Стипо Поле - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Источна Славонија

СТИПО ПОЛЕ


Стипо Поле је хрватски полицајац и писац који је раних деведесетих година 20. вијека био активни судионик  у разбијању Југославије и оружаним сукобима на тлу исте.

Средином 1991. Поле се нашао мјесту начелника Полицијске управе Вуковар, одакле је имао мноштво информација о терору Томислава Мерчепа и његове групе окупљене око локалног одбора странке Хрватске Демократске Заједнице. Међутим, он ништа није учинио да се зло заустави.

Мерчепова гарда је почела још крајем 1990. године са специјалним системом застрашивања према србском становништву у Вуковару и Илоку, односно подручју Горњег Подунавља. Прво су Србима стизале пријетње и трпили су отворене провокације од хрватских екстремиста. Касније у прољеће 1991. почело је наоружавање и створени су хрватски паравојни одреди.

Такође, Поле је знао да се у вуковарској општини минирају локали и куће чији су власници Срби, јер је то био начин да се појача притисак на Србе и да они напусте своју имовину и оду из авнојевске Хрватске. Мноштво Срба и прије него што су почеле борбе око Вуковара је нестало. Мерчепови пулени су их одводили до обала Дунава и тамо убијали.

Сем тога, када је ЈНА дошла са својим јединицама да деблокира касарну "Петрова Гора", полиција под Половом командом је учествовала у етничком чишћењу (при)градских квартова гдје су се дешавале пљачке, палеж, убиства, силовања и друга тешка кривична дјела. О томе свему је и сам Поле био информисан, али су истражиоци ПУ Вуковара ријетко ишли на терен и обављали увиђај. Према Половим ријечима, наводно је документација о томе нестала по ослобађању града крајем 1991.

Поле је успио да избјегне хапшење од Војне полиције ЈНА средином новембра 1991. јер је са својом групом од 300 Хрвата кукурузним путевима напустио Вуковар и побјегао у Винковце.

Неколико година након рата основао је ветеранско удружење и написао књигу, гдје је еволуцирао своја сјећања на ратна збивања у Вуковару 1991. године.

Умро је крајем 2013. године и покопан у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Вуковару.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена

Стјепан Саркотић * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани

Црна Романија * Стјепан Дуић

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска

Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић

Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић

Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков

Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић

Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum CrimenКалати

* Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак

Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало

Виктор Гутић * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар

Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице

  Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно

Револуционарно Братство Звонко Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја

Медачки џеп * ГрубориОркан * Паулин Двор * Откос

Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде

Добросав Парага * Корански мостВировитица * Шпегељ

Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанкаЗадар

Божићни Устав * МаксимирТомислав Мерчеп * Сплит

* Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн

Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић

Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

ЖИВОТОПИС

Стипо Поле је рођен 1945. године у мјесту Совићи, на путу између Посушја и Груде, на крајњем западу Херцеговине, уз границу са Далмацијом. Овај крај важи као тврдо фашистичко језгро дуги низ времена јер су ватикански емисари ту убрзано вршили покатоличавања православних Срба, још од краја XVIII вијека.

И сами рођаци Стипови су током Другог свјетског рата учествовали као припадници оружаних снага наци-фашистичке Независне Државе Хрватске у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Та област је буквално очишћена од србског живља током 1941-1945.

Као и многи његови земљаци, Поло се доселио у Вуковар. Тачније, ова досељавања су имала два таласа: први је спроводио хрватски поглавник Анте Павелић за вријеме Другог свјетског рата, како би хрватизирао јужну Панонију, а други је крајем четрдесетих и почетком педесетих година 20. стољећа када су усташке удовице довођене у равничарске крајеве. Тиме је национална структура у Источној Славонији и Западном Срему значајно нарушена па су Хрвати добили релативну већину.

Каријера

У Министарство унутрашњих послова СР Хрватске Стипе Поло је примљен 1971. године. Десетак година је радио у Саобраћајном одјељењу СУП Вуковар, као и послове везано за патролирање прометним улицама и ауто-пратњи важних личности и догађаја.

Већ 1982. Стипе добија унапређење и постаје замјеник полицијске станице у Вуковару.

Осамдесетих година у МУП Хрватске, па и вуковарској полицији, око 65-70% полицајаца је било србске националности. Ово је било зато што мноштво Хрвата није Југославију гледало као своју домовину, већ искључиво Хрватску, никаква државно-правна заједница јужнославенских народа их није занимала. Тако се и десило да након Брионског пленума 1966. године када је смјењен Александар Ранковић, шеф свих безбедноносних служби СФРЈ, један мањи дио Хрвата почне попуњавати оружане снаге.

Почетком 1990. Поло је постао заповједник Оделења за граничну конролу у Вуковару.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

У прољеће 1990. године у Југославији се уводи вишепартијски систем што је урађено након 45 година једностраначја. Власт у СР Хрватској формира милитантна партија Хрватска Демократска заједница и њен лидер Фрањо Туђман. Они нису крили своје сепаратистичке и шовинистичке идеје, напротив. Осјећали су се моћно и јавно су оживљавали авети клеро-фашистичке НДХ. Срби су постали преко ноћи грађани 3. реда: упућиване су им пријетње, физички и психички су нападани, малтретирани, добијали су отказе. Ово је условило масовни прогон србског становништва из урбаних насеља.

Влада коју је предводио деценијски обајвештајац Јосип Манолић је у јесен 1990. увезла преко Мађарске, Аустрије и Јадранског мора велику количину пјешадијског наоружања за ХДЗ и ХОС. Резервни састав МУП-а је увећан 4-5 пута. Откривањем Афере Шпегељ крајем јануара 1991. преко ТВ Београд, југославенска јавност је могла да сазна какви су планови и шта се спрема.


Постројавање 1. бригаде ЗНГ

Већ 1. јула 1991. када је око Вуковара почео да се стеже обруч од стране Мерчепове гарде, пошто је Томислав Мерчеп силом преузео власт у граду на Вуки, Стипо Поле је промовисан за начелника Полицијске управе Вуковара. Његов замјеник је био Звонимир Радош, док је командир полицијске станице у Вуковару био Јосип Грчанац.

И сам Стипо Поле је у своје редове примао људе који су остали без посла или пак оне који су имали проблем са законом. Примјера ради средином 1991. године вуковарска Полиција је имала 720 службеника, од чега је само 380 било домаћих, док су остали били већином из Славонског Брода, Чаковца, Вараждина и других мјеста.

Сви они су добили пјешадијско наоружање: калашњикове (АК-47) и ручне бомбе ("кашикаре"). Полиција под његовом командом је имала групу за тихе ликвидације и минирање ресторана, кафића, трговина, кућа... чији су власници Срби. Такође, настављено је са "нестанцима" односно мистериозним убиствима Срба цивила у Вуковару и Борову Насељу, што се касније претворило у етничко чишћење.

Познато је и то да су хрватске паравојне снаге имале ниску концентрационих логора у које су довођени Срби, под лажним оптужбама да поседују радио-станице, да одају положаје ЈНА, да су тукли неке Хрвате прије рата, да су чланови партије СДС, да су лопови и сл. Хрватски паравојници су у обручу вршили и силовања над недужним женама, често и пред члановима њихових породица.


Вапај са неба: Има ли правде за нас?

Поле је био дио удруженог злочиначког подухвата на чијем челу се налазио хрватски предсједник Фрањо Туђман, а чији су спроводиоци у самом Вуковару били: Томислав Мерчеп, Миле Дедаковић, Бранко Борковић, Марин Видић, Благо Задро и др. Циљ је био да се очисти не само Вуковар и Горње Подунавље, већ и читава Хрватска.

Када су вршена кривична дјела над Србима, истражиоци СУП Вуковар су ријетко излазили на терен под изговором да су опасности на сваком кораку. Такође и те истраге су обављане аматерски и траљаво, јер србске жртве нису хрватским властима требале. Поле је знао за то, али ништа није учинио да то промјени. Напротив, подстрекивао је своје подређене да наставе тако.

Саборци кау да их је обилазио на првој линији фронта, на Митници, Сајмишту и Лужцу, гдје их је бодрио да издрже.

Када су јединице савезне војске - Југославенске Народне Армије средином новемнбра 1991. извршиле коначни пробој у Вуковар и натерале хрватске паравојне снаге на предају, Стипо Поле се са својом групом од 300 "бојовника" успио извући 18. новембра преко кукурузних путева према Винковцима. Тако да није доспио до затвора и суда, пошто је Војна полиција ЈНА већину припадника ткз. Збора Народне Гарде похапсила и спровела у КПД Сремска Митровица.

Од фебруара 1992. у Београду је почело суђење хрватским паравојницима према кривичном закону СФРЈ на Војном суду, гдје су шесторица осумњичених добили смртне казне, а педесетак вишегодишњу робију због злочина против човјечности и рушења уставног поретка. Тај процес је нагло прекинут, јер је југославенски премијер Милан Панић у Неметину 14. августа 1992. пристао на размјену "сви за све", па су се злочинци извукли на слободу и још одликовани од Туђмана.

 

НАКОН РАТА

Када је дошао међу своје, Стипо Поле је првобитно у Загребу окупио дио својих сабораца који су приступили VI одјељењу Службе заштите Уставног поретка (државна сигурност), а касније се запослио у Осјечкој полицији, гдје је остао до пензије 1995. године. Није познато шта се дешавало тамо у Источној Славонији, односно да ли је наставио са својим "чишћењима" као у Вуковару.

Хрватске оружане снаге, Стипо је напустио у чину пуковника.

Оснивач је удружења која његују насљеђе ткз. Домовинског рата. Написао је и једну књигу са сарадницима "Јаке снаге МУП - Полиција у одбрани Вуковара 1991", у којој је еволуцирао успомене на ратне дане и дешавања раних деведесетих година.

 

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

Медији су јавили да је 17. децембра 2013. посље кратке болести преминуо Стипо Поле.

Он је три дана касније уз све државне почасти сахрањен на Меморијалном гробљу хрватских бранитеља у Вуковару.

Као и многи други "Титови административци", Поле ужива дкелимичан угледа међу Хрватима јер је дао допринос хрватској независности и судионик је ткз. Домовинског рата. Међутим, међу Хрватима се ипак највише цијене дисиденти Брозовог времена, као нпр. Анте Готовина и др. То заправо показује и вертикалу хрватског народа.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Јадовно, суноврат европске цивилизације

У Загребу постављају споменик највећем усташком зликовцу Јури Францетићу

Убиство Жељка Паића 10. августа 1991. у Вуковару

Жртве комуниста у Крагујевцу и околини

Херојска обмана Вуковара: Докази који никога не занимају

Обезбеђена средства за обнову Дудика





Оцените нам овај чланак:




Tags:
STIPO POLE
OPSTINA VUKOVAR
BOROVO NASELJE
NOVEMBAR 1991
NACELNIK POLICIJE
ZAPADNI SREM
GORNJE PODUNAVLJE
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
RASPAD SFRJ
DEVEDESETE GODINE
ZVONIMIR RADOS
BRANKO BORKOVIC
IVAN VEKIC
FRANJO TUDJMAN
MITNICA LUZAC
PRILJEVO SAJMISTE
GRADSKA BOLNICA





















Skip Navigation Links