Страхиња Курдулија, родом из села Корита крај Гацка. То је источни део Херцеговине, љутог каменог крша.

У јуну 1941. имао је пет година. Његова најужа фамилија и он су из једне од неколико породица из овог краја којој лоза није угашена у злогласној Коринћанској јами. Тај злочин хрватско-муслиманских фашиста на граници Херцеговине и Црне Горе био је први велики покољ Срба у БиХ, а јама код Гацка је прва масовна српска гробница у том крају.

Пред безданом је ликвидирано и у њега бачено 167 Срба од 16 до 60 година. Накнадно, још њих 50, доведених са разних страна.

Страхиња је данас у озбиљним годинама. Не одваја се од 36 страница руком писаног материјала о српским страдањима у НДХ мимо стратишта у Јадовну, Јасеновцу, Старој Градишки. Тих 36 страница су сиже његовог животног дела - Атласа усташког геноцида над српским народом у НДХ од 1941. до 1945.

У седам мапа и 36 руком "одболованих" страна стало је 2.643 локалитета где су убијани Срби, 84 зоне масовног страдања, 84 јаме, 47 сабирних и концентрационих логора и 24 бунара пуњених српским живљем, са 246.025 убијених.

Сурово је чудесна судбина овог Херцеговца. Други светски рат је преживео скривајући се са породицом у пећинама у крашким областима дуж границе са Црном Гором. Памти да му је отац био први Србин који је још 5. јуна 1941. ушао у ту огромну Коринћанску гробницу и из ње "вадио" своје рођаке Курдулије. Причао му је то отац све и плакао кад је причао, вели Страхиња.

После рата 1945. село Корита је расељено. Преживели су се нашли у Међи у Банату, као колонисти.

Страхиња је завршио за рударског инжењера и 33 године је радио као геофизичар у Савезном институту за истраживање гео-сировина. Цео радни век је проводио у авиону са сондама за истраживање "подземља".

- Када сам почео да радим тражили смо углавном радиоактивне материјале, то је било време када су "атоми" били интересантни за науку у СФРЈ - сећа се Курдулија. - Али, никад нисам заборавио на јаме и стратишта мог народа и најмање две деценије сам проучавао бездане голубњаче где је забележено да су у Другом светском рату бацани Срби.

ДРАГОЦЕН МАТЕРИЈАЛ ИЗ АРХИВА

Генерал Јефто Шашић и још 13 генерала и пуковника тадашње ЈНА дали су ми драгоцени материјал из војних архива са записима о Магнум кримену над нашим народом - додаје Курдулија.

Сем аеродрома у СФРЈ, упознао је и све велике библиотеке и архиве у бившој држави трагајући за сакривеним геноцидом. Подсећа да се НДХ простирала на 98.572 километра квадратних, а он сам истражио је чак 73.925 км2! Сакривени геноцид разврстан је у седам регија - Херцеговина, Источна Босна, Средња Босна, Западна Босна (Босанска Крајина), Лика, Кордун и Банија, Славонија и Срем.

И док шири седам мапа српског страдања у јамама и равничарским бунарима, Страхиња цитира немачког писце Бертолта Брехта:
"Утроба која је једном породила фашизам способна је да га поново рађа":

- У Херцеговини је евидентиран 81 локалитет усташког покоља, од којих су шест масовног карактера, затим 27 јама у које су бацани Срби, често пута маљевима разбијених глава. На овом "мом простору" евидентирана су четири концентрациона логора са 6.916 убијених. Не могу да не приметим: на овом простору Херцеговине 24. јуна 1981. у Међугорју се појавила Госпа, и то тачно на 40-годишњицу највећег покоља српског живља 1941. на локалитету који геометријски прецизно окружује пет локалитета масовног злочина и осам дубоких јама у којима су скончали Срби.

Истраживања Курдулије у источној Босни евидентирала су 731 локалитет као стратишта. Убележена је једна јама, 16 сабирних и концентрационих логора и 50.000 убијених сународника.

- Из записа Пере Ђукановића, у књизи "Устанак на Дрини", сазнајемо о свирепом злочину усташа над одраслим мушкарцима Дрињаче и околине. Србе су клали над храстовим буретом. Кад су завршили, буре од 150 литара било је пуно људске крви. Усташе су се хвалиле да то спремају поклон Павелићу... 

ОТКРИВАЊЕ НЕПОЗНАТОГ

Додаје да је у офанзиви "Црне легије", коју је предводио усташки злочинац, пуковник Јуре Францетић, на подручју Романије, Рогатице и Хан Пијеска убијено на хиљаде, а само из мале општине Борике 605 Срба, од којих је 200 њих спаљено.

Његова "мапа геноцида" бележи још много страшних масакра међу којима и у Средњој Босни где су забележене 11.374 жртве. Масовни покољи Срба били су и на простору Ливна, Дувна, Купреса, а посебно је позната јама Занесовићи код Бугојна, са више од 1.700 убијених.

- Следећа најужаснија стратишта сам нашао на просторима Лике, Кордуна и Баније са 545 локалитета, 18 зона масовног страдања, 33 јаме, седам сабирних и концентрационих логора и 55.547 убијених. Са подручја госпићког среза убијено је од стране усташа 1.407 деце. Најмлађе бачено у ватру било је дете Милета Репца, које је имало само један дан. У том подручју чувена је Шаранова јама где је скончало 55 српских свештеника - наводи наш саговорник.

У Славонији се налази 485 места, са 18 зона масовног страдања, 15 сабирних и концентрационих логора, 21 бунар у којима су завршили Срби, са 33.089 жртава. На подручју Грубишног поља нема ниједног села у којем је било српског живља, а да није погођено усташким покољима.

РЕЦЕНЗИЈА

Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945. Страхиње Курдулије је настао у Историјском институту САНУ уз помоћ академика Славенка Терзића. Истраживање су рецензирали академици Василије Крестић и Славко Гавриловић.

Између осталог у рецензији пише: "То су текстови ужаса и само ужаса, пред којима бледе и 'Јама' и 'Мајка православна' и свака људска машта, реч, чин. Мапе страдања налазе се распете на зидовима Историјског института наше академије".

АНЂЕЛИ У ПАКЛУ

Средином августа 1942. године усташка казнена експедиција јачине једне бојне, под командом злогласног Макса Лубурића, извршила је незабележени погром у долини реке Орљаве. У основној школи, у Павловцима су направили импровизовани сабирни логор, у који су 14. августа довели неколико стотина жена и деце. Истог дана предвече, у шуми Горјански Долови, масакрирали су 105 људи.

Наредног дана у једној кући у Пасиковцима спалили су 95 жена и деце. Трећег дана, у селу Слобоштина, направљен је масован злочин какав се не памти. Тог дана усташе су покупиле нејач из 24 српска села, којима су придодали раније прикупљене затворенике из школе у селу Павловци. Била је то колона од 1.368 жена, деце и десетак стараца. Из једног парохијског бунара после рата извађено је 559 лешева...

Дивљале су усташе и у Срему, истиче Курдулија, где је укупно на 116 локалитета, убијено 11.899 људи. Почетком августа 1942. године у Загребу је донета одлука да се у Срем упути специјални изасланик Виктор Томић. Злочини под његовом командом трајали су од 8. августа до 16. септембра 1942. и у себи објединили све облике усташког деловања у Срему. Хапшени су и убијани најугледнији Срби, међу којима и Сава Шумановић. 

Аутор: Драган Вујичић
Вечерње новости
31.10.2023.