Сећање на Дан устанка у Крајини - www.zlocininadsrbima.com

18. август 2014.


СЕЋАЊЕ НА ДАН УСТАНКА У КРАЈИНИ


Сам крај 1980-их година у читавој источној и југоисточној Европи долази до великих промена. Срушен је Берлински зид, као симбол совјетске моћи (новембра 1989. године), отпочет је процес распада Варшавског пакта, као противтежа НАТО пакту, који се завршио средином 1991. године.

Дошло је до промене друштвено-економско-политичких система у Мађарској, Чехословачкој, Пољској, Румунији, Бугарској и СССР. Совјетски савез је такође отпочео процес дезинтеграције, који је завршио 25. децембра 1991. године.


Рушење Берлинског зида 1989.

У СФР Југославији се такође дешавају политичке промене и мења се друштвено-економски систем. Једнопаријски систем је замењен вишепартијским системом почетком 1990. године. Па су вишестраначки избори одржани у Словенији и Хрватској, априла 1990. На власт у западним републикама СФРЈ дошли су сепататистичке снаге. У СР Хрватској је победио Фрањо Туђман и странка Хрватска Демократска Заједница. Сепаратисти не само да нису крили своје намере, већ су их сваким даном све више исказивали јавно, без страха и стрепње. То се односило на независност Хрватске од СФРЈ и то да Хрватска буде "чиста".

Фрањо Туђман је тада 1990. године окупио око себе групу ликова који су имали досије у СДБ и означени као "унутрашњи непријатељи", између осталог осуђеници у случају "Маспок '71". Мада је и сам Фрањо Туђман крајем 1980-их година боравио у уностранству и састајао се са усташком емиграцијом у Шведској, Канади, САД и др. Тако се десило да управо усташки емигранти и њихови потомци поново се враћају у СФРЈ и раде на дестабилизацији власти у СФРЈ, а поједини добијају прилику да обављају дужности народних посланика, тужилаштву или полицији што је остваривало амбиције врха ХДЗ.

Тако се десило да се слика у урбаним срединама СР Хрватске из корена променила великом брзином. Односно Срби осећају све већу несигурност и појављује се велика напетост и страх да се не понови геноцид и прогон из времена усташке Независне Државе Хрватске, јер баш од тог лета 1990. године све више су се на јавним местима у СР Хрватској, али и западним деловима БиХ могле чути усташке песме и видети слике усташких злочинаца из НДХ (Павелић, Лубурић, Шакић, Бобан и др.).

Почели су притисци на српску популацију у свим местима СР Хрватске, у сверама друштва, који нису били случајни, нити одраз рада појединца, већ добро организован механизам са циљем првих исељавања Срба са простора авнојевске Хрватске. Руководство у Загребу се понашало као да то не постоји, али и савезно рукводство СФРЈ није имало жеље и воље да то спречи.

Кордунашки и банијски Срби су на Петровој Гори 4. марта 1990. године организовали митинг подршке опстанку СФРЈ, али и тражили истинску равноправност у институцијама СР Хрватске.

Дана 13. маја 1990. године долази до антологијских нереда на Максимирском стадиону у Загребу између фудбалских навијача домаћег Динама и београдске Црвене Звезде. Тај неодиграни меч је предвидио будућа дешавања на просторима СФРЈ. Стадион је демолиран, а запаљена је застава СФР Југославије, док капитен загребачких "модрих", Звонимр Бобан удара полицајца ногом у груди.


Историјски мајгери: Бобан удара на државу

Дан после ове „утакмице“ 14. маја 1990. власт у СР Хрватској преузимају Фрањо Туђман и његова странка ХДЗ, па су управо ови нереди на Максимиру послужили ХДЗ да очисти полицију од српских кадрова и попуне са хрватским, који су били спремни да слепо изврше њихова наређења. Поред полиције, ХДЗ је преузео контролу над свим медијима, па је од тог дана кренула једна лавина лажи и хушкачка политика из Загреба усмерена против Срба, ЈНА и државе СФРЈ. Срби су стављени на маргину, односно постали су грађани трећег реда.

Чланови тада водеће странке ХДЗ, састављају тајне спискове за ликвидацију виђенијих Срба и народних првака у скоро свим местима СР Хрватске. Мартин Шпегељ, генерал Југославенске Народне Армије у пензији са својим сарадницима такође правио спискове за уклањање официра ЈНА који су служили на територији СР Хрватске.

Код Срба у СР Хрватској ситуација је била као пред Косовску битку 1389. односно били су разједњени. Један већи део је веровао у Ивицу Рачана и странку Савез Комуниста Хрватске, док је мањи део веровао Јовану Рашковићу и странци Српска Демократска Странка.

У хрватском Сабору 25. јула 1990. се доноси одлука да шаховница постаје државни симбол СР Хрватске, уместо дотадашње црвене петокраке. Што је значило да шаховница се поставља на републичке институције, униформе полиције. Исто тако хрватски сабор је постао место где се износе отворене претње српском народу и користи се усташки речник и терминологија. Вређање Срба је постало помода хрватских заступника у Сабору. Док глас српских представника у Сабору СР Хрватске нико не слуша.

У таквој атмосфери долази Дан устанка у Крајини, односно петак 17. август 1990. године. Тог дана је у Книну дошло до спонтаног масовног окупљања грађана Книна и околине, решени да откажу послушност Загребу, видећи да се понављају авети из усташке НДХ. На улице „српског Пијемонта“ излазе припадници савезне војске ЈНА, који се мешају са грађанима Книна не спречавајући њихово окупљање.

Тај да је и Радио Книн прогласио ратно стање.

Оваква дешавања главешине у Загребу су разљутиле до неслућених размера. Исти дан су послати полицијски хеликоптери у правцу Книна, док припадници специјалних јединица МУП-а Хрватске добијају наређење да иду у Книн и растуре „прочетничке демонстранте“. Тензија и напетост су били огромни. Окупљени у Книну су били спремни на све.

Дешава се да ЈНА спречава долет полицијских хеликоптера из Загреба, под претњом обарања. Док су колоне аутобуса са хрватским полицајцима долазе само до Коренице, а после су преусмерени преко Госпића и Велебита до Задра. Управо то је дало прилику Фрањи Туђману и Стјепану Месићу да оптуже ЈНА за нарушавање суверенитета и територијалног интегритета СР Хрватске, као да је ЈНА била војска друге државе, а не заједничке СФРЈ.

Медијско извештавање ТВ Загреба о окупљању грађна Книна 17.08.1990. је било оцењено као плански смишљена провокација и подиривање власти у СР Хрватској, а за српски народ книнско окупљање је била реакција на „усташке богиње“ хрватских власти и спашавање живота. Овај дан је упаљен један пламен, који је касније разгорео отпор хрватском државном тероризму.

Оно што је најтрагичније у овим догађајима да се и Генералштаб ЈНА понашао као да је ово још један у низу сукоба локалних Срба са хрватским властима, а не пламен који је упаљен да гори и гори. Све што се иза овог дешавало није гасило тај пламен, већ напротив доливало је уље на ватру.

Касније се још показало да је српски народ у Хрватској 1990-их година жртвован, издан и остављен на милост и немилост хрватским властодржцима.


 

Аутор: Томислав Б. Ковач
18.08.2014.


ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУ
РАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

 

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јамаЈасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Иван Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Афера Шпегељ

Миливој Петковић * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка *  

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Логор Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владимир Миланковић

Мирослав Туђман * Малешевић * 72. бојна *

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 21712  пута
Број гласова: 97


Tags:
SEVERNA DALMACIJA
BENKOVAC OBROVAC
KNINSKI RADIO
RATNO STANJE
MILICIJA POLICIJA
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
SRBSKI PIJEMONT
AVGUST 1990
STVARANJE KRAJINE


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Досије Бљесак: Исповјест Даринке Милосављевић из Цага Окучанских

У Тарчину одржана комеморација жртвама злогласног сарајевског логора "Силос"

Досије Бљесак: Исповјест Даринке Милосављевић из Цага Окучанских

Преминуо Јован Радуловић - велики писац људских пораза

Сузо моја, не чами, потеци (Слободану Стојановићу)

У Сплиту почело обједињен судски поступак за "Лору 1" и "Лору 2"

Ослобађање Вуковара пре 30 година: Град као жртва Туђманове мржње




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Шокови Срба који повремено гледају хрватске медије
Објављено: 12. januar 2021.     Има 842 прегледа и 20 гласова.

Колинда као (ш)пијун англо-саксонске политике
Објављено: 3. septembar 2019.     Има 1011 прегледа и 22 гласова.

Зашто им помажете? Да, баш ви! Зашто им помажете?!
Објављено: 15. maj 2016.     Има 1395 прегледа и 33 гласова.

Спортски резултати Салета Ђорђевића више нису битни
Објављено: 3. avgust 2019.     Има 1702 прегледа и 40 гласова.

Револуција и рат који су изменили свет: Сто година правих лажи
Објављено: 8. novembar 2017.     Има 1743 прегледа и 41 гласова.

Skip Navigation Links