7. и 8. августа 1914. као командир истакнутих стражарских мјеста обишао сам село Цулковић и околину.
У једној јарузи видео сам, претрпане једне преко других, онакажене бајонетима и избушене зрнима, двадесет и пет дјечака од дванајесте до шеснајесте године и старца од преко шестдесет година. Испитујући једну кућу нашао сам две мртве жене. Њихови лешеви су били изрешетани зрнима.
У другој кући лежала је стара жена убијена са својом ћерком. Оне се налажаху пред вратима, полуголе и са размакнутим ногама. Поред угашеног огњишта беше један старац сав у крвавим ранама од бајонета. Умирући и трзајући се рече ми:
- "Ја не знам како сам још жив. Од пре три дана ја сам овде гледајући моју жену и моје дијете мртве, чија тијела леже пред вратима. Пошто су нагрдили, масакрирали су нас бајонетима и потом су, кукавице побегли. И само ја преживех, гледам ову бару од крви, њихове крви, која се шири иза мене не могући учинити ни један корак да би се удаљио".
У једном дворишту. Наставља поручник, нашао сам једног малишана од четири године кога су тамо бацили пошто су га убили. Његово тијело бијаше искидано псима. Поред њега лежаше гола млада жена, између чијих ногу бијаше метнуто њено заклано одојче. Мало даље бејаше испружена по земљи једна старица.
У самој кући на металном кревету, лежаше, послиједњим боловима згрчено тијелио једне врло лијепе дјевојке чија кошуља бејаше сва крвава. На патосу старија жена, такође убијена, издисаше под гомилом ћилима.
Изван села нађох два старца убијена, пред вратима једне мале кућице. Према овој лежале су две мртве дјевојке.
Сељаци ми причаху да су Аустријанци повели у свој логор све становнике оба пола и дјецу и да су им наредили да вичу: ,,Живила добра аустријска војска, живио цар Франц Јосиф!” и сви они који су одбили, били су на мјесту пушкарани. Речено ми је такође да су убијали сељаке за један или два динара.
У једној кући нађох старицу и њених шест ћери. Четири од њих, као и мати, беху убијене, једна рањена и послиједња је успјела побећи. Ја сам се сусрео са овим двјема преживјелима и, за вријеме цијелог дана, рањене жене и дјеца су тражили љекарску помоћ.”
Родолф Арчибалд Рајс о злочинима Аустроугара-Бугара-Немаца у Србији 1914-1918,
Изабрани радови (приређивачи: Милоје Пршић, Слађана Бојковић),
Београд, 1997.