Марко Бабић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Хрватска

МАРКО БАБИЋ


Марко Бабић (1965-2007) је хрватски обућар, гастарбајтер и војни пуковник који је почетком деведесетих година 20. стољећа учествовао у разбијању Југославије и ратовима на тлу исте.

Бабић се у прољеће 1991. вратио у Вуковар гдје је задужио оружје и постао члан хрватских паравојних формација. Са својом наоружаном групом је по квартовима Борова Насеља учествовао и планирао етничка чишћења србског живља. Касније су наоружани одреди, гдје је и његов спадао ушли у састав вуковарске 204. бригаде, а он је постао замјеник Благе Задре, команданта злогласног III батаљона.

У октобру и новембру 1991. Бабић је судјеловао у жестоким окршајима са Југославенском Народном Армијом и србском Територијалном одбраном око Трпињске цесте. Ту се прославио тако што је уништио 14 тенкова ЈНА. Након погибије Блага Задре преузео је команду над 3. батаљоном.

У његовој зони одговорности била је неколицина приватних затвора тј. логора у којима су утамничени Срби цивили из Борова Насеља, али и заробљени припадници ЈНА. Марко је лично наредио убиство цивила србске националности, а међу њима и Даринка Грујић, предсједница југославенског Црвеног Крста у Борову.

Када је ЈНА успјела да средином новембра 1991. сломи одбрану ткз. Зенги у Вуковару дошло је до општег расула хрватских паравојника. Једна мања група коју је предводио Марко Бабић је успјела да се извуче према Винковцима. Остали су похапшени и одведени у КПД у Сремској Митровици, а касније су изведени пред војни суд у Београду.

Група око Марка Бабића је ушла у састав Пете гардијске бригаде ХВ "Соколови" и наставила своју злочиначку одисеју по Хрватској.

Војску је напустио 1997. и одбио је примати пензију по основу учешћа у рату. Продуцирао је документарне филмове чија је тема била вуковарско ратиште.

Умро је у љето 2007. од посљедица можданог удара у Загребу. Сахрањен је након пар дана у Вуковару, на меморијалном гробљу односно у Алеји заслужних бранитеља.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НА ШИРЕМ ПОДРУЧЈУ ВУКОВАРА 1991.

ЗЛОДЈЕЛА

Убијање цивилаКараџићево * Николе Демоње

Дискриминација радника * Козарачка улица

Борово Село * Вуковар * Крива Бара

ЖРТВЕ

Јован ЈаковљевићРадован СтојшићЉубан Вучинић

Младен Мркић * Владо Скелеџија * Мирослав Радић

Стеван Инић * Даринка Грујић * Ана Лукић * Жељко Паић

Милица Врачарић * Миленко Ђуричић * Зоран Филиповић

Бранко Мирјанић * Илија Лозанчић * Мирко Појатић

Предраг Ћирић * Сучевић * Малецки Стево * Љубо Болић

Милан Везмар * Бошко Грбић * Славко Миодраг

Свето Недељковић * Недељко Жунић * Марко Толић

ЗЛОЧИНЦИ

 Марко Бабић * Миле Дедаковић * Зоран Шипош

Мартин Сабљић * Никола Ћибарић * Јуре Марушић

Мира Дунатов * Анте Врањковић * Ивица Мажар

Винко Леко * Владо Лулић * Дамир Сарађен * Стипо Поле

Мате Мандић * Дражен Гажо *  Рагуж* Томо Јосић

Благо Задро * Тихомир Пурда * Бартол Домазет

Мађаревић * Томислав Мерчеп * Дарко Михаљевић

Зденко Штефанчић * Филковић * Колак * Пргомет

204. бригада * Турбо вод * Хосовци * Чолак * Плавшић

Шандор * Гнездо * Фрањо Водопија * Бранко Борковић

ЛОГОРИ

 Дрвопромет * Нова обућара * Борово комерц * Аеродром

Вртић Пчелица * Зграда полиције * Јеврејско гробље

Пицерија Абазија * Елцов дворац * Русинска црква * Лужац

Војни одсек * Општински подруми * Нова школа

ПУБЛИКАЦ.

 Прећутане ствариВутекс брендАутошовинизам

 Непризнавање злочина * Једнострана прошлост

Славонски јастребТранскрипти * Вуковар кроз векове

ЖИВОТОПИС

Марко Бабић је рођен 16. фебруара 1965. године у Вуковару. Одрастао је у Борову Насељу у западном дијелу насеља.

Отац му се зове Стипан (1929.) а мајка Ивана (1933.) р. Будић. Његови преци су били Срби православне вјере, али су покатоличени (превјерени) у XIX стољећу, што је било редовна пракса у склопу специјалне акције Ватикана у земљама са западне стране Дрине и сјеверно од Саве. Циљ је био увећати хрватски корпус за борбу против Православља.

Поријекло

Маркови прадједови су из околине Сиња, то је Цетинска Крајина, између Перуче и Бушког језера подно планине Камешнице.

Стипанов отац, а Марков дјед Филип и његова два брата су били за вријеме Другог свјетског рата припадници оружаних јединица клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Учествовали су у геноциду над Србима на тромеђи: Далмације, Херцеговине и Босне. Дједова браћа су погинули крајем 1944. године, од припадника партизанских одреда (ПОЈ).

Када је започета изградња хидроелектране код Перуче многа села тог краја (највише србских) је присилно уништено. Маркови родитељи су пошли 1958. године са колонистима у Славонију, гдје су били бољи ускови живота. У то вријеме су имали двоје дјеце: сина Ивана (1954.) и кћер Кату (1957.).

Дјетињство и школовање

Марко од рођења није волио ауторитет и бивао тврдоглав. Његова мајка је стално имала критике на рачун његових несташлука.

Имао је фотографско памћење и врло добро повезивао ствари, за разлику од већине својих вршњака.

Волио је да чита, посебно руску књижевност. Међутим, показивао је интерес за музику, па је свирао мелодику. Од спортских активности занимала га је игра под обручима, па је играо кошарку.

Основну школу је похађао "Братство и једнинство", а средњу школу усмјереног образовања "Едвард Кардељ" је похађао у Вуковару.

Младост и емиграција

Редовни војни рок Марко је одслужио у Книну. Тамо је  од претпостављених старјешина ЈНА добио похвалницу јер се добро показао код гашења пожара у околини Макарске, на јадранском приморју.

Вратио се кући након 12 мјесеци гдје није имао стални посао, а није га задовољавала просјечна радничка плата. У та времена у цијелој Југославији је завладала велика економска криза, па је добар дио омладине потражио своју срећу отишао у печалбу. Тако је и Марко Бабић отишао прво у Њемачку, а посље у Швајцарску, јер је тамо већ било пуно његових земљака.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 4.5 деценије комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге су то искористиле за остваривања својих иредентистичких циљева.

Сепаратисти су имали такође и помоћ страних сигурносно-обавјештајних служби (Њемачке, Британије, Аустрије, Канаде и САД) јер им је исти био циљ - растурање СФРЈ.


Уједињење: Љевица, Црква и Десница

У СР Хрватској на вишестраначким изборима побјеђује Фрањо Туђман и милитанта партија Хрватска Демократска Заједница. Они нису скривали своје намјере о етнички чистој и самосталној држави, а исто тако су јавно показивали симпатије према усташким крволоцима из Другог свјетског рата.

Почело је илегално наоружавање, стварање паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде, промјењен је Устав, итд. Преко ноћи је ситуација се измјенила, док су Срби осјећали велику несигурност, јер су добијали пријетње, отказе, имали психо-физичка малтретирања. С друге стране, код Хрвата је наступила еуфорија, пошто се њихов Тисућљетни сан остваривао.

Априла 1991. године Марко Бабић се враћа у домовину. Он је одмах знао шта му је чинити. Добио је оружје и постао члан паравојне групе коју је предводио Благо Задро, блиски сарадник Томислава Мерчепа. Имали су добру сарадњу и организовано су почели застрашивања Срба у Борову Насељу. Вршени су незаконити претреси кућа, пребијања, силовања, пљачка, хапшења, одвођења на информативне разговоре и сл.


Марко грли Блага Задра

Крајем љета 1991. Бранко Борковић је послат из Загреба да успостави 204. бригаду у коју су 25. септембра ушли све наоружане групе са подручја вуковарске и илочке општине. Тако је Благо Задро постао командант по злу чувеног III батаљона, а Марко Бабић је био његов замјеник. Њихова оперативна територија дјеловања била је на Трпињској цести. Ту су имали жестоке окршаје са јединицама ЈНА, а сам Марко се добро показао у борбама јер је уништавао тенкове ручним бацачима - "зољама". Својим бојовницима је забрањивао предају.

Говорио је својој породици да оду из Вуковара, што су они закратко учинили уз помоћ комшије Ђуре Живковића. Међутим његови родитељи су се ипак вратили, јер нису хтјели да буду у избјегличном центру далеко од свог дома. Средином септембра Маркови родитељи су убијени у Боботи.

У својој зони одговорности Марко Бабић је имао неколицину приватних логора у којима су насилно довођени Срби цивили и неки војник ЈНА који је заробљен. Сви они су ликвидирани, а њихови лешеви су углавном бацани у ријеку Дунав. Маркови саборци су често залазили у Јадранску, Козарачку, Мајевичку, Банијску, Херцеговачку улицу и ту киднаповали невине људе. Оптуживали су их лажно да су одавали положаје преко радио-станице, да помажу ЈНА давањем сигнала, да су тукли неке Хрвате и сл. Ово је рађено и са Србима у склоништима Борово Комерца и Нове Обућаре.

У подрумима пицерије Абазија је ликвидирана Даринка Дара Грујић, предсједница Југославенског Црвеног Крста. Сем ње и пријератни новинар Предраг Ћирић, Милан Везмар... Извршења убистава по Бабићевим наређењима је радио Зденко Штефанчић са неколико сабораца.

Преживјели свједоци вуковарског пакла су касније пред истражним органима СР Србије давали исказе у којима су тврдили да је од заробљених Срба цивила Маркова група формирала "живи штит" како би онемогућили јединице ЈНА у напредовању. Ово је урађено супротно свим Женевским конвенцијама о рату. У томе је и тајна што су дуго времена одољевали.

Када је погинуо Благо Задро 16. октобра на потезу између Виноградске и Купске улице (Боботски канал) на његово мјесто је постављен Марко Бабић, који је преузео команду над јединицом. Марко је био једна од пет особа који су у строгој тајности сахранили Задра на скривеној локацији.

Бабић је наставио са истим задацима. Под његовом командом били су водови: "Жути мрави" и "Пустињски штакори", који су имали противоклопне акције.

Увече 18. новембра 1991. договорена је предаја хрватских паравојника, јер је обруч пробијен на више мјеста, а јединице ЈНА силовито надирале. Завладало је расуло међу "Зенгама" и добар дио њих је побјегао у болницу глумећи лажне рањенике. Марко  Бабић је са мањом групом током ноћи успио да се извуче и докопа Винковаца, јер је знао да ће му се судити.

Већина хрватских паравојника у Вуковару је похапшена и одвдена у КПД Сремска Митровица, а наредних недеља им је у Београду пред Војним судом организовано суђење према Кривичном закону СФРЈ. Шесторица су добили смртну казну, остали временске. Те пресуде никада нису извршене јер су сви дочекали слободу 14. августа 1992. у Неметину у чувеној Панићевој размјени.


Биланс Бабићевих работа

Бабић је са својом групом убачен у Пету гардијску бригаду "Соколови" са којом је наставио своје учешће на другим ратиштима. Био је у Далмацији током агресије на Равне Котаре (Масленица), ткз. Јужно бојиште, Западна Славонија (Бљесак)...

Рат је завршио у чину пуковника.

 

НАКОН РАТА

Пензионисан је 1997. године, али није хтио да прима новчану накнаду. Одбио је то рекавши да се није за то борио.

Наредних година је радио на промовисању тековина ткз. Домовинског рата. Био је један од главних актера за снимање документарних филмова, између осталог и "Хероји Вуковара", гдје су му помогли Едуард и Доминик Галић. Један је од ријетких вуковарских првобораца који је за кратко вријеме могао да окупи своје бојовнике.

Марковом заслугом је постављен тенк, меморијални споменик на Трпињској цести у Борову Насељу.

Вратио се у Вуковар након ткз. Мирне реинтеграције и стално је осјећао комплекс зашто Хрвати нису војно заузели Вуковар, умјесто што су га добили на поклон Ердутским договором.

Често је виђен на концертима Марка Перковића Томпсона, музичког извођача који неријетко показива антисрбска осјећања, односно симпатије према Анти Павелићу и његовим нацистичким идејама.

Такође, он је често био посјетилац код хрватског државног руководства: премијера, предсједника, министара... као представника ветеранске популације. Могао је тамо доћи без посебне најаве.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена

Стјепан Саркотић * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани

Црна Романија * Стјепан Дуић

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска

Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић

Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић

Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков

Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић

Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum CrimenКалати

* Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак

Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало

Виктор Гутић * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар

Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице

  Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно

Револуционарно Братство Звонко Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја

Медачки џеп * ГрубориОркан * Паулин Двор * Откос

Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде

Добросав Парага * Корански мостВировитица * Шпегељ

Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанкаЗадар

Божићни Устав * МаксимирТомислав Мерчеп * Сплит

* Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн

Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић

Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

У прољеће 2007. Марко Бабић је почео осјећати тегобе у глави, а доктори су му дијагностификовали анеуризму (проширење крвних судова у мозгу). Из вуковарске градске болнице је пребачен у загребачки "Ребро", гдје није дуго издржао.

Умро је 5. јула у Загребу, у 42. години живота.

Његова сахрана у Алеји заслужних бранитеља у Вуковару је окупила велики број поклоника његова лика и дјела: рођака, пријатеља, домољуба, сабораца, државних фунционера, па чак и фратара Римокатоличке цркве.

Посљедњих година Бабић добија све више мјеста у јавном простору. Школа коју је похађао "Едвард Кардељ" је понијела његово име. Многи зидови по Хрватској су осликани муралима његовог лика. И на спортским дешавањима се вијоре заставе са Марковим ликом.

Међу Хрватима, како на Балкану, тако и широм европског континента и Сјеверне Америке, Марко Бабић ужива велики углед. Доживљавају га као националног идола и поноса.        



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Срби склони забораву власитог бића

Извештај са посете Калновику, Божановићима, Вишеграду, Београду... 2015. године

Случај Шишић: Европско лицемерје за исплату одштете жртвама

Кордунашки процес "Црна кутија" крајишких Срба

Суђење Бранку Тунићу за убиство војника ЈНА Марка Утржана 1991. у логору Ракитије се наставља

Пресахле нам сузе за убијеним синовима





Оцените нам овај чланак:




Tags:
MARKO BABIC
BOROVO NASELJE
VUKOVAR VINKOVCI
PETA GRADIJSKA
SLAVONSKI SOKOLOVI
TRECI BATALJON
204. BRIGADA
TRPINJCKA CESTA
LOGOR ABAZIJA
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
DEVEDESETE GODINE
ISTOCNA SLAVONIJA
GROBLJE TENKOVA
ALEJA ZASLUZNIH
BLAGO ZADRO
ZDENKO STEFANCIC
NOVEMBAR 1991
DARINKA GRUJIC
ETNICKO CISCENJE
UBISTVO CIVILA
PREDRAG CIRIC
PUSTINJSKI STAKORI
ZUTI MRAVI
PUKOVNIK OFICIR





















Skip Navigation Links