Дахау - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат

Област: Немачка


Логор Дахау



Логор Дахау је био нацистички концентрациони логор и први отворен у Немачкој.

Под крилатицом "Arbeit macht frei" коју су Немци лансирали верујући да са себе на неки начин скидају одговорност, а логорашима чине услугу у месту Дахау, двадесетак километара северно од Минхена, отворен је први концентрациони логор у Другом светском рату.

Дакле, логор Дахау је отворен 22. марта 1933. године у свечаној атмосфери отворио Хајнрих Химлер. 

Број људи који су прошли кроз Дахауски логор је преко 200.000, док је трећина убијена. Број Срба је процењен око 3.000 утамничених, и скоро 600 Срба убијених.

Савезничке снаге које су надирале са Запада (Британци и Американци) су га ослободили 29. априла 1945. године.

Данас је на том месту некадашњег ужаса направљен спомен-комплекс који сведочи о нацистичким злоделима. Свештенство СПЦ долази ту и служи парастосе.

 

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Бојник Сајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Бачка и Барања - НДХ - Голгота свештенства на Космету

 

 

 

 

 

 

 

 


 

ПРЕТХОДНИЦА

Вајмарска република, основана у граду Вајмару у Немачкој након бекства цара, била је стално угрожена акцијама нациста. Нацисти су били припадници Национал-социјалистичке немачке радничке странке на чијем челу је био Адолф Хитлер.

По угледу на италијански Марш на Рим, у Минхену је 1923. године одржан збор нациста, а у новембру исте године Хитлер је покушао да дође на власт у Баварској. Он је ухапшен у овој акцији и осуђен на пет година робије, али је пуштен условно након годину дана.

И у Немачкој је економска ситуација (хиперинфлација, незапосленост и плаћање ратне штете итд) створила велико незадовољство грађана. Нацисти су ово искористили за свој привредни успон и 1924. године су кренули у пробој ка врху Немачке. На изборима те године добили су 32 посланичка места у Рајстагу (немачка Народна скупштина).

Највећа странка постали су 1932. године, а Хителер је 30. јануара 1933. именован за канцелара целе Немачке. Врло брзо је укинута слобода штампе и говора, као и грађанске слободе. Јевреји, слободољубиви људи и комунсити су хапшени и одвођени у концентрационе логоре у Дахау и Оранинбургу.

Оформљена је државна тајна полиција - Гестапо која је затварала је клубове, барове, књижаре и забрану и паљење часописа и књига... укратко радили су на елиминацији свега што је у супротности са идеологијом "Übermensch".


 

ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Логор Дахау је отворен само два месеца по доласку Хитлера на власт. И то на локацији поред градића Дахау, који је удаљен 20 км северно од Минхена, највећег града у Баварској покрајини.

Идеју за отварање логора смрти Хитлер није измислио већ наследио, али јој је дао још језивији печат.

Од 1904. до 1908. Немци су у Африци побили 75.000 урођеника племена Херери и Намакви на територији данашње Намибије што је износило преко 80% становништва тог подручја.

Логор је отворен 22. марта 1933. године и био је први "редовни" концентрациони логор који је основала коалициона Влада национал-социјалиста и Немачке националне народне странке, која је распуштена 6. јула 1933. године.

У логору су биле 32 бараке, а у свакој четири просторије са по 200 логораша, а њихов број се стално мењао.

Хајнрих Химлер, шеф полиције у Минхену и каснија десна рука нацистичког лидера Адолфа Хитлера, званично је описао логор као "први концентрациони логор за политичке затворенике".

 

 

УСЛОВИ И ОРГАНИЗАЦИЈА

Логор у Дахау је замишљен и организован, пре свега, као институција помоћу које ће се нацисти обрачунавати са свим својим политичким противницима, као и са одређеним непожељним појединцима и групама. У њему су свој злочиначки занат "учили" Рудолф Хес, каснији командант "Аушвица", Јохан Шварцбехер, комадант логора у "Равенсбрику" и Барановски, комадант логора "Заксенхаузен".

У његове жице и бараке најпре су упућивани комунисти, а затим Јевреји, Роми, масони, свештеници Римокатоличке и неких протестантских цркава, дисиденти нацистичке партије, као и један број обичних или тзв. класичних криминалаца.

После присвајања Аустрије тзв. Аншлус и окупације Чешке, у логор Дахау су доведени противници нацизма и из тих држава, а од почетка Другог светског рата и из свих осталих земаља које су се нашле под нацистичком чизмом.   

Дахау је од првог дана радио пуном паром. Радило се у три смене а логораши су довођени непрекидно па је кроз Дахау прошло преко 200.000 људи разних народа из тридесетак поробљених земаља Европе, међу којима и окупирана Краљевина Југославија.

Немачку дисциплину и педантерију помало квари то да не постоје тачни подаци о свим убијеним људима јер се убијало брутално, одмах, без губљења времена, а људски живот се веома често одузимао рафално, много брже него што је могло бити забележено.

Многи логораши су присилно одовођени на рад у фабрику аутомобила БМВ, у Минхен.

 

 

БРОЈ ЖРТАВА

Бројка убијених је већа од 43.000 људи и то само евидентираних логораша.
Иако ни до данас, из одређених разлога објективне природе, није прецизно утврђен број оних који су били доведени у тај логор, рачуна се, ипак, са великом вероватноћом, да је од 1933. до 1945. године, кроз њега прошло негде између 230.000 и 260.000 људи из 24 земље, укључујући ту и неколико хиљада Срба.

Процењује се да је 25.613 затвореника умрло само у главном логору и још најмање 10.000 у околним логорима. Многи су умирали од неухрањености, а било је и самоубистава.

У нехуманим условима харале су болести и умирало се и од заразе, па је 1944. године тифус однео око 15.000 живота.                                                                                                                                          
Око 70.000 логораша није изашло живо из логора Дахау нашавши смрт у његовом крематоријуму или у многобројним масовним и појединачним гробницама унутар и изван његових жица.

Према истраживањима др Николе Живковића, међу 32.000 логораша који су дочекали ослобођење "Дахауа" налазило се око 3.000 Срба док је њих близу 600 изгубило живот у њему.

 

 

НАЧИНИ УБИЈАЊА

Убијани су, као и остали логораши Дахауа, на многобројне, крајње свирепе начине:

  • садистичким пребијањем и мрцварењем до смрти,
     
  • изгладњивањем
     
  • препуштањем изгладнелим псима,
     
  • пуцањем у потиљак из забаве логорских стражара и функционера,
     
  • гушењем у гасним коморама,
     
  • вешањем,
     
  • извођењем медицинских и других експеримената.

 


 

СВЕШТЕНИЦИ У ЛОГОРУ

Кроз концентрациони логор Дахау прошло је око 3.000 свештеника разних нација и вероисповести, док су ослобођење су дочекала свега 1.354 свештеника.

Око 1.600 свештеника кроз логорски крематоријум претворили су се у пепео, са којим су злогласни немачки нацисти посипали логорске њиве и баште да би усеви "боље успевали".

 

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Међу утамниченим становницима овог злогласног казамата било је и наших Срба, а међу њима су и свештеници који су преживели тај пакао:

  1. Његова светост патријарх српски Гаврило
  2. Његово преосвештенсво епископ жички Николај
  3. Бранко Ђорђевић, виши чиновник Патријаршије
  4. Петар Жиравац, вероучитељ (Жичка епархија)
  5. Ђорђе Јовановић, парох (Зворничко-тузланска епархија)
  6. Стојан Стојановић, парох (Банатска епархија)
  7. Вељко Бабић, парох (Бањалучка епархија)
  8. Страхиња Свитлић, парох (Зворничко-тузланска епархија)
  9. Милутин Стојановић, парох (Архиепископија београдско-карловачка)
  10. Миодраг Станојловић, парох (Шабачка епархија)
  11. Милан Киждобрански, парох (Бачка епархија)
  12. Стефан Малетић, јеромонах старешина манастира (Шабачка епархија)
  13. Стефан Стакић, јерођакон (Бачка епархија)

 
Иако је ово била једна сасвим мала група свештеника СПЦ, она је ипак, на неки начин била скоро верна слика ондашње Српске Православне Цркве. У њој су били заступљени и млади и стари свештеници, од тек дипломираног богослова и ђакона и јеромонаха, до самог врховног поглавара Цркве.

У њој је било и ожењених и породичних људи и оних који су се заветовали на целибат. Неки од логораша су били активни чланови појединих политичких партија у Краљевини Југославији, па чак и народни посланици, док су други били политички неангажовани.

У току окупације, један део се везао за партизански покрет, а други део за четнички покрет Драже Михаиловића, док се за треће не може установити за кога су били.

И по пореклу и по местима службовања било их из скоро свих делова Југославије у којима су живели Срби, односно припадници СПЦ - од Београда и Новог Сада, преко Бањалуке, Тузле, итд. до Мораче у Црној Гори и чак Сједињених Америчких Држава.

 

Међу жртвама овог логора су такође били:

  1. Михајло Недељковић генерал Војске Краљевине Југославије (није преживио Дахау)
  2. Владета Поповић, професор Универзитета у Београду
  3. Трипко Жугић, адвокат, који је био и помоћник министра унутрашњих послова
  4. Радован Шуменковић, дипломата и генерални конзул у Прагу
  5. Властимир Павловић Царевац, виолиниста
  6. Ненад Јовановић, новинар и преводилац
  7. Симо Чучковић, шпански борац...
  8. Стево Жигон, глумац, провео 2 године


 

СПАШАВАЊЕ ЖИВОТА

Владика Николај Велимировић провео је са  командатом логора Јоханом Адлером у интернату у швајцарском Берну 1908. године два месеца у истој соби.

Тада је Адлер спремао докторат из историје, а владика Николај из теологије. Докторска тема владике Николаја била је вера у Христово васкрсење, као основна догма апостолске цркве, а Адлерова - Свети Фрањо Асишки, оснивач монашког реда фрањеваца.

У злогласном логору Дахауа Адлер је изнудио истрагу и саслушавање владике Николаја и патријарха Гаврила пред Есесовцима и испитивао их је седам узастопних дана, како би добио на времену и спасио им животе.

На крају је прогласио да немају кривице, јер је био свестан да Хитлер Немце води у пропаст.

 

 

ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Када су логораши у рано јутро 28. априла 1945. из својих барака кренули ка месту на којем се одржавало јутарње постројавање били су изненађени када су видели да су Есесовци на једном од торњева за надзор окачили белу заставу, што је значила предаја. Већина стражара у том тренутку већ је била у бекству.

Преостали чувари са митраљезима покушали су да и даље контролишу логораше. Великом брзином по логору су почеле да се шире гласине. Дан касније, савезнички војници састављени од војника САД и Велике Британије који су свој победоносни поход започели јуна 1944. године у искрцавањем Нормандији стигли су у Дахау.                              

Приликом ослобађања логора савезнички војници су пронашли 39 вагона поред кампа, а већина је била напуњена људским телима.

Због тога су поређали 50 немачких војника које су у затекли у логору и стрељали их, а тај чин се сматра одмаздом за Дахау.

"Нема узимања заробљеника!", викали су војници када су угледали стравични призор и измучене логораше. Био је то претпоследњи нацистички концентрациони логор који су ослободиле победничке савезничке јединице на крају Другог светског рата.

 

 

СУЂЕЊА

Пошто су савезничке снаге и са запада (САД, Велика Британија, Француска...) и са истока (Совјетски Савез) окупирале Немачку, и поделили је на зоне одговорности, то су организована суђења нацистичким злочинцима познато као Нимбершки процес, у коме је стотине њих осуђено на смрт због злодела које су починили над невиним становништвом.

Међутим, добар део нацистичких зликоваца је преко специјалне операције Пацовски канали, која се одвијала у највећој тајности током 1945-1948 уз помоћ Ватикана са лажним документима напустили Европу и побегли највише у Јужну Америку, Аустралију итд.

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

На месту некадашњег немачког логора у Дахау данас је отворен спомен-комплекс који сведочи о ужасима који су нацисти спроводили над "неподобним" људима.

Свештеници и владике СПЦ повремено одлазе на ово место где служе парастос за покој Срба који су своје кости оставили далеко од отаџбине.

 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О овом логору с обзиром на величину и број жртава написано је доста литературе, поготово на страним језицима. Док је своје логорашке дане наш Владика Николај описао у књизи "Кроз тамнички прозор".

Августа 2017. године документарни канал КОКС је снимио један кратки документарни филм о Дахауском логору.


 



Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!

































Skip Navigation Links