Потомак страдалника и сама прогнана: Сена Шијак из Клепаца - www.zlocininadsrbima.com

11. јул 2020.


ПОТОМАК СТРАДАЛНИКА И САМА ПРОГНАНА: СЕНА ШИЈАК ИЗ КЛЕПАЦА


Сена Шијак-Марковић рођена је 22. новембра 1940. године у селу Клепци, недалеко од Чапљине у Херцеговини.

Сенин је ђед Милош Шијак за вријеме Првог свјетског рата насилно одведен у заробљеништво, у аустроугарски концентрациони логору Арад, на сјеверу Баната (Румунија). Одатле се није никада вратио.

Њен отац је био Спасо Шијак, рођен у Клепцима 1915. године. Био је земљорадник, а усташке власти су га ухапсиле на Спасовдан 1941. године. Као и бројни други становници овог села, убијен је 22. јуна исте године. Сена је тада имала само седам мјесеци старости.

Иако су по окончању рата Шијаци покушавали да сазнају, како је и гдје Спасо мученички завршио свој живот, никада нису сазнала где су његови посмртни остаци. Спасо Шијак је био прва жртва усташког злочина из Клепаца, али ни многи преостали сељани овог мирног села нису од њега боље прошли.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија - Мачва и Подриње - Црна стијена - Источна Босна

Бој на Гучеву - Добојски логор - Сарајевски атентат - Стјепан Саркотић

XIII корпус - Максимилијан Бацсани - Иван Перчевић - Стјепан Дуић

Романија -

НДХ

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Логор Госпић

Вукашин Мандрапа - Љубан Једнак - Стари Брод - Мирослав Филиповић

Сисак - Шушњар - Јастребарско - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Шид

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе

Црна Легија - Керестинец - Алојзије Степинац - Динко Шакић - Драксенић

Стара Градишка - Паланчиште - Садиловац - Анте Павелић - Пискавица

Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Крушћица

Иродови синови - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Возућа - Бракусова Драга - Платон (Јовановић)

Грабовац БанскиОстрожин - Шегестин - Макс Лубурић  - Дивосело

Дамјан Штрбац - Петар Дабробосански - Мирко Пук - Џафербег Куленовић

Пребиловци - ВељунДракулић - Пркос

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток - Хрватско прољеће - Биоскоп 20. октобар - Стево Крајачић

Тајни досије Тито - Владимир Роловић - Вуковар кроз векове - Гвардијан

Бугојанска група - Лудвиг Павловић

1990-те

Вуковар - Логор Лора - Рокнић - Госпић - Бљесак - Олуја - ГрубориОркан

Медачки џеп - Миљевачки плато - Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић - Рибарска колиба - Карловац - Плитвице - Паулин Двор

Масленица - Породица Зец - Бјеловар - Иван Кораде - Олујић - Малешевић

Добросав Парага - ОткосКорански мост - Анте Готовина - Афера Шпегељ

Миливој Петковић - Караџићево - Славонска Пожега - Дан устанка -  

Божићни Устав - МаксимирТомислав МерчепЗадар - Јанко Бобетко

Слободан Зуровац - Јесење Кише - Логор Керестинец - Благо Задро

Вариводе - Дамир Крстичевић - Миљенко Филиповић - Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић - Фрањо Туђман - Бранимир Главаш - Сплит

  Сарваш - СисакГојко Шушак - Удбина - Стјепан Месић - КнинОсијек

Рахим Адеми - Звонимир Черевенко - Владимир Миланковић 

У то вријеме усташки режим предвођен римокатоличким свештенством врши масовне прогоне српског становништва који су у великој мјери прелазили у католичку вјеру наивно вјерујући да ће им то спасити животе. Тај чин преласка у католичку веру начинио је од тих Срба „повезану јагњад“ која је мирно сједела у својим кућама несјвесно чекајући час у којем ће бити сатрвена.

Сљедеће масовно убијање становника Клепаца десиће се 11. аугуста 1941. године када су усташке звјери мирне становнике овог села бацили у јаму на Бивољем брду. Иза овог злочина, међу рјеткима који су се спасили били су Ђуро Мандрапа, Лазар Марушић и Манојло Влачић... сва тројица су били ожењени.

Од породице Шијак погинули су Сенини стричеви Војко и Владо, док су преживела Владина дјеца и стриц Бранко (рођен 1926. године). Сенина мајка је била Борика Шијак (1915. рођена као Ждракановић), родом је била из Пребиловаца. Како су и Пребиловци доживјели исту судбину као и Клепци, а и многа друга села, у Пребиловцима је Сена изгубила бабу по мајци Анђу (56 година старости) и тетку Јовану (22 година старости). Борикина два стрица су убијена са свим члановима својих породица, тако да су њихове крвне линије потпуно угашене. Борика је умрла у својој шездесетој години, 11.08.1975. године враћајући се са поља (тачно на годишњицу масовног страдања Клепчана при чему су од стране усташа били бацани у јаму Бивоље брдо.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Вукашин Мандрапа - Шид

Логор Госпић - Стари БродДинко ШакићДаница ПрашталоГрабовац Бански

Сисак - Шушњар - Јастребарско - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак

Логор Даница - Корићка јама - Јасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија

Стара Градишка - Паланчиште - Садиловац - Анте Павелић - Мирослав Филиповић

Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Алојзије Степинац

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија ПочучаПлатон (Јовановић)

Калати - Машвина - ВозућаКерестинец - Бракусова ДрагаПркос - Magnum Crimen

Дамјан Штрбац - Крушћица - Петар Дабробосански - Мирко Пук - Џафер Куленовић

Пребиловци - ВељунДракулићМакс ЛубурићОстрожинДивосело - Шегестин

 

Сена није добила браћу и сестре јер њени родитељи били кратко у браку од Сретења 1940. до Спасовдана 1941. године (када је убијен Сенин отац). У то вријеме готово све жене у Клепцима постале су удовице са нејаком дјецом. Мањи број њих се поново преудао (преудале су се само четири удовице из Клепаца).

Са бабине стране (по очевој линији) у Чапљини убијени су готово сви одрасли мушкарци, са мајчине стране пострадали су јој рођаци Ждракановићи из страдалних Пребиловаца док су јој у Клепцима пострадали рођаци са очеве стране, фамилија Шијаци. Сена је проходала и проговорила у збјегу, од усташке каме кријући су се у атарима села Клепци и Пребиловци, у околини Црног Брда, у граду Чапљини.

Септембра 1944. године (имала је три године и 11 месеци) бива затворена у логор Пелине са осталом српском дјецом и женама, одакле их је половина талаца одвезена у логор Јасеновац. Тада је имала срећу да је била у групи коју су усташе размјениле за своје погинуле и рањене бојовнике.

По окончању Другог свјетског рата Сена похађа основну школу прво у Клепцима, а потом и у Чапљини. По завршетку основне школе уписује Учитељску школу и Педагошку академију у Мостару. Тридесет година је радила као наставница српско-хрватског језика и књижевности у Дувну.

У априлу 1992.  године, одмах по почетку босанско-херцеговачког рата добија отказ у Основној школи „Бориша Ковачевић“ у Дувну (сада се та школа зове „Иван Мажуранић“). У то вријеме врши се систематски прогон Срба: отпуштање са посла, пребијања, шпијунирање, пријетње, узнемиравање преко телефона, исљеђују под лажним оптужбама, многи бивају затварани у логоре у којима бијаху изложени најсуровијим мукама и понижењима. 

На православни празник Тројице 7. јуна 1992. године хрватске паравојне формације са усташким симболима пале и минирају српске куће, а са многима нестаје и Сенина кућа.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 

Током Митровданске офанзиве 11. новембра 1994. године као припадник ВРС гине јој брат од стрица Спасо Шијак, добио је име по Сенином оцу,. Иза Спасе је остало троје мушке дјеце, сви млађи од 6 година, док је најмлађи Ђорђе имао само 31 дан живота. Како ускоро по Спасовој погибији умире и његова супруга, бригу о тројици малишана преузимају њихове баке.

Сена је уз много мука успјела да напусти ратом захваћена подручја и да борбу за свој живот и живот своје продице настави у избјеглиштву. Од тада 27 година живи у прогонству у Београду.

Како је преживјела два рата, два избјеглиштва и много траума одлучила је да своја осећања и сјећања, кроз писану ријеч остави за собом.

Тако су настале њене књиге

  • збирка пјесама КАМЕНА МИ РОЂЕНОГ
  • збирка прича УЗ БРЕГАВУ НИЗ БРЕГАВУ.
  • збирка приповедака ПРИЧА БЕЗ ПОЧЕТКА.

 

 

За сајт: zlocininadsrbima.com

Александар Живковић





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 943  пута
Број гласова: 5


Tags:
DUVNO HERCEGOVINA
PRVI SVETSKI
MITROVDANSKA OFANZIVA
USTASKI ZLOCINI
OPSTINA MOSTAR
CAPLJINA KLEPCI
LOGOR JASENOVAC
RIJEKA BREGAVA
UBIJANJE CIVILA
DEVEDESETE GODINE
DRUGI RAT
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
ARAD BANAT
AUSTRIJSKI UGARSKI
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
NOVEMBAR 1992
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Осам и по деценија Југославизма

Александар М. Тепић: Живот и смрт мога оца

ФСС дa поништи своjу одлуку о пружaњу подршкe Дaвору Шукeру

У Сплиту јавно прослављен 10. април, Дан усташке НДХ

Народни устанци 1941. и заблуде о њима

Моја породица је жртва Јасеновца, а ја Олује

Годишњица некажњеног убиства Наташе и Милице у Сарајеву




Поделите ову вест, нека се чује истина...











Skip Navigation Links