Миљенко Хркач - www.zlocininadsrbima.com


Време: СФР Југославија
Област: Шумадија

МИЉЕНКО ХРКАЧ


Миљенко Хркач (1947-1978) је хрватски емигрант, бомбаш, робијаш и припадник екстремистичке организације Хрватско Револуционарно Братство (ХРБ) која је дјеловала у другој половини 20. стољећа.

Као и многи хрватски младићи, Хркач је напустио домовину јер се није мирио да живи у комунистичком систему са Србима... и отишао у иностранство гдје је приступио ХРБ, профашистичко удружење које је окупљало ликове сличне њему. Њихов циљ је био одвајање СР Хрватске од Југославије и обнова клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Тачније, то су били синови припадника поражених оружаних снага НДХ (усташе и домобрани) из времена Другог свјетског рата.

Име Миљенка Хркача је постало познато широм Европе и добром дијелу планете 1968. године када је подметнуо бомбу у биоскоп "20. октобар" у центру Београда. Том приликом је погинуо један човјек, једна млада дјевојка је остала трајно непокретна, док је преко 80 људи било повређено.

Касније је Хркач ухапшен приликом сљедеће диверзије у Југославији, па му је и суђено три пута. Сваки пут је порота доносила исту пресуду, да је крив, а казна је била смртна. Иако се десет година чекало на извршење, ипак је на крају извршена стријељањем у Београду.

Хркач је био само један у низу терориста који су радили за "хрватску ствар", односно који су у емиграцији регрутовани за најпрљавије послове, а против којих се борила југославенска тајна полиција УДБА.

ХРВАТСКА (УСТАШКА) ЕМИГРАЦИЈА 1946-1989

ЛИКОВИ

Миро Барешић * Илија Толић * Анђелко Брајковић * Јосип Сенић

Миљенко Хркач * Иван Матичевић * Мате Прпић * Крешимир Перковић

Лудвиг Павловић * Божидар Кавран * Ђуро Хорват * Фрањо Хрљевић

Томислав Ребрина * Јуре Марић * Звонко Бушић * Газета Пашти

Јосип Облак * Анте Мошков * Жарко Одак

УДРУГЕ

Ревоуционарно Братство * Народни Отпор * Хрватска Сељачка Странка

Ослободилачки Покрет * Канадски Хрвати * Уједињени Хрвати Њемачке

Хрватски Сокол * Државотворни Покрет * Народно Вијеће * Домобран

Тајне усташке постројбе * Крижари * Хрвати Еуропе

АКЦИЈЕ

Владимир Роловић * Радуша (Феникс) * Отмица авиона Гетабург * Кактус * Берилн

Пруга Делнице * Госпићка саботажа * Чикаго * Биоскоп 20. октобар * Гвардијан

Конзулат Штудгарт * Младен Ђоговић * Мелбурншки атентат * Клуб Југославена

Гладио *

 

ЖИВОТОПИС

Миљенко Хркач од оца Петра је рођен 2. октобра 1947. године у селу Мокро, општина Широки Бријег (Дистрикт Мостар), у западним дијеловима Херцеговине, уз границу са Далмацијом. Било је то у вријеме када је тек завршен Други свјетски рат и када су Титови партизани овладали Југославијом, те извели социјалистичку револуцију.

Породица

Постоје непотврђене информације да је Хркач био ожењен и да је имао једно дијете, кћер

Поријекло и школовање

Блиски рођаци Миљенка Хркача су били активни учесници геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током 1941-1945 јер су служили као припадници оружаних снага клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Цијела Херцеговине је пливала у србској крви. У томе су помагали и подстрекивали римокатолички свећеници, јер је циљ био очистити православне Србе. Један дио његових рођака је избјегао пред налетом дивизија  ПОЈ, док је други остао у свом завичају и прикривао своју мрачну прошлост.

Тако је и Миљенко стасавао као дјечак у индокринацији хрватско-усташке идеологије, србофобији и мржњи са антијугославенским осјећањима. То му је доносило проблеме јер је тајна полиција УДБА прогањала такве ликове.

Од школе је завршио шест разреда. Касније је изучио столарски занат и бавио се тесањем дрвне грађе.

Бива присиљен да одслужи редовни војни рок, што је била обавеза свих младића узраста 18-26 година... међутим, добар дио њих то избјегавао и бјежао у иностранство, говорећи како је то "угрошавање људских права".

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић * Мирко Пук

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић * Усташе

Алојзије Степинац * Црна Легија * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Мијо Бабић * Андрија Артуковић * Џафер Куленовић

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић - Јадовно - Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско * Лепоглава

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожинДивосело

Садиловац * Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Паланчиште * Пискавица * Драксенић

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Стари БродШидГрабовац Бански * Воћин * Пркос

Калати * Шегестин * Корићка јама * Бијели Поток * Гаравице

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Петар Дабробосански

Љубан Једнак * Даница ПрашталоВукашин Мандрапа

Зорка Делић * Љубомир Млађеновић * Марија Почуча

Марко Бошковић * Српска банка *

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати Иродови синови * Magnum Crimen

Усташка зверства * Цвијет Хрватства Залазак стољећа

Благослов Ватикана * Деца у жици * Без кајања * Пјесма Ђурђевдан

Мук * Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига * Ожиљак

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта * Једење Богова

Личка трагедија * Не окрећи се сине * Покољ у Глини * Дјеца Козаре

Цазинска Крајина * Тотални геноцид * Фратри и усташе кољу

 

 

ЕМИГРАЦИЈА И ТЕРОРИЗАМ

Средином шездесетих година 20. вијека, Миљенко је отишао пут Аустрије, гдје је већ било доста сународника из његове домовине. Тамо се повезао са екстремистичком организацијом ткз. Хрватско Револуционарно Братство која је основана 1961. године у Аустралији, али је врло брзо формирала своје продужнице у западној Европи, Канади и САД. Била је то врло опасна групација, једна од три најгоре према Интерполовој листи.

У њемачком граду Штудгарту, гдје је иначе био центар ХРБ-а за Европу, Миљенко Хркач је прошао курсеве у кампу за тероризам и диверзије. Ово је иначе била честа пракса шездесетих и седамдесетих година, за хрватске младиће узраста 18-30 година који су долазили у Њемачку на "привремени рад".

Средином 1968. године са својим саборцем Антом Пенавићем из ХРБ улази у Југославију, гдје у словеначким шумама проналазе ствари које ће им бити потребне за "обављање посла". Пенавић је научио Хркача у шумама изнад Марибора како се рукује са експлозивом, односно подмеће бомба велике разорне моћи.

Диверзије

Добили су задатак да поставе бомбу на неко место које посјећује пуно људи, јер је био циљ да што више људи буде повређено као упозорење од стране ХРБ-а за испуњавање нихове жеље.

Дана 13. јула 1968. године у Београд је дошао Хркач са бомбом коју је поставио у биоскоп "Двадесети октобар", у Балканској улици (центар града). Полицијски извјештај наводи да је експлозивна направа активирана у шестом реду на сједишту бр. 16... тог дана у 21:08 сати, тек што је отпочело приказивање филма. Биланс је био застрашујући, јер је:

  • Саво Вучуровић, запослени радник тог биоскопа погинуо
  • Магданелна Новаковић, остала без обе ноге
  • Преко 80 људи је теже или лакше повређено

Користећи ситуацију и збуњеност безбједоносних служби, Пенавић и Хркач напуштају Југославију и преко Аустрија одлање у Западну Њемачку.

Пар недјеља касније, Миљенко Хркач долази пред браћу Ковач: Нико и Иван, гдје је положио заклетву за приступање ХРБ, а као награду за извршени задатак добио је 2.500 ДЕМ (њемачких марака).

Министарство Унутрашњих Послова СФРЈ је расписало потјерницу и понуђена је награда за сваку информацију о томе ко је одговоран за злочин у биоскопу.

Годину дана касније, Миљенко доноси из Њемачке у Словенију Пенавићу пет бомби... да би 25. септембра 1969. године Хркач је на београдској Главној Жељезничкој станици поставио три експлозивне направе у гардероби. Од активације бомби повређено је 14-оро људи.

 

СУЂЕЊЕ И СМРТ

Југославенска полиција је 26. сепетембра 1969. коначно ухапсила Миљенка Хркача, гдје је у његовом стану нашла још двије преостале бомбе. Спроведен је у истражни затвор и забрањен му је контакт са спољним свијетом.

На судском процесу Хркачу се судило по основу: уништавање важних привредних објеката, као и убиство на начин којим је доведено у опасност више живота. Олакшавајућа околност Хркачу је била то што у моменту убиства није имао пуних 21 годину. Хркач је пред судијом тврдио да је невин.

Окружни суд у Београду је 2. октобра донео прву пресуду, према којој је Миљенко Хркач крив по свим тачкама оптужнице, а порота је донијела пресуду: смртна казна. Касније, је било још двије потврде од Врховног суда СР Србије 29. јуна 1975. године и трећа коначна од Савезног уставног суда 30. децембра 1976...

Чак је и на сједници Предсједништва СФРЈ, којим је предсједавао Петар Стамболић потврђена одлука о смртној казни. Присутан је био и Иван Франко, савезни секретар за правосуђе, који је навео да је сам злочин изазвао велико огорчење јавности и да је то било у циљу подиривања народа и стварање несиурности грађана. Тако је комисија 15. новембра 1977. једногласно одбила помиловање које је тражено за њега.

У ноћи између 10. и 11. јануара 1978. године у Београду је стријељан Миљенко Хркач.

 



ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1945-1989

Логор Голи оток * Раковичка парохија * Хрватско прољеће * Ђорђе Мартиновић

Биоскоп 20. октобар * Данило Милинчић * Стане Доланц * Крст на крижу

Личка трагедија * Последњи краљев војник * Тајни досије Тито * Црвена куга

Албанизовање Срба * Сатанини синови * Његошева капела * Бараганска голгота

Отета земља * Гаврило Ковачина * Драгиша Кашиковић * Камен херцеговачки

Бубашваба револуција * Косовско пролеће * Стево Крајачић * Скривање Валдхајма

Бранка Ђукић * Бебе из ГрацаГолубњача * Острво зла * Црвено доба * Радуша

Бригадир Диклић * Митрополит Јоаникије * Јелица Михаиловић * Лудвиг Павловић

Операција Гвардијан * Миро Барешић * Томислав Ребрина  * Народни Отпор

Звонко Бушић * Револуционарно братство * Диверзија Делнице * Гладио

 



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Златко Вајлер: Мој боравак у паклу и бекство из њега

Интервју са Слободаном Зуровцем: Убице са крижом

За већ виђено спремни

У Сплиту почело обједињен судски поступак за "Лору 1" и "Лору 2"



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI EMIGRANTI
BEOGRAD BIOSKOP
ZELEZNICKA STANICA
REVOLUCIONARNO BRATSTVO
SMRTNA KAZNA
TERORIZAM DIVERZIJE
SIROKI BRIJEG
MILJENKO HRKAC
ZAPADNA HERCEGOVINA
ANTE PENAVIC
AUSTRIJA NEMACKA
SOCIJALISTICKA JUGOSLAVIJA
PODMETNUTA BOMBA
20. OKTOBAR
JULI 1968





















Skip Navigation Links