Има ли разлике код хрватских председника - www.zlocininadsrbima.com

18. јануар 2015.


Има ли разлике код хрватских председника


Прође пар дана од како је у другом кругу председничких избора у Хрватској победила кандидаткиња ХДЗ-а Колинда Грабар-Китаровић, а бура се још не стишава. Не зато што је на чело Хрватске први пут дошла жена, већ због низа проблематичних да не кажем запаљивих изјава које је управо она изјавила. Полтронски медији у Србији су то назвали лапсусом.

Хм... не верујем у лапсусе, чак ни ако то неко подведе под случајност, или то да је Колинду опио шампањац у „побједничкој ноћи“, јер у њеном изборном штабу су те ноћи одјекивали стихови Марка Перковића Томпсона, персоне (никако човека!) који већ годинама уназад 5. августа окупља више од 100.000 фанова у родним Чавоглавама на усташком денреку поводом "Дана побједе и домовинске захвалности", а ништа мање фанова и усташтва није када дотични прави концерте у Сплиту, Загребу и др.

Наиме, Колинда изјављује 11. јануара 2015. како ће се борити за права Хрвата у Војводини и Србији?! Ради се о томе да је Војводина као регија, никако држава, стари хрватски сан, још из доба Аустро-Угарске монархије. Тамо су Хрвати били потчињена нација и нису имали право тако нешто рећи на глас. Војводину данас сви везују за три региона: Срем, Банат и Бачку, иако је добро познато да постоји и четврти регион, а то је Барања.

С тим да Барања први пут улази у састав Хрватске, односно под утицај Загреба тек 1946. године, одлуком Брозових комуниста. Западни део Срема доспева у Хрватску такође 1946. године, одлуком Централног комитета Политбироа Комунистичке Партије Југославије, где је главну реч за ту одлуку водио Милован Ђилас.

 

Исте вечери, Колинда рече како ће се борити за права Хрвата у Босни и Херцеговни, што вероватно значи да ће желети обновити Херцег-Босну, хрватску парадржаву на територији БиХ 1991-1995. Та „држава“ је обухватала територије западне Херцеговине и источног дела Босанске Посавине, а створена је на геноциду и етничком чишћењу. На њеној територији су оснивани (најмање 50) концентрационих логора за српске цивиле, војнике ЈНА и Војске Републике Српске. Најпознатији су: Дретељ код Чапљине; Челебићи и Мусала у општини Коњиц; Зовик, Рахић и Маоча у Брчком; Орашје; Дувно, Мостар, Габела...

 

Још се Колинда похвалила, како је њен политички узор Фрањо Туђман, први председник међународно признате хрватске државе, односно да ће она наставити где је он стао. Хм... Фрањо Туђман је био на врху пирамиде удруженог геноцидног подухвата који је започет још 1990. године. Ово пишем, јер данас то деца у школама не уче. Неке од Туђманових изјава које се памте још далеке 1990. године су: „Сви они који овдје фућкају и галаме морају знати да ће морати ићи из хрватских земаља, тамо одакле су и дошли, ако не буду поштовали вољу хрватског народа“... у Пазину (Истра) 17. априла, а само два месеца раније 17. фебруара 1990. у пуној загребачкој дворани Ватрослав Лисински изјављује: „НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа“. Затим две године касније, 30. маја 1992. на Тргу Бана Јелачића у Загребу изјављује: „Рата у Хрватској не би било, да га Хрватска није жељела“... То су биле изјаве.

Од конкретних потеза са Туђманове стране, које га неодољиво подсећају на Анту Павелића, поглавника НДХ, треба издвојити следеће. Још од марта 1990. године, када је кренула предизборна еуфорија, на јавним местима у СР Хрватској и у СР БиХ, где су Хрвати имали апсолутну или релативну већину, могли су се чути усташки поздрав „За дом спремни“ и усташке песме: „Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Бобана“, „Јасеновац и Градишка стара, то је кућа Максових месара“, „Бјеж'те псине преко Дрине“ и сл. У јесен 1990. године Фрањо Туђман је главни креатор и налогодавац илегалног наоружавања за потребе паравојних формација у Хрватској. Дана 22. децембра 1990. године се у хрватском Сабору изгласава Божићни Устав, по коме су Срби од конститутивног народа постали национална мањина. Ћирилица је забрањена на свим јавним местима и у школама. Током 1990-их, у Хрватској је спроведен и књигоцид - уништено три милиона књига које су штампане на ћирилици или су аутори српског порекла. Хрватска национална валута постаје – куна.

Данијела Рокнић 1977-1991
 

Године 1991. Фрањо Туђман започиње сурови обрачун односно рат са ЈНА и Србима у Хрватској, који је трајао 4 године. Он је био врховни комадант оружаних снага и покретач геноцидних акција: "Бљесак", "Откос", "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп", "Олуја". Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник... Отето је преко 50.000 станова чији су власници били Срби. На хиљаде друштвених предузећа у Хрватској је опљачкано и продато за мале паре тајкунима.

Све ово горе набројано није било довољно да Хашки Трибунал подигне оптужницу против Фрање Туђмана. Додуше, само у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу 15. априла 2011. и Туђман се спомиње да је стајао на челу Удруженог злочиначког подухвата, али спомен и судска пресуда нису исто. Фрањо Туђман умире природном смрћу 12. децембра 1999. у Загребу, а дан касније у Њујорку, испред зграде ОУН заставе свих држава чланица бивају спуштене на пола копља?!

 

Већ пар недеља касније у Хрватској се одржавају избори, па је уместо ХДЗ-а на власт дошла коалиција Ивице Рачана (СДП) и Дражена Будише (ХСЛС), док је на чело Хрватске стао Стјепан Месић. Итекако познат не само хрватској, већ и јавности бивше Југославије. Од његових мнообројних изјава памтимо следеће:

- Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема!
-
Срби могу однијети у Србију само блато коју су донијели на опанцима
- Хрвати су два пута побједили у Другом свјетском рату. Први пут 10.4.1941. када су прогласили НДХ, а други пут јер су се 1945. нашли са савезницима за побједничким столом

Ову последње наведену изјаву Месић је дао у Сиднеју 30. маја 1992. када је ишао у Аустралију да скупља паре од усташке емиграције за набавку оружја и причао не само о ослобођењу једне трећине Хрватске, већ и Босне и Херцеговине.

Стјепан Месић је своју владавину заснивао углавном на блаћењу свог претходника, иако је са њим „садио тикве“ још 1990. године и дивио Анти Старчевићу, оцу хрватске нације и србомржњи. Стипе Месић се политички растао од Туђмана тек 1994. године. Суштински није много урадио да измени његове грешке. Између осталог, помиловао је Синишу Римца, припадника специјалне јединице МУП-а Хрватске „Јесење Кише“, који је признао да је учествовао у убиству српских цивила на Пакрачкој пољани 1990-их. Иако је Фрањо Туђман, своје бојовнике још 1992. помиловао Законом о опросту, Стипе Месић није за 10 година своје владавине ништа учинио да ратне злочинце процесуира. Положај Срба у Хрватској такође није знатно промењен.

 

Трећи хрватски председник Иво Јосиповић, који је наследио Стјепана Месића, председниковао је само један мандат од 2010-2015. Јесте да је јавно гајио неки дух космополитизма, али суштниснки није се много разликовао од својих предходника. Новембра 2010. године се нашао у Вуковару са тадашњим председником Србије, Борисом Тадићем, где су обојица положили цвеће на споменик хрватским жртвама из 1991. на Овчари. Још су се сусрели са породицама српских жртава из удружења „Против заборава“ што трагају за костима и судбинама својих најмилијих, који су настрадали у вуковарском обручу 1991. или пред сама ратна дешавања. Иво Јосиповић је обећао помоћ, али до данас та помоћ је само обећана.

Исто тако Иво Јосиповић је 20. јуна 2010. године посетио Блајбург у најјужнијем делу Аустрије и положио цвеће на спомен-гробницу домобранима и усташама. Блајбург је место ходочашћа хрватских усташа,

Сведени на мање од 3 посто
 

јер су партизанске јединице НОВЈ на том месту где је граница Аустрије и сада Словеније, побиле око 20.000 усташа који су се повлачили из правца Загреба ка Аустрији и Немачкој, желећи да измакну руци правде. Хрватска емиграција је све до 1990. године стидљиво обилазила ово место, а касније су овде долазили и многи хрватски државници, министри, да положе цвеће и одају пошту.

Поред тога, у време владавине Иве Јосиповића у центру Сплита подигнут је споменик злогласном Рафаелу витезу Бобану усташком комаданту. 9. бојне ХОС-а из времена НДХ. Бобан је иначе био и заменик комаданта Црне Легије - Јуре Францетића. Споменик је отркивен 1. јуна 2014. у присуству великог броја грађана Сплита и гостију, док је чин откривања споменика припао градоначелнику Иви Балдасару из Јосиповићеве странке СДП (бивши комунисти).

 

Ах да, заборавих рећи да је Колинда такође обећала како ће Хрватска бити најразвијенија земља света (ово не верујем да је лапсус), те је позвала све из дијаспоре и „иноземства“ да се врате у Хрватску. Па ко воли нек' изволи...

 

 

Томислав Ковач
18.01.2015.


 



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Породица Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Породица Рокнић - Породица Олујић - Божићни УставКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 3348  пута
Број гласова: 55


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Хрватски "одбрамбени" рат као кампања

Загреб жмури на нестале Србе

Како називати Олују и рат у Хрватској

У Сплиту јавно прослављен 10. април, Дан усташке НДХ

Неметинске неправде

Ко нема гроба - није умро, а ко није умро - није ни живио

Срби из Хрватске се боре за своју имовину преко Стразбура, али тужбе папрене




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Колинда као (ш)пијун англо-саксонске политике
Објављено: 3. septembar 2019.     Има 475 прегледа и 20 гласова.

Спортски резултати Салета Ђорђевића више нису битни
Објављено: 3. avgust 2019.     Има 902 прегледа и 35 гласова.

Аутошовинизам: Прича из Вуковара
Објављено: 28. novembar 2019.     Има 1045 прегледа и 60 гласова.

Зашто им помажете? Да, баш ви! Зашто им помажете?!
Објављено: 15. maj 2016.     Има 1121 прегледа и 28 гласова.

Случај Муслин: Криминал је као и вода, увек нађе свој пут
Објављено: 3. novembar 2017.     Има 1248 прегледа и 15 гласова.





















Skip Navigation Links