У данима када Хрватска обележава једнострану Трагедију Вуковара, на порталу Poslovni.hr освануо је интервју са Иваном Хубалеком (80) предратним упослеником односно инжењером у Југославенском комбинату гуме и обуће "Борово".
Тај чланак је пренео "Блиц", гласило које је основано у Београду, али је пре две деценије власнички капитал пренет прво Швајцарцима, касније Немцима. Зато и не чуди то што су пренели тај контраверзан чланак.
О чему се заправо ради?
Иван Хубалек је пре рата, тачније у доба постојања СФРЈ био у комбинату или "творници" тотално небитан лик који се није питао низашта, нити је одлучивао. Тек након рата, када је почела ткз. Мирна реинтеграција Сремско-барањске области у уставно-правни поредак Републике Хрватске добија нешто пажње.
Хрватска пропаганда, коју и сада понавља сам Хубалек, већ деценијама о комбинату "Борово", не жели да каже пуну истину. Заправо, они кажу да је 1931. године чешки индустријалац Томаш Бата основао фабрику за производњу обуће на периферији Вуковара и то је све, нема даље. Ретко се помиње само име Томе Максимовића, дословно то избегавају. Управо је Тома Максимовић био мотор прогреса Батиног "Борова". Дошао је из босанског дела Посавине, околине Брчког, из српске православне породице и постао најважнија карика Батиног успеха у читавој Краљевини Југославији.
Тома Максимовић је својим знањем, трудом и радом био надалеко познат и знао је у Борову да угости српског патријарха и друге високе званице југославенске краљевине. Пред сами Други светски рат у Борову Насељу је направљен пројекат да се гради православна Црква Св. Ђорђа, одмах поред основне школе "Краљ Петар I Ослободилац".
Није случајно што хрватска пропаганда све ово циљано прећуткује, јер би то донело незгодна питања за одговорити, а све то би јасно показало да је Срба ту било далеко више него ли Хрвата. Ситуација се почела мењати средином 1941. године када је основана наци-фашистичка Независна Држава Хрватска, те је поглавник Анте Павелић наставио процес хрватизовања јужних крајева Паноније (Славонија и Срем) колонизацијом римокатолика из Херцеговине. Истовремено, оружане формације НДХ су почели са спровођењем геноцида над Србима и Јеврејима. Национално премућство су тада Срби изгубили.
Чак и касније, након Другом светском рату у Борово Насеље и Вуковар у време комунистичке власти, довођене су усташке удовице из БиХ са више деце које су насељаване у одређене четврти. Истовремено, Тома Максимовић је проглашен за "народног" непријатеља јер је обављао функцију министра за избегла и расељена лица у Влади Србије, премијера Милана Недића.
Титова владавина је имала економски успех захваљујући кредитима са Запада, па је тако и Комбинат "Борово" стално се ширио, док је добар део производа сем на југославенском тржишту одлазио и ван граница земље: Совјетски Савез, земље несврстаних...итд. Ово је био резултат политике коју је тада званични Београд водио током Хладног рата и блоковске поделе света.
Средином осамдесетих година 20. века, у читавој Источној Европи дошло је до проблема економско-тржишне природе. То се осетило и у Југославији.
Иван Хубалек је у чланку представио као да је само Комбинат "Борово" био суочен са тим проблемом, а не читава даржава, односно пола старог континента.
Делегација боровских радника је 1988. године ишла у Београд, код свог бившег генералног директора Ненада Крекића (1942-2021), који је био тада "важна фаца" у Министарском савету Бранка Микулића, касније и Анте Марковића. Није могао да им превише помогне, али је помогао колико је било до њега. Међутим, невоље су се увећавале из месеца у месец свуда око нас, док је судбина Југославије била запечаћена давно раније.
Сарадња на највишем нивоу: Туђман и Рачан
У пролеће 1990. у СР Хрватској се појављује бивши Титов генерал, дисидент и пропали "повјесничар" Фрањо Туђман, који је годину дана раније илегално основао партију Хрватску Демократску Заједницу, коју је Ивица Рачан назвао "странка опасних намера". Ипак, одмах након избора, Рачан је своје гласове поклонио Туђману.
Управо је Фрањо Туђман, као фараон злочиначке пирамиде (удружени злочиначки подухват) почео са етничким чишћењем Срба из авнојевске Хрватске, уништавањем имовине, културно-историјске баштине и православних богомоља, односно свођење српског живља на мизеран проценат, не само у Вуковару, већ и читавој авнојевској Хрватској. Биланс његове владавине довољно може описати само једна бројка: 650.000 прогнаних Срба за девет година.
Хрватска гласила тј. медији који су дошли под контролу ХДЗ, одмах су почели са ширењем дезинформација и бестидних подвала о "угрожености Хрвата"... сваки излазак било каквог оклопно-механизованог возила или тенка из неке касарне, па чак и камион војника, регрута због редовне војне вежбе, тумачило се као некаква акција против читавог хрватског народа. Овакве вести су имале велики одјек и нико их није проверавао.
Занимљиво је то што је ХДЗ у Вуковару на изборима убедљиво поражен од Савеза комуниста, јер је добио свега 26% гласова бирача. Памти се тада и Туђманова реченица: "Запамтиће ме црвени Вуковар!". Што је значило да ће уследити освета према граду на Вуки. Тако је и било...
За председника вуковарског одбора ХДЗ-а изабран је Томислав Мерчеп, потомак досељеника из Херцеговине који је као и већина Хрвата одгајан у србомржњи и антијугославенским осећањима. Он је још током ткз. Хрватског пролећа 1971. године имао испаде на националној основи односно шовинизму и говоре мржње. Управо је Мерчеп око себе почео да окупља групацију пробисвета и талог људског друштва који су хтели да преко пушке промене свој социјални статус. Оружје су добили преко ХДЗ који је илегално увезао велику количину наоружања 1990-1991, познато као "Афера Шпегељ".
Марко Бабић, Благо Задро и бојовници
У Богдановцима, 10. марта 1991. Мерчеп је постројио преко 2.000 Хрвата и дао им оружје, тако су створене хрватске паравојне формације. Све ове ствари Иван Хубалек је намерно заборавио. И не само то, користи контраверзне термине типа "агресија", "окупација" и слично, заправо све оно што хрватска пропаганда понавља попут папагаја, са циљем прикривања злодела који су починили разнии "бојовници", "бранитељи", под командом:
- Благе Задре, генерал-мајора ткз. Збора Народне Гарде, који је био господар живота и смрти баш у Борову Насељу. Етнички је очистио Србе из зона као што су: Трпињска цеста, Козарачка, Буџак, Крива Бара и сл.
- Бранка Борковића познатог као Млади Јастреб, који је устројио 204. бригаду ЗНГ и био заменик команданта те паравојне јединице. Он је провео рат у Вуковару борећи се против својих дојучерашњих колега, јер је дезертирао из ЈНА и погазио заклетву. Био је један од учесника у "пробоју", након ослобођења Вуковара крајем новембра 1991.
- Милета Дедаковића познатог као Јастреб је био командант 204. бригаде ЗНГ, али је командовао из Винковаца. И он је дезертирао из ЈНА.
- Марка Бабића, хрватског емигранта који се вратио из Швајцарске да узме оружје у руке.
- Зорана Шипоша, опасног командира злогласне чете ЗНГ која је харала у Борову Насељу у јесен 1991. те починила серију злочина.
- Мартина Сабљића, још једног "лепотана" који је мноштво Срба изводио из склоништа "Борово комерца", те их убијао на најстрашније начине. Његов егзакутор био је Никола Ћибарић.
За хрватску пропаганду српске жртве не постоје!
Једноставно то озбиљно квари мозаик ткз. Домовинског рата, осамостаљивања Хрватске и разбијања Југославије, где су Срби унапред означени као главни и једини кривци за све то што је произвело несагледиви ужас на бившем југославенском простору раних деведесетих година 20. века. Своје тамне мрље вешто крију "као змија ноге".
Треба рећи и ово.
Вапај са неба: Има ли правде за нас?
Хрватска пропаганда упорно, пред светом покушава да представи да су Срби дошли у Вуковар на тенковима ЈНА, а не да су ту столећима присутни и обитавају. Примера ради, зашто се ћути о Српском певачком друштву "Јавор", основан 1869. године...или православна црква Св. Николаја, саграђена 1733. године. Има наравно још, али и ово је довољно да хрватски "папагаји" и ексртемисти покажу своје право лице.
Фрањо Туђман је свесно жртвовао Вуковар, како би слике срушеног града биле адут пред Западом да добије зелено светло за извођење злочиначко-терористичких акција: "Олуја", "Бљесак", "Медачки џеп", "Масленица"...итд.
У том духу Иван Хубалек износи низ полуистина, односно лажи, са којима се деценинама манипулише и наравно обилато користи повластице свега тога.
Свако од хрватских пијуна ко би се усудио другачије казати на глас, такнуо би у осињак. Бенефиције би свакако изгубио, а вероватно и живот.
Вуковар и Борово су већ више четврт века под влашћу Загреба, али мало шта се обнавља и покреће привреда. Када би се обновило како би требало, мноштво избеглих Срба би се вратило у своје куће.
Јесу се зато борили?
Томислав Б. Ковач
19.11.2024.