Сећање на Дан устанка у Крајини - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

18. август 2014.


Сећање на Дан устанка у Крајини


Рушење Берлинског зида 1989.
 

Сам крај 1980-их година у читавој источној и југоисточној Европи долази до великих промена. Срушен је Берлински зид, као симбол совјетске моћи (новембра 1989. године), отпочет је процес распада Варшавског пакта, као противтежа НАТО пакту, који се завршио почетком 1991. године. Дошло је до промене друштвено-економско-политичких система у Мађарској, Чехословачкој, Пољској, Румунији, Бугарској и СССР. Совјетски савез је такође отпочео процес дезинтеграције, који је завршио 25. децембра 1991. године.

У СФР Југославији се такође дешавају политичке промене и мења се друштвено-економски систем. Једнопаријски систем је замењен вишепартијским системом почетком 1990. године. Па су вишестраначки избори одржани у Словенији и Хрватској, априла 1990. На власт у западним републикама СФРЈ дошли су сепататистичке снаге. У СР Хрватској је победио Фрањо Туђман и странка Хрватска Демократска Заједница. Сепаратисти не само да нису крили своје намере, већ су их сваким даном све више исказивали јавно, без страха и стрепње. То се односило на независност Хрватске од СФРЈ и то да Хрватска буде "чиста".

Фрањо Туђман је тада 1990. године окупио око себе групу ликова који су имали досије у СДБ и означени као "унутрашњи непријатељи", између осталог осуђеници у случају "Маспок '71". Мада је и сам Фрањо Туђман крајем 1980-их година боравио у уностранству и састајао се са усташком емиграцијом у Шведској, Канади, САД и др. Тако се десило да управо усташки емигранти и њихови потомци поново се враћају у СФРЈ и раде на дестабилизацији власти у СФРЈ, а поједини добијају прилику да обављају дужности народних посланика, тужилаштву или полицији што је остваривало амбиције врха ХДЗ.

Тако се десило да се слика у урбаним срединама СР Хрватске из корена променила великом брзином. Односно Срби осећају све већу несигурност и појављује се велика напетост и страх да се не понови геноцид и прогон из времена усташке Независне Државе Хрватске, јер баш од тог лета 1990. године све више су се на јавним местима у СР Хрватској, али и западним деловима БиХ могле чути усташке песме и видети слике усташких злочинаца из НДХ (Павелић, Лубурић, Шакић, Бобан и др.).

Почели су притисци на српску популацију у свим местима СР Хрватске, у сверама друштва, који нису били случајни, нити одраз рада појединца, већ добро организован механизам са циљем првих исељавања Срба са простора СР Хрватске. Руководство тадашње СР Хрватске се понашало као да то не постоји, али и савезно рукводство СФРЈ није имало жеље и воље да то спречи.

Срби у Хрватској су на Петровој Гори 4. марта 1990. године организовали митинг подршке опстанку СФРЈ, али и тражили истинску равноправност у институцијама СР Хрватске.

Нереди на Максимиру 13.5.1990.
 

13. маја 1990. године долази до антологијских нереда на Максимирском стадиону у Загребу између фудбалских навијача домаћег Динама и београдске Црвене Звезде. Тај неодиграни меч је предвидио будућа дешавања на просторима СФРЈ. Стадион је демолиран, а запаљена је застава СФР Југославије, док играч НК Динамо, Звонимр Бобан удара полицајца.

Дан после ове „утакмице“ 14. маја 1990. власт у СР Хрватској преузимају Фрањо Туђман и његова странка ХДЗ, па су управо ови нереди на Максимиру послужили ХДЗ да очисти полицију од српских кадрова и попуне са хрватским, који су били спремни да слепо изврше њихова наређења. Поред полиције, ХДЗ је преузео контролу над свим медијима, па је од тог дана кренула једна лавина лажи и хушкачка политика из Загреба усмерена против Срба, ЈНА и државе СФРЈ. Срби су стављени на маргину, односно постали су грађани трећег реда.

Чланови тада водеће странке ХДЗ, састављају тајне спискове за ликвидацију виђенијих Срба и народних првака у скоро свим местима СР Хрватске. Мартин Шпегељ, генерал Југославенске Народне Армије у пензији са својим сарадницима такође правио спискове за уклањање официра ЈНА који су служили на територији СР Хрватске.

Код Срба у СР Хрватској ситуација је била као пред Косовску битку 1389. односно били су разједњени. Један већи део је веровао у Ивицу Рачана и странку Савез Комуниста Хрватске, док је мањи део веровао Јовану Рашковићу и странци Српска Демократска Странка.

25. јула 1990. у хрватском Сабору се доноси одлука да шаховница постаје државни симбол СР Хрватске, уместо дотадашње црвене петокраке. Што је значило да шаховница се поставља на републичке институције, униформе полиције. Исто тако хрватски сабор је постао место где се износе отворене претње српском народу и користи се усташки речник и терминологија. Вређање Срба је постало помода хрватских заступника у Сабору. Док глас српских представника у Сабору СР Хрватске нико не слуша.


У таквој атмосферу долази Дан устанка у Крајини, односно петак 17. август 1990. године. Тог дана је у Книну дошло до спонтаног масовног окупљања грађана Книна и околине, решени да откажу послушност Загребу, видећи да се понављају авети из усташке НДХ. На улице „српског Пијемонта“ излазе припадници савезне војске ЈНА, који се мешају са грађанима Книна не спречавајући њихово окупљање. Тај да је и Радио Книн прогласио ратно стање.

Оваква дешавања главешине у Загребу су разљутиле до неслућених размера. Исти дан су послати полицијски хеликоптери у правцу Книна, док припадници специјалних јединица МУП-а Хрватске добијају наређење да иду у Книн и растуре „прочетничке демонстранте“. Тензија и напетост су били огромни. Окупљени у Книну су били спремни на све.

Дешава се да ЈНА спречава долет полицијских хеликоптера из Загреба, под претњом обарања. Док су колоне аутобуса са хрватским полицајцима долазе само до Коренице, а после су преусмерени преко Госпића и Велебита до Задра. Управо то је дало прилику Фрањи Туђману и Стјепану Месићу да оптуже ЈНА за нарушавање суверенитета и територијалног интегритета СР Хрватске, као да је ЈНА била војска друге државе, а не заједничке СФРЈ.

Медијско извештавање ТВ Загреба о окупљању грађна Книна 17.8.1990. је било оцењено као плански смишљена провокација и подиривање власти у СР Хрватској, а за српски народ книнско окупљање је била реакција на „усташке богиње“ хрватских власти и спашавање живота. Овај дан је упаљен један пламен, који је касније разгорео отпор хрватском државном тероризму.

Оно што је најтрагичније у овим догађајима да се и Генералштаб ЈНА понашао као да је ово још један у низу сукоба локалних Срба са хрватским властима, а не пламен који је упаљен да гори и гори. Све што се иза овог дешавало није гасило тај пламен, већ напротив доливало је уље на ватру.

Касније се још показало да је српски народ у Хрватској 1990-их година жртвован, издан и остављен на милост и немилост хрватским властодржцима.


 

Аутор: Томислав Ковач
18.8.2014.


РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато - Масленица

Породица Зец - Паулин Двор - Породица Рокнић - Породица Олујић - Божићни УставКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Плитвице - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Бјеловар - Откос - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Јесење Кише

 




Посећено је: 14692  пута
Број гласова: 81







Прочитајте још текстова од истог аутора:

Зауставимо Македонизацију Срба
Објављено: 8. jun 2018.     Има 114 прегледа и 5 гласова.

Прећутани 25. децембар: Чаушеску, Горбачов и Кастро
Објављено: 25. decembar 2017.     Има 336 прегледа и 25 гласова.

Вук длаку мења, али ћуд никада
Објављено: 14. april 2018.     Има 374 прегледа и 20 гласова.

Деветомартовске заблуде
Објављено: 4. mart 2018.     Има 383 прегледа и 10 гласова.

Случај Муслин: Криминал је као и вода, увек нађе свој пут
Објављено: 3. novembar 2017.     Има 432 прегледа и 10 гласова.




















Skip Navigation Links