Удбина 1994 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Лика


Удбина 1994



Бомбардовање аеродрома Удбина се догодило 21. новембра 1994. године када је авијација НАТО пакта бомбардовала аеродром Удбина у тадашњој Републици Српској Крајини.

Било је то прво веће учешће авијације НАТО пакта у ратовима на простору бивше Југославије. Пре овог напада, НАТО је пет пута учествовао у борбеним мисијама али су то били догађаји далеко мањег интензитета. Аеродром Удбина је страховито бомбардован у току заузимања Бихаћа од стране Војске Републике Српске, са циљем да се заустави напредовање српских снага.

РСК је била овавештена о бомбардовању аеродрома. За овај злочин нико није одговарао.

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Распадом друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Распад СФРЈ средином 1991. године донио је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави. Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај...)

Тако је отпочео и рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена Република Српска Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Република Српска. Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења српског становништва у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи и др).

Хрватска војска и полиција су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник и др.

 

Дана 1. новембра 1994. године покренута је контраофанзива Војске Републике Српске и снага Аутономне Покрајне Западна Босна на територији Цазинске Крајине. Офанзива је била успешна тако да је претила опасност да ВРС уђе у Бихаћ и да 5. корпус Армије Босне и Херцеговине буде уништен.

Са аеродрома Удбина је 18. новембра дејствовала је авијација српских снага летивши ниско, како их НАТО радари не би могли опазити и притом бомбардовали област Бихаћа.

Дана 19. новембра усвојена је резолуција Савета безбедности бр. 958, према којој НАТО може да бомбардује циљеве на простору мисије УН-а уколико то траже командати Унпрофора. Бомбардовање аеродрома Удбина одобрио је Генерални секретар УН Бутрос Гали.

Дана 20. новембра НАТО је добио команду за дејствовање али због лошег времена није извршио задатак.

 

 

 

БОМБАРДОВАЊЕ

Напад је почео 21. новембра 1994. године у 11:30 сати. У нападу су учествовала 30 авиона уз подршку 9. Авијације сачињене од авиона САД, Француске, Велике Британије и Холандије учествовале су у овом бомбардовању.

Радар Противваздушне одбране Српске Војске Крајине је уништен против-радарским ракетама "Харм" испаљених са америчких авиона.

У нападу су погинули Бранко Јерковић и Дарко Галовић а тешко су рањени Ратко Бјелобаба, Ђуро Егић, Жељко Узелац и Жељко Иванишевић.

 

 

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Након бомбардовања Срби у Босни су заробили три официра Унпрофора у Бањалуци и то Јорданца, Чеха и официра из Бангладеша и везали их за стубове на аеродрому у Бања Луци.

Реакција у Савезној Републици Југославији је била напади на америчку амбасаду у Београду и америчком представништву у Подгорици. Два дана касније одржани су разговори у Београду специјалног изасланика УН Јасушија Акашија са Слободаном Милошевићем и Миланом Мартићем.

Дана 26. новембра 1994. године ВРС која је ушла у Бихаћ повукла се и обуставила офанзиву. Две недеље након бомбардовања аеродром је поново био у функцији.



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links