој идентитет.

Његове изјаве су: - „Вршио сам своју дужност у складу са начелима католичке цркве", „Не стидим се ничега што сам радио", „Поносан сам да сам усташа", „Све би то поново радио", „У Хрватску ћу доћи када то не буде политички шкодило председнику  Фрањи Туђману".

 

СУДСКИ ПРОЦЕС

Управо то његово експонирање 1988. године на аргентинском ТВ "каналу 13" није промакло истражитељима јеврејског центра Симон Визентал. Недуго потом Динка Шакића аргентинска полиција је лишила слободе. Редовним летом немачке авио-компаније 18. јуна 1988. године Шакић је из Буенос Ајреса у пратњи радника Интерпола допутовао у Франкфурт.

Потом је авионом пребачен у Загреб. Смештен је у загребачком затвору Реметинец. Већ сутрадан у Истражном центру загребачког Жупанијског суда одржано је прво рочиште, на коме се Динко Шакић бранио ћутањем.

Челник Хрватске странке права Мирослав Рожић, дугогодишњи посланик у хрватском Сабору и заменик градоначелника Загреба, фашистичког порекла, прије самог изручења Динка Шакића је изјавио:
- „Хрватска би требала затражити изручење Динка Шакића, али само да би се на њега применио закон о опросту (амнестији).“

Због одговорности за геноцид над Србима, Динко Шакић је осуђен на затворску казну од 20 година због ратног злочина против цивилног становништва. Казну је почео да служи у највећем хрватском затвору - у Лепоглави. Али је 1. марта 2001. године превезен је у Болницу за особе лишене слободе у Загребу.

Међутим у дневним новинама појавиле су се шпекулације како је љекарски налаз само покриће јер није у питању болест.

Наиме, у лепоглавском затвору Динко Шакић је почео да пише књигу мемоара (са радним насловом "С Поглавником у Алпама 1946."), па је од управе затвора затражио да му се додели један рачунар и телевизор. У затвору нису били у могућности да му изађу у сусрет, те је стога наводно премештен у Болницу за особе лишене слободе у Загребу гдје му је то све омогућено.


СМРТ И САХРАНА

Умро је у затворској болници Реметинец 21. јула 2008. године у Загребу у 86. години живота. Сахрањен је на загребачком крематоријуму 25. јула 2008. Његовој сахрани су присуствовали хрватски десничарски политичари, укључујући и Анту Ковачевића.

Директор центара Симон Визентал, Ефраим Зуроф се жалио хрватском председнику Стјепану Месићу о сахрани Шакића, да је Динко је сахрањен у пуној усташкој униформи из Другог свјетског рата.

На тој сахрани, хрватски доминикански свештеник о. Вјекослав Ласић одржао говор у коме је он рекао да „суд који оптужио Динка Шакића оптужио Хрватску и Хрвате" и да „сваки Хрват треба да буде поносан на име Шакића“. Он је такође тврдио да је Независна Држава Хрватска (НДХ) формирала темељ за успостављање модерне државе Хрватске.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Крајем 2020. године је снимљен играни филм "Дара из Јасеновца", који потписују сценариста Наташа Дракулић и режисер Предраг Гага Антонијевић, док главну улогу је добила Биљана Чекић.

У том филмском остварењу појављује се лик Динка Шакића, кога глуми Петар Ђурђевић. Он не изговара ниједну реченицу, али је његова појава свакако језива. Такође, у том филму се појављује и Нада Шакић-Лубурић, коју глуми Алиса Радаковић.

Иначе, мало је познато да је Томас Билановић-Шакић, син Наде и Динка Шакића, на кошаркашком Светском првенству у Аргентини августа 1990. године улетео у терен са хрватском шахоницом (прво бијело поље) и махао испред Владе Дивца, а овај му је то отео и бацио...
Било је то вријеме када је почео процес разбијања социјалистичке Југославије, а оваква провокација је одлично послужила да се Дивац представи као "мрзитељ Хрвата".





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
USTASKI ZLOCINI
LOGOR JASENOVAC
DRUGI SVETSKI RAT
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
LJUBUSKI HERCEGOVINA
BOSANSKA POSAVINA
SLAVONIJA LIKA
KORDUN BANIJA
KOZARA PODRINJE
DALMACIJA KRAJINA
BLAJBURG ARGENTINA
SVETSKO PRVENSTVO
VLADE DIVAC





















Skip Navigation Links