Бивши пилот бивше Југославенске Народне Армије, Емир Шишић, који је 7. јануара 1992. године оборио хеликоптер тадашње Европске економске заједнице у коме је погинуло пет особа, због чега је у Италији осуђен на 15 година затвора, од јуче се налази у затвору у Сремској Митровици где ће одслужити остатак казне. Пре неколико дана по њега су отишли припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије који су га јуче допратили у Београд.
– Јавио ми се и рекао да је стигао у Србију. Очекујем да ћу га сутра видети, када ћу знати и услове под којима ћу моћи да га посећујем – изјавила је јуче његова супруга Весна Шишић.
Шишићев адвокат Милорад Пањевић каже да је одлука о Шишићевом трансферу донета пре неколико дана, али да је договорено да се ова вест не саопштава јавности пре него што бивши пилот стигне у Србију.
– Он ће у Сремској Митровици наставити служење казне. Верујем да ће се наћи неко решење. По нашем закону сваки осуђеник после половине издржане казне има право на условни отпуст а ту су још неке могућности – објашњава Пањевић.
Министар правде Зоран Стојковић на јучерашњој конференцији за новинаре рекао је да је Шишић у КПД у Сремској Митровици где ће се обавити "даља законска процедура". Он је изразио задовољство што је случај решен после дугих преговора са италијанским властима.
Емир Шишић осуђен је зато што је 7. јануара 1992. године као пилот ЈНА у околини Вараждина оборио хеликоптер Европске заједнице (уније). Ова летелица, која се кретала из Капошвара у Мађарској према Загребу, без најаве повредила је зону забрањеног лета изнад Хрватске успостављену због шверца оружја лаким транспортним авионима типа АН-2 на ратом захваћена подручја. Контролу над ваздушним простором имала је још увек постојећа држава Југославија, односно ваздухопловство ЈНА.
Шишић је тог дана био дежурни пилот ловац на "мигу 21" на аеродрому "Жељава" у Бихаћу, на северозападу БиХ. Када су на радару откривене летелице у зони забрањеног лета, добио је наређење да полети и да их пресретне. Са земље је навођен према циљевима а када је угледао два хеликоптера поново се јавио својим претпостављенима, који су му наредили да дејствује по њима.
Прво је у знак упозорења испалио рафал из авионског аутоматског топа. Хеликоптери су наставили лет, после чега је испалио две самонавођене ракете, од којих је једна погодила хеликоптер и оборила га. Шишићев "миг 21" прошао је кроз експлозију, због чега је приликом повратка у базу имао проблема са мотором.
Безбедно је слетео али је тај догађај обележио његов живот, иако је радио у складу са тадашњим југословенским законима и извршавао наређења претпостављених. Од целог ланца команде, поставило се питање одговорности само последњег у низу – пилота ловачког авиона.
Шишић је касније напустио војну службу и посветио се приватном послу.
Суд у Хрватској у одсуству га је осудио на 20 година затвора. О њему се дуго ништа није чуло све док 9. маја 2001. године није отишао у Мађарску по лекове, где је ухапшен по хрватској потерници расписаној преко Интерпола. У екстрадиционом притвору провео је око годину дана, његово изручење тражила је и Италија. Мађарске власти, суочене са хрватском потерницом али и захтевима да се врати у СР Југославију, одлучују да га изруче Италији.
Суд у Риму, надлежан због погибије италијанских држављана, у првостепеном поступку Шишића је осудио на доживотну робију. Међутим, Апелациони суд је казну смањио на 15 година затвора не прихватајући тезу тужилаштва да се ради о убиству са предумишљајем. Ту одлуку потврдио је и Касациони суд. У мају 2005. године италијанске власти одлучују да бивши пилот може да буде пребачен у Србију, али под условом да овдашњи суд "директно изврши пресуду италијанског суда".
У овдашњој јавности полемисало се око тога да ли је Шишић брањен ваљаним аргументима.
Италијански адвокат одбрану је базирао на томе да је Шишић био заслепљен сунцем, да је у ваздушном простору био и трећи хеликоптер... Међутим, овдашњи познаваоци случаја тврде да је требало инсистирати на томе да је хеликоптер ушао у ваздушни простор још увек суверене СФРЈ, као и да његов пилот није поштовао зону забрањеног лета и да је Шишић оборио ту летелицу у складу са тадашњим прописима.
Аутор: Милан Галовић
Извор: politika.rs
03.11.2006.