Због Петера Егнера, против кога је Америчко министарство правде управо покренуло процес одузимања држављанства САД, јер је осумњичен за учешће у ликвидацији више од 17.000 људи у Србији окупираној током Другог светског рата, по свему судећи, домаћи архиви ће имати пуне руке посла.

Затвореници (дечаци) на Бањици 

Поготово зато што је портпарол Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије, Бруно Векарић, у среду изјавио да ће против Егнера бити расписана потерница и да ће Србија тражити његово изручење, уколико кривични поступак не буде покренут у САД.

Из штурих информација је тешко извести поуздане закључке о том осумњиченом нацисти.

ТРАЖИЛИ ГА ДЕЦЕНИЈАМА

Изванредни познаваоци окупационог система Трећег рајха у Србији током Другог светског рата, Бранислав Божовић, експерт за историјат обавештајних служби, аутор низа књига, међу њима и монографије о страдању београдских Јевреја, као и др Милан Кољанин из Института за савремену историју у Београду, поуздани истраживач геноцида и холокауста, аутор књиге о логору Старо сајмиште, у изјавама кажу да им име Петера Егнера не значи ништа, јер га нису пронашли током вишегодишњих истраживања изворне архивске грађе.

При томе Кољанин износи претпоставку да је реч о фолксдојчеру, припаднику немачке националне заједнице који је током рата постао носилац неког нижег чина у окупационим структурама у Србији. Поздрављајући истрагу Министарства правде САД, Кољанин подсећа и на чињеницу да је током Другог светског рата, управо захваљујући ангажовању фолксдојчера, Банат брзо био почишћен од Јевреја.

Бранислав Божовић каже да у врло поузданим архивским изворима, у којима су изнета имена припадника нацистичких полицијских и обавештајних структура у Београду током рата, није наишао на име Петера Егнера. Због тога он изражава сумњу у прави идентитет бившег гестаповца који је учествовао у масовним злочинима у Београду. Ако се не пронађе права особа под именом Егнера, постоји вероватноћа да је неко променио идентитет због опстанка у САД. Божовић костатује да се иза Егнеровог имена може скривати неки стварни починилац злочина, фолксдојчер, припадник Гестапоа, односно Ајнзацкомандо јединица.

ВОДИО ЧИТАВЕ ОПЕРАЦИЈЕ ЧИШЋЕЊА

Фриц Штраке, на пример, подофицир СС-а, фолксдојчер родом из Бачке Паланке, радио је у гестаповском Реферату IV D (Јевреји и масони) у Београду, како је то у својим истраживањима утврдио Бранислав Божовић.

Злочинац седе косе без казне

Одељење IV Гестапоа, под командом СС мајора Карла Хинцеа, имало је пет реферата, који нису деловали само обавештајно већ су водили и масовне оперативне акције: Реферат IV A против комуниста и марксиста, народноослободилачког покрета и КПЈ; Реферат IV Б против партизанског покрета и покрета Драже Михаиловића; Реферат IV C је организовао потере, хапшеничку администрацију, управљао затворима, логорима, транспортима заробљеника, израђивао је спискове за одмазде и водио централну картотеку; Реферат IV D је организовао хапшења и ликвидације Јевреја и водио акције против масона; Реферат IV E је сузбијао шпијунажу, саботаже, цензурисао је пошту, контролисао странце и слично.

Сазнајемо да је у Историјском архиву Београда, у Главној књизи грађана престонице која је вођена од почетка 1920-их до 1953, пронађено име извесног Петра Егнера, рођеног 1922. године. Поставља се питање да ли је то особа против које Министарство правде САД покреће поступак за одузимање држављанства, или је данашњи Егнер у једном тренутку искористио име оног правог Егнера?

Користећи се услугом телефонског броја 988 добили смо обавештење да у Београду презиме Егнер данас не постоји, што додатно оснажује могућност да се управо овим именом, због скривања правог идентитета, послужила особа за коју Министарство правде САД тврди да је учествовала у масовним злочинима у окупираној Србији.

БАНАТ ОЧИШЋЕН ОД ЈЕВРЕЈА

Одмах по успостављању окупационог режима извршена је регистрација Јевреја, у случају Београда на Ташмајдану, одакле су многи одређени за рад на рашчишћавању рушевина у бомбардованом граду. С првим ограничењима кретања и жутим тракама, Јевреји су се суочили већ у мају, током лета је почело конфисковање њихове имовине, а после затварања у логоре, Јевреји су немилосрдно ликвидирани.

Наређења су стизала из Берлина, а тако радикални поступак тоталног истребљења Јевреја, какав је домонстриран у Србији, није био примењен ни у једној од окупираних земаља.

Масовно физичко уништавање Јевреја започето је у Банату, где су их фолксдојчери све похапсили и послали у логоре, па и у онај на Старом сајмишту. Неке процене говоре да је у мочварним пределима између Панчева и Јабуке, на обалама Дунава и у Делиблатској пешчари, било побијено око 10.000 Јевреја.

КРВАВИ ОКТОБАР

Паралелно са ликвидацијом Јевреја затечених у Шабачком логору, у време злогласне казнене експедиције у Мачви у јесен 1941. године, масовна стрељања су почела и у Београду. Тако је 9. и 11. октобра 1941. године у једној шуми у близини Ковина, а другог дана на стрелишту у Јајинцима побијено око 2.200 Јевреја.

Поменуте ликвидације и друге мере одмазде и уништавања Јевреја вршене су на бази личних Хитлерових наређења, а ради њиховог што пречег извршења, из Главне управе безбедности Рајха (РСХА) којим је руководио Хајдрих, у Београд је 1942. послат и специјални аутомобил, покретна душегупка у којој је живот изгубило 6.280 Јевреја. Овим аутомобилом логораши су тобоже превожени из логора на Старом сајмишту до других одредишта, али су тамо стизали једино лешеви мученика, углавном Јеврејки и њихове деце, угушених гасом.

Све у свему, процес покренут против Петера Егнера врло брзо може да покаже ко је он заиста био и какве је све злочине у Србији чинио овај нациста.

 

Аутор: Слободан Кљакић
 

ТАНГО НА СТАРОМ САЈМИШТУ

После буре коју је у јавности изазвала најава, па затим отказивање наступа бристолског састава „Кошин", протеклог новембра у комплексу Старо сајмиште, овај простор је недуго затим прешао у руке других закупаца. Од 16. маја на том месту налази се Арт центар „Посејдон-Павиљон Спасић" који се бави организовањем изложби, књижевних вечери, концерата и часова плеса.

Хала некадашњег клуба „Посејдон", а садашњег уметничког центра, смештена је у згради коју је поколењима оставио Никола Спасић, један од највећих српских задужбинара. Према речима надлежних у Општини Нови Београд, овај објекат је у току деведесетих година необјашњиво постао приватно власништво.

Дарко Чонкић, директор Арт центра „Посејдон-Павиљон Спасић", каже да немају ништа са претходним закупцем који је желео да на месту страдања више од 48.000 Јевреја, Рома и Срба организује фамозни концерт „Кошина".

- Овај простор који има површину од око 1.300 квадратних метара, још 1937. године пројектован је баш за излагачке делатности. Имамо могућност за истовремено одржавање десет изложби, и по два музичко-сценска дешавања. Арт центар реализује програме и пројекте у сагласности са Програмом културног развоја Републике Србије, при чему водимо рачуна о савременим кретањима и збивањима у окружењу, Европи и свету - објаснио је Чонкић и додао да куриозитет у Центру представљају дешавања као што су концерти и бесплатни курсеви танга, које организује Танго савез Србије.

Аутор: Д. В. В.
 

Извор: ПОЛИТИКА
17.07.2008.