У Бечу одржан јавни час историје о Јасеновцу - www.zlocininadsrbima.com

22. април 2015.


У БЕЧУ ОДРЖАН ЈАВНИ ЧАС ИСТОРИЈЕ О ЈАСЕНОВЦУ


Српско просвjетно културно друштво Просвјета Аустрија одржало је у недељу 19. априла 2015. у подне, “Јавни час историје” у центру Беча, на једном од најпознатијих градских тргова Шварценбергплацу.

Тема часа била је обележавање 70 година од пробоја из Логора смрти – Јасеновца, симбола геноцида Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом Светском рату. Учествовала су деца из “Просвјетине школе српског језика”, ”Мали хор Просвјете” и предавачи, Гроздана Булов, Недељко Савић и Срђан Мијалковић.

Ова манифестација била је део ширег Просвјетиног пројекта, неговања културе сећања, али и као део иницијативе да се у европском парламенту усвоји Резолуција о проглашавању 22. априла Даном сећања на жртве геноцида над Србима.

Међу посетиоцима су били бројни грађани Беча, представници разних организација и институција, цркве и медија. Гости су били и амбасадорка БиХ Тања Милашиновић Мартиновић, први саветник амбасаде Србије Итана Павићевић, војни аташе амбасаде БиХ пуковник Слободан Танасиловић, шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић, и многи други ...

Час су отворили клинци из „Малог хора Просвјете“, а предавачи су подсетили да се због заједничке будућности, прошлост мора памтити, а одговорност за злочине мора довести и до преузимања одговорности и извињења за почињени геноцид, монструозни холокауст над Србима у Независној Држави Хрватској, која је постојала на територијама данашње Хрватске и Босне и Херцеговине.

Деца из Просвјетине школе и Мале причаонице делила су црвене каранфиле окупљенима, који су пратили историјске чињенице о страдању Срба, али и Јевреја и Рома у НДХ. Час је био на српском и немачком језику, а бројни аустријски грађани пажљиво су слушали предавање.

Присутни гости и посетиоци су могли да погледају и делове изложбе коју је Просвјета представила бечкој јавности: “Економија Јасеновачког логора”, ауторке Тање Тулековић. Из просторија Института за историјске мањине из Беча, ова изложба је пресељена у простор Представништва Републике Српске у Бечу (Fihtegasse 5/2а).

Поделивши достојанствену поруку мира и сећања, велики део присутних заједнички се упутио у просторије Представништва, где ће изложба остати до Дана победе над фашизмом, 9. маја, одакле се сели у Линц.

На данашњем “Јавном часу историје” јавности је по први пут представљен и предлог текста Резолуције о проглашавању 22. априла Даном сећања на жртве геноцида над Србима. Просвјета позива државе и институције да помогну и подрже ову резолуцију и да се активно укључе у процес њеног доношења.

Час је завршен пријатељским разговорима и дружењем, а већина посетилаца је изразила жељу да се овакве иницијативе чешће дешавају, јер су одлична прилика за међусобно упознавање, образовну сарадњу и неговање културе сећања и памћења.

 

Извор: СПКД Просвјета Аустрија
20.04.2015.



НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Вукашин Мандрапа - Шид

Логор Госпић - Стари БродДинко ШакићДаница ПрашталоГрабовац Бански

Сисак - Шушњар - Јастребарско - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак

Логор Даница - Корићка јама - Јасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија

Стара Градишка - Паланчиште - Садиловац - Анте Павелић - Мирослав Филиповић

Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Алојзије Степинац

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија ПочучаПлатон (Јовановић)

Калати - Машвина - ВозућаКерестинец - Бракусова ДрагаПркос - Magnum Crimen

Дамјан Штрбац - Крушћица - Петар Дабробосански - Мирко Пук - Џафер Куленовић

Пребиловци - ВељунДракулићМакс ЛубурићОстрожинДивосело - Шегестин

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 470  пута
Број гласова: 10


Tags:
LOGOR JASENOVAC
GRAD BEC
DRUSTVO PROSVJETA
DRUGI SVJETSKI RAT
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
USTASKI ZLOCINI
KULTURA SECANJA
SWARZENBERG PLATZ
TANJA TULEKOVIC
22. APRIL
DAN SECANJA


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Свједочанство Јосе Орешковића о злочину у логору Слана на Пагу

Свети мученици Дракулићки наши, праштајте нам

Рђа људска

Мисe зa Пaвeлићa мaло комe спорнe

Хрвaтски историчaр Класић обjaвио дeловe Стeпинчeвих писaмa о коjимa je говорио пaтриjaрх Порфириje

Парастос убијеним Србима на Залазју 12.7.2016

Обавјештајне службе Велике Британије и Америке спасиле Анту Павелића




Поделите ову вест, нека се чује истина...











Skip Navigation Links