Упокојила се Зорка Делић-Скиба, јасеновачка мученица - www.zlocininadsrbima.com

4. јун 2015.


Упокојила се Зорка Делић-Скиба, јасеновачка мученица


Зорка Делић Скиба рођена је 27. јануара 1936. године у селу Крухари код Санског Моста, као четврто дијете Драге Делића и Драгице, рођене Праћа.

Након злочина геноцида Независне Државе Хрватске у срезу Сански Мост, када је у околним селима и самом граду убијено неколико хиљада Срба, а за само два дана, на Илиндан 1941. године на Шушњару убијено 5.500 Срба, Зорка та страдања преживљава и постаје ратно сироче. У геноциду над Србима Санског Моста убијени су јој отац, мајка, дјед са мајчине стране, солунски добровољац Тодор Праћа са своја два сина Миланом и Душаном, кћерком Драгицом и братом Митром, те још десетине најближих рођака.


Као ратно сироче, Зорка са својим братом Милом, сричевкама Славком и Радом, те стричевићем Драшком, пролази кроз Јасеновачки систем логора. Заједно са браћом и сестрама, Зорка 1942. године завршава у дјечијем логору у Јастребарском, хрватском логору за српску дјецу, који је био под управом часних сестара Конгрегације Св. Винко Паулски.


Посредством Каритаса, из Јастребарског логора је у хрватске породице примљено око 500 српске дјеце уз обавезу да им се промијени идентитет и да се васпитају у строго римокатоличком духу.


Зорку је на усвајање узео домобрански часник Славко Дасовић, исти онај који је учествовао у Илинданском покољу Срба а и Зоркине породице у Санском Мосту и околини. Зорка, сада покатоличена и са именом Марија Дасовић, завршава седмогодишњу пучку школу и пет разреда гимназије.


Након завршетка гимназије, Зорка завршава Педагошку академију у Мостару, одсјек математика и физика и ради као наставник 32 године у Основној школи „Браћа Шимић“ у Мостару, а 1990. године бива пријевремено пензионисана.

Почетком ратних сукоба у БиХ бива протјерана из Мостара, а од завршетка ратних сукоба живјела је као избјеглица у селу Копривна код Оштре Луке.

На позив СУБНОР-а Југославије, у мају 1979. године, Зорка је позвана на Међународне сусрете пионира, посвећене страдалој дјеци 1942.године у дјечијем логору у Јастребарском, гдје је говорила по први пут о страхотама кроз које су пролазила српска дјеца у усташким хрватским логорима и злостављањима од једног дијела римокатоличких часних сестара. Тај наступ је наишао на оштре критике тадашњих медија. Убрзо наког тога, о Зоркином дјетињству је писао Јован Кесар у књизи „Дјетињство моје украдено“ , а 1984. године у Приједорском позоришту је приказана монодрама са истим називом. Ражисер је био Ахмет Обрадовић из Мостара а глумица Злата Когелник.

Савез логораша Другог свјетског рата у Бањалуци издаје прву Зоркину књигу „Спасиле ме умиљате очи“, а након тога Зорка издаје још двије књиге под називом „Злочин под плаштом милосрђа“ и „Били смо дјеца логораши“.

Од 2005. до 2007. године Зорка је обављала дужност предсједника секције логораша за Приједор. Имала је низ сусрета са значајним личностима из јавног и политичког живота, о чему су писале готово све новине у Републици Српској и Републици Србији.

РТВ Приједор је 2007. године снимио документарни филм о Зорки под називом „Ожиљак“.
На Међународној конференцији о Јасеновцу 2007. године у Бањој Луци, Зорка је говорила о својим сјећањима на Јасеновачки систем логора и логору за дјецу у Јастребарском.
Свој допринос је дала и на расвјетљавању истине о геноциду над српским народом Санског Моста и Приједора током Другог свјетског рата у зборнику радова „Шушњар 1941“ чији је издавач Удружење расељених Срба из Санског Моста.

Зорка је дала допринос на промоцији књиге Раде Милосављевића „Дјечији усташки логор Јасетребарско“ у Новом Саду и Бањој Луци 2009. године, као и на промоцији књиге Јакоба Данона 2010. године „Страдање Јевреја Босанске Крајине“. Зорка је највише личним залагањем и трудом учествовала у формирању Удружења „Јастребарско 1942“  чији је била и први предсједник.

По добру ћемо је памтити, са љубављу и поштовањем спомињати и чувати успомену на њу, њене ријечи и њена дјела.

Нека јој Свемилостиви Господ подари вијенац славе непропадљиве и нека насели душу њену тамо гдје праведне душе почивају.

 

Амин.

 

" Jeр нeмa ништa тajно што нeћe бити jaвно, ни скривeно што сe нeћe дознaти и нa видjeло изaћи."(Лк; 8,17)
 

Извор: Геноцид.инфо



ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

Бојник Сајмиште - Крагујевац - Бараке на Сави - Краљево - Логор Барч - Логор Шарвар - Пива

Априлски рат - Логор Бејсфјорд - Шид - Новосадска рација - Панчево - Бомбардовање Подгорице

Немачко бомбардовање Београда - Велика - Савезничко бомбардовање Београда - 27. март

Лесковац - Велика - Ниш - Блажево и Бозољин - Дракулић - Кикинда - Плавски логор - Драгинац

Крива Река - Италијанска војска - Бачка и Барања - НДХ - Голгота свештенства на Космету

Ласло Бардоши - Ференц К. Фишер - Валтер Браухич - Хенрик Верт - Евалд Клајст

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 957  пута
Број гласова: 15


Tags:
LOGOR JASENOVAC
USTASKI ZLOCINI
DRUGI SVETSKI RAT
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
ZORKA DELIC SKIBA
SANSKI MOST
POSAVINA REGION
SELO KRUHARI
5500 SRBA
SELO SUSNJAR
1941 GODINA
LOGOR JASTREBARSKO
FILM OZILJAK
DEVEDESETE
OSTRA LUKA
SUBNOR JUGOSLAVIJE
RATNA SIROCAD
KATOLICKA CRKVA
SVETI VINKO PAULSKI


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Забрањена тема чак и у Србији: Сaрajeвски гeноцид 1992-1995

Поводом враћања Титовог споменика у Ужице 2015. године

Чији се злочинци шетају Вуковаром

Предавање у Љубљани: Крaљeвинa Jугослaвиja у Другом свeтском рaту

Сећање на погинуле вуковарске Србе

25. годишњица од пада српских територија у Босанској Kрајини

Интервју са академиком Василијем Ђ. Крестићем, директором Архива САНУ




Поделите ову вест, нека се чује истина...































Skip Navigation Links