Бљесак 1995 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад Југославије и ратови 1990-их

Област: Западна Славонија


БЉЕСАК 1995



"Бљесак" је једно од највећих страдања Срба у Западој Славонији, која је тад била у саставу РС Крајине... Ову злочиначку акцију  су извеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. и 2. маја 1995. године по наређењу Фрање Туђмана са намјером етничког чишћења простора Западне Славоније.

У вријеме напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом мировних снага УН-а.

За само 36 сати протјерано је скоро 20.000 Срба, 283 их је убијено, а 189 се води као нестало, међу жртвама има 57 жена и деветоро дјеце. Војска Југославије, као и Војска Републике Србске нису реаговале, нити су се укључивале док је "Бљесак" трајао.

Штавише, и РТС је тог дана емитовао забавно-музички програм.

Хашки трибунал геноцидну акцију "Бљесак" није посебно процесуирао, већ је приликом суђења Анти Готовини и Младену Маркачу (2006-2012) споменуто да је било злочина, али да Готовина и Маркач нису одговорни, бар према другостепеној пресуди која је изречена 16. новембра 2012. године.

У првостепеној пресуди 15. априла 2011. године они су са Туђманом означени да су били на челу Удруженог злочиначког подухвата.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУ
РАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

 

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јамаЈасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Иван Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Афера Шпегељ

Миливој Петковић * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка *  

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Логор Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владимир Миланковић

Мирослав Туђман * Малешевић * 72. бојна *

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Разбијањем друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Ово се мисли на крајеве западно од ријеке Дрине гдје су имали релативну или апсолутну већину: Славонија, Кордун, Банија, Херцеговина, Лика, Босна, Далмација, Дубровник, Барања, Горски Котари... или пак у Вардарској Македонији и Црној Гори.

Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. Почиње да васкрсава усташтво и јавно се промовише.

Средином 1991. године на простору од Вардара па до Триглава донијело је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто словеначки и хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави.

Хрватска полиција почиње упаде у незаштићена мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до септембра 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Њемачка, Аргентина, Шпанија, Италија, Парагвај...).


Колоне као судбина недужних
цивила

Тако је отпочео и грађански рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена РС Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Српска Република Босна и Херцеговина. Док су Хрвати у Грудама прогласили Херцег-Босну, своју парадржаву у БиХ још 18. новембра 1991. године.

Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења Срба у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи, Оџаку, Виктор Бубањ, Тарчин и др).

Хрватске снаге су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник, Вировитица, Бјеловар, Славонска Пожега и др.

 

ПРИПРЕМА И ОРГАНИЗАЦИЈА

Ову злочиначку акцију је испланирао политички и војни врх Републике Хрватске. То су:

  1. Фрање Туђмaнa предсједник Хрватске,
  2. Гојка Шушкa, министра одбране Хрватске
  3. Јанко Бобeтко, начелник Генералштаба хрватске војске,
  4. Петар Стипeтић, генерал-потпуковник хрватске војске,
  5. Имре Aготић, генерал-потпуковник хрватске војске,
  6. Младен Мaркaч, генерал мајор хрватске полиције,
  7. Лука Џaнко, генерал-мајор хрватске војске,


НАПАД

"Бљесак“ је почео је ујутро у 05 часова 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на србске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране.

Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника Западнославонског корпуса тадашње Србске Војске Крајине 1. маја у 05:30 сати, а становништво је затечено на спавању. Око 06 часова, хрватска оклопна бригада ушла је у ''тампон'' зону, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских „плавих шљемова“.

Изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се најмање 6.000 Срба, што значи да је нападача било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један.

Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

Хрватско Министарство унутрашњих послова Хрватске саопштило је да је напад на Републику Србску Крајину само полицијска операција којом се "жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца", приписавши јој "локални карактер".

У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Србској убијена су или нестала 283 лица, међу којима је 57 жена и деветоро деце. Србски збијегови су били гађани авионским бомбама и топовским пројектилима. Око 190 лица се води као нестало.

Близу 1.500 припaдникa Србскe Воjскe Крajинe je зaробљeно, вeћинa нa прeвaру уз помоћ зaштитних снaгa УН. Нaкон зaробљaвaњa хрвaтски судови су осудили вeлик броj Србa зa свaковрснe рaтнe злочинe, од коjих jош увиjeк 18-орицa издржaвajу дугогодишњe кaзнe зaтворa у злоглaсном затвору Лeпоглaвa.


СУЂЕЊЕ И ПРЕСУДЕ

Хашки суд је 15. априла 2011. године у првостепеној пресуди прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у Удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклоне србско становништво из Крајине.


Анте Готовина - злочинац са именом и презименом

Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела: прогона, депортације, пљачке, разарања насеља, убиства цивила, нечовечна дела и окрутно поступање са заробљеницима, паљење имовине и рушење вјерских објекара... а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва.

Крајишки Срби су 2. и 3. маја 1995. као одговор на ''Бљесак'' бомбардовали Загреб, при чему је шесторо људи погинуло и око 150 рањено. За бомбардовање Загреба након ''Бљеска'' у Хашком трибуналу донесена је пресуда предсједнику РСК Милану Мартићу од 35 година затвора.

Свe нaвeдeнe чињeницe познaтe су и Хaшком Трибунaлу, коjи jош ни истрaгу ниje отворио, посебно зa овaj злочин. Aли je зaто тaj исти суд, вeћ 25. jулa 1995. годинe оптужио Милaнa Мaртићa, тaдaшњeг прeдсjeдникa РСК, због тогa што je 2. и 3. мaja 1995. годинe "нe придржaвajући сe зaконa и обичaja рaтовaњa, зa одмaзду издaо нaрaђeњe воjним снaгaмa РСК дa грaнaтирajу Зaгрeб", усљeд чeгa je погинуло 7 цивилa.

„Када сте видели да вас у Хрватској не желе, зашто се нисте покупили и отишли у Србију? Уместо тога, направили сте неприлике и себи и Хрватима.“
(судија Хашког Трибунала Џастис Молото Баконе, свједоку, на суђењу Милану Мартићу)

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О "Бљеску" је до данас снимљено мало документарних филмова, свега неколико. Али и књига нема пуно, једва пет са темом "Бљеска".

Постоји један документ који је сачинио тадашњи Епископ славонски г. Лукијан, који је он лично поднио Светом Архијерејском Синоду СПЦ, у коме је до детаља наведено страдање западнославонских Срба и губитак сјеверо-западних дијелова РСК.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Србско становништво, након изгона из Западне Славоније углавном је расуто по свијету (Србија, Аустралија, Канада, САД, Немачка...), далеко од завичаја. Вратио се мали број људи, претежно старије доби.

Документационо-информативни центар "Веритас" наводи податак да се у периоду 1996-2006 на своја огњишта у западној Славонији вратило око 1.300 прогнаних Срба.

Србски повратници нису добродошли у Хрватску. Стално имају пријетње и њихова имовина се узурпира или уништава. У Хрватској се 1. мај обиљежава као државни празник.

У Републици Србији један мањи дио иде на парастос у цркви Св. Марка у Београду, које организује удружење породица несталих са подручја бивше Југославије "Суза"... а нажалост већи дио иде у природу на излет несвјесни шта заборављају.

Жртве "Бљеска" су и данас у мраку. Немају посебно свој споменик, нити у Републици Србији, ни Републици Србској, а о Хрватској и да не говоримо.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
BLJESAK SLAVONIJA
HRVATSKI ZLOCINI
DEVEDESETE GODINE
PROLECE 1995
MASOVNE GROBNICE
UBIJANJE CIVILA
ANTE GOTOVINA
MLADEN MARKAC
OPSTINA OKUCANI
GRADIC NOVSKA
ZAPADNA POSAVINA
FRANJO TUDJMAN
DAMIR KRSTICEVIC
SNAGE UNPROFORA
UBISTVO DECE
HASKI TRIBUNAL
PETAR STIPETIC
JANKO BOBETKO
IMRE AGOTIC
LUKA DZANKO
MOLOTO BAKONE
RASPAD JUGOSLAVIJE
RAZBIJANJE SFRJ
PLAVI SLEMOVI


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links