Стеван Инић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Ратови у СФРЈ

Област: Источна Славонија


СТЕВАН ИНИЋ



Стеван Инић (1928-1991) је био прва србска жртва у Вуковару 1991. године. Њега је комшија Михајло Мијо Геленчир убио из пиштоља 1. маја 1991. године у Бршадину.

Злочин се десио из шовинистичких побуда и мржње, када је несрећни Стеван Инић носио југословенску заставу на Првомајски уранак у оближњу шуму Ђергај где се већ скупио већи број његових пријатеља и комшија.

Овај догађај је изазвао велики страх и напетост између Срба и Хрвата у источном делу Хрватске. Тензије су подигнуте на највиши ниво, што је резултирало каснијом ескалацијом сукоба у суседном Борову Селу.

Све то је био увод каснија у ратна дешавања у Вуковару 1991. године, с тим да је важно напоменути да Стеван Инић убијен 3 месеца пре ратних дешавања у Вуковару.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Шпегељ

Вировитица * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Книн * Владо Миланковић

 



 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. године на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља сјеверне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у СР Хрватској

Након одржаних вишестраначких избора у авнојевској Хрватској 22. априла 1990. године побједила је странка Хрватса Демократска Заједница која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФР Југославије.

У цијелој авнијевској Хрватској владала је велика еуфорија због тријумфа партије Хрватска Демократска Заједница на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видјети слике хрватских фашистичких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), чути шовинистичи (усташки) поздрави и стихови, исписвање антисрбских графита. Србима у СР Хрватској је то будило авјетна сјећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.


Туђман Рачану: Ти их замајавај, прави се добар

Већ у мају 1990. године странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над Полицијом, Тужилаштвом, медијима и државном управом. Србски кадрови из Министарства Унутрашњих Послова су очишћени у јуну и јулу 1990. године врло брзо по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрбским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је србско и југославенско.

Власт СР Хрватске у Загребу, је током љета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој Влади СР Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. године увече то је објавио и ТВ Београд.

Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.


Еуфорија каква се не памти: Остватење сна

Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао пријетње да морају да се одселе из својих домова и оду у СР Србију. Добијали су чак и увредљива писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве поруке су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима...

Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и дјеца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насељима гдје су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).

 

ЖИВОТОПИС

Покојни Стеван Инић рођен је 1928. године у далматинском селу Запужани крај Бенковца. Са 16 година одлази у партизане 1943. године. Да би после Другог светског рата био послат у Београд на школовање за официра.

Но, како он није волео униформу, напушта војну школу и одлази на омладинску радну акцију у Јужну Србију, на изградњу хидроцентрале Маврово, где је био троструки ударник.

Долази 1948. године у село Иванково крај Винковаца и ту је оженио девојку хрватске народности. Првобитно је у Винковцима био запослен у земљорадничкој задрузи, а после је прешао да ради у Југословенским Железницама, као кондуктер (њега су сви волели, јер и сам из сиротињске породице, није имао срца да тих поратних година избацује сиротињу ван воза). Ту је дочекао и пензију 1985. године.

Купује плац у Бршадину 1959. године, србском селу, ближе Вуковару него Винковцима. Саградио себи кућу и отхранио децу. Учио их је да буду вредни и поштени људи.

Све до 1986. године Стеван Инић (1928.) био је председник локалног одбора СУБНОР за Бршадин.

 

ЗЛОЧИН

Дана 1. маја 1991. године Стеван Инић (1928.) као и сваке године хтео је да понесе заставу савезне државе СФР Југославије са петокраком у оближњу шуму Ђергај, јер су се тих предратних година људи окупљали на прослави државног празника Први мај.

Ту су пекли прасе на ражњу, дружили се певали, играли итд.

Видевши шта Стеван Инић носи, то је разљутило његовог комшију Михајла Мију Геленчира из Бршадина (припадника милитантне и проусташке странке ХДЗ, лидера Фрање Туђмана), који му је псовао мајку србску и четничку, а за заставу му је рекао: "Нећеш је више носити и махати".

Званични обдукциони налази кажу да је Стеван Инић убијен пуцњем из пиштоља у лежећем положају са 1-2 метара удаљености.

Али у хрватским медијима овај догађај је добио каубојски сценарио, где су се наводно Инић и Геленчир посвађали, а затим и потукли, где је Геленчир ударио Инића косом, и да је Инић пао па узео наводно Инићев пиштољ и ту га убио?!

Међутим, познаваоци убијеног Стевана Инића знају да је овај старији човек имао 164 цм висине, 65 кила тежине и 63 године живота, што ће рећи да свакако није био "рамбо", како се покушава представити у хрватским медијима.

Први ко је дошао на место злочина, била је њихова комшиница Невенка Миљевић, која није могла све да види... чула је свађу, а затим пуцањ, док је прилазила Мијо Геленчир се удаљавао са колицима, косом, и вилама од Стевана Инића, који је био смртно рањен, још се тресао... Према њеним речима, она је видела пиштољ, али остаје нејасно како је пиштољ нестао после неколико минута, када се почела окупљати гомила људи, комшија?!

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Полицајци из СУП Вуковар нису могли доћи одмах на увиђај, јер су мештани Бршадина видели велику опасност и оборили балване/трупце на цесте, бојећи се нових упада Хрвата у њихово село, да не почине још убистава! Зато су дошли полицајци из СУП Осијек. Дошла је чак и екипа ТВ Загреб, да направи извештај о овом злочину.

Наводно да је у Осијеку био судски процес Михајлу Мији Геленчиру због овог кривичног дела. Али није познато шта су му пресудли.

Дан касније 2. маја 1991. хрватска специјална полиција упада у Борово Село, али мештани предвођени Вукашином Шошкоћанином су успели да одбију овај напад.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НА ШИРЕМ ПОДРУЧЈУ ВУКОВАРА 1991.

ЗЛОДЈЕЛА

 Убијање цивилаКараџићево * Николе Демоње * Козарачка улица

Борово Село * Вуковар * Дискриминација радника *

ЖРТВЕ

Јован ЈаковљевићРадован СтојшићЉубан Вучинић * Младен Мркић

Стеван Инић * Даринка Грујић * Ана Лукић * Жељко Паић * Мирослав Радић

Милица Врачарић * Миленко Ђуричић * Зоран Филиповић * Владо Скелеџија

Бранко Мирјанић * Илија Лозанчић * Мирко Појатић * Предраг Ћирић * Сучевић

Милан Везмар * Бошко Грбић * Урош Недучић * Малецки Стево  * Љубо Болић

Светислав Недељковић * Недељко Жунић * Марко Толић * Славко Миодраг

ЗЛОЧИНЦИ

 Марко Бабић * Миле Дедаковић * Зоран Шипош * Никола Ћибарић * Јуре Марушић

Мартин Сабљић * Мира Дунатов * Анте Врањковић * Ивица Мажар * Томо Јосић

Мате Мандић * Дражен Гажо * Винко Леко * Владо Лулић * Дамир Сарађен

Благо Задро * Тихомир Пурда * Бартол Домазет * Мађаревић * Томислав Мерчеп

Зденко Штефанчић * Филковић * Колак * Пргомет * Дарко Михаљевић * Рагуж

204. бригада * Турбо вод * Хосовци * Чолак * Шандор * Гнездо * Фрањо Водопија

Бранко Борковић * Плавшић *

ЛОГОРИ

 Дрвопромет * Нова обућара * Борово комерц * Аеродром * Вртић Пчелица

Пицерија Абазија * Елцов дворац * Русинска црква * Зграда полиције * Лужац

Војни одсек * Општински подруми * Јеврејско гробље * Нова школа

ПУБЛИКАЦ.

 Прећутане ствариВутекс брендАутошовинизам * Вуковар кроз векове

Славонски јастребНепризнавање злочина * Једнострана прошлост

Транскрипти

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Познато је да се након Интеграције Сремско-Барањске Области у Републику Хрватску 1997. године Мијо Геленчир вратио у Бршадин (кажу и да је ослепео).

Њему су две кћери биле удате у Бршадину. Има и сина, који је 2006. године довео свог сина испред куће покојног Стевана Инића, говорећи му:

- "Видиш сине, твој дједа Мијо је убио ћетника из ове куће!?".

Чувши те оптужбе, Стеван Инић (р. 1950.) није могао да остане равнодушан. Рекао је Мијином сину да оде и да његов отац Стеван није био четник већ партизан и борац НОР.

Мијин син је сео у свој џип и отишао. Породица убијеног Стевана Инића није покретала никакав судски поступак против Михајла Геленчира. Сада више ниједан није жив.


КОНТРАВЕРЗЕ

Према хрватским изворима везано за убиство Стевана Инића 1991. године, железничког пензионера из Бршадина, постоји друга верзија. Код њих одлично живи прича да је Хрват Михајло Геленчир убио комшију Стевана Инића у самоодбрани?! Да га је наводно раније изазивао и провоцирао!?

Да је у датом моменту Стеван рекао Геленчиру да ће га убити из пиштоља и да је отишао до куће да узме пиштољ, а да је злочинац Михајло Геленчир косом (пошто је наводно косио траву) ударио Стевана Инића и да је тај пиштољ испао, а онда га узео Геленчир и убио Инића!?


Вуковарске жртве које хрватски медији прећуткују

Још трагичније је да је тај пиштољ с којим је Стеван Инић убијен нестао после неколико минута од убиства?! А и сам Геленчир је исти дан одведен према хрватском селу Товарнику.

Међутим, та њихова прича има пуно "рупа" и недостатака... Поготово ако се узме у обзир атмосфера тог пролећа у Вуковару и све радње које су предузимали Томислав Мерчеп и његови сарадници на вуковарском подручију у то време.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О убиству (злочину) Стевана Инића до данас није снимљен ниједан документарни филм. Није написана ниједна књига или нека озбиљна студија. Такође, није на бившем југославенском простору одржана ниједна јавна трибина, научни скуп и сл.

Име Стевана Инића се спомиње на неколико интернет страница у контексту почетка грађанског рата у СР Хрватској деведесетих година.

 

ЗАКЉУЧАК

Хрватска пропагандна машинерија је током 1990-их година вешто овакве случајеве замаскирала и говорила полуистине, како би заправо оправдала убиство невиног и ненаоружаног човека. Убиства цивила су била окидач за почетак ратних дешавања на простору авнојевске Хрватске, јер су највиши функционери Хрватске Демократске Заједнице врло добро знали да само ратом могу да отерају тј. прогнају стотине хиљада Срба, са циљем њиховог смањивања на прихватљивих три посто.

Како је током 1995. године Туђманов режим добио ветар у леђа за наставак својих геноцидних активности, они су успели у свом науму који је замишљен још током Другог светског рата, од стране Анте Павелића и Римокатоличке цркве.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери оцењени као главни кривци за ратове на бившем југославенском простору, тешко је веровати да ће истина о убиству невиних србских цивила у пролеће и лето 1991. године у вуковарској општини изаћи на видело, односно да ће злочинци одговарати за своја недела.

Тиме би се променио карактер и позадина рата, али и срушио мит о "великосрбској агресији"...



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Копар - Игор Бачвар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Прогон Срба

Доб при Мирни - Винко Пандуревић

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац- - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп - Славонска Пожега

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко НорацМиљенко Филиповић

Ђуро БродарацДобросав Парага - Јесење Кише

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - БрезаБравнице

Мирјана Драгичевић - Високо - Кукавице - Алија Изетбеговић - Озрен

Божана Делић - Страхиња Живак - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор БубањСмолућа

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће ОдбранеЦацо - Фоча

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Љубо Млађеновић

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Х.

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Клечка

Кадри ВесељиШутаковић - АгушиОтац Харитон - Иван Булатовић

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда

Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Белаћевац - Ликовац

Жута Кућа - Лапушник - Кукеш - Дик Марти - Костићи - Рачак

 



Tags:
OPSTINA VUKOVAR
SELO BRSADIN
HRVATSKI ZLOCINI
ISTOCNA SLAVONIJA
DEVEDESETE GODINE
PRVOMAJSKI URANAK
CLANOVI SUBNOR
MIHAJLO GELENCIR
TOMISLAV MERCEP
PROLECE 1991


ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

73 године од усташког покоља у банијском селу Комоговини

Срaмотно мале кaзнe зa злочинe нaд сарајевским Србимa у логору Виктор Бубањ деведесетих година

Међудржавни или добросуседски односи са Хрватском

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 17.11.2019

Албански државник Сали Бериша је био умешан у шверц оружја и илегалну трговину органима деведесетих година

Ламет над Стеваном Војновићем из Пакраца



Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!

Skip Navigation Links