Документарни филм "Деца у жици" говори о свим ужасима који су били за време Независне Државе Хрватске (НДХ).

НДХ као квислиншка творевина скројена по мери Ватикана имала је геноцидне намере према Србима и Православљу. Па је тако у периоду 1941-1945. убијено више од 1.000.000 православних Срба на територији НДХ и више од 300 православних свештеника, а на хиљаде православних светиња је спаљено и уништено. Многи од њих су настрадали тако што су убијани тупим предметима (ножевима, маљевима, србосјеком...), било да су у кућама, шумама или су пак одвођени у концентрационе логоре. Нису само одвођени Срби, већ и Жидови и Роми.

У концентрационим логорима НДХ су почињена најстравичнија злодела у историји човечанства. Постојали су чак и логори за децу, млађу од 12 година. Одведено је преко 60.000 деце у логоре над којима су извршена различита врста мучења. Овај документарац управо говори о томе, о мучењима мале деце.

У филму можете да чујете исповести Смиље Тишме, која је била дете када је одведена у логор Јасеновац, заједно са својом сестром и братом. Своју исповест говори и преживели Данон Садик, Јеврејин. Мара Веиновић такође јасеновачки логораш, била је чак 4 пута у колони стрељања. Из села Горња Трстеница, крај Загреба, одведен је мали дечак Гојко Рончевић, који је чудом преживео. Гробари су лешеве деце одводили на таљигама до јама које су копали сами логораши или су их бацали у Саву.

Логор у Јасеновац и Доњој Градини су радили непрекидно пуне четири године. Ослобођени су тек 22. априла 1945.