Јован Липовац - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: СФР Југославија

Област: Шумадија


ЈОВАН ЛИПОВАЦ



Јоаникије I Липовац (1890-1945) је био митрополит црногорско-приморски који је током Другог свјетског рата одиграо пресудну улогу зато што је Цетињска богословија једина радила од свих пет у СПЦ, такође је спасио велики број цивила од сигурне смрти.

Мучен је и убијен средином 1945. године од комунистичких провобораца, односно припадника тајне полиције ОЗНЕ у Аранђеловцу. Ни данас се не зна тачно гдје су му кости, као ни тачан датум његове смрти односно убиства. Овај податак се крије у војним архивама под ознаком "строго повјерљиво"

Његово поријекло је изнад Боке Которске, односно границе између данашње Црне Горе и Херцеговине, а припада бројном племену Цуце.

Замонашен је у манастиру Раковица код Београда 1. фебруара 1940. године, а хиротонисан је десетак дана касније у Саборној цркви од Патријарха Гаврила. Исте године у децембру је изабран за митрополита црногорско-приморског на Светом архијерејском сабору СПЦ. Одликован је црвеним појасом.

На редовном засједању Архијереја СПЦ у мају 2000. године у Београду проглашен је свештеномучеником.

СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

СВЕЦИ И
МУЧЕНИЦИ

Доситеј Васић * Гаврило Ковачина * Дамјан Штрбац * Петар Зимоњић

Дабробосански и милешевскиВелибор Џомић * Јосиф Цвијовић

Патријарх Павле * Јоаникије Липовац * Платон Јовановић * Сава Трлајић

Архиепископ Јован * Митрополит Амфилохије * Поповићи * Харитон Лукић

Вукосав Милановић *

ЕПАРХИЈЕ
ПАРОХИЈЕ

Раковица у БеоградуРашко-Призренска * Загребачко-љубљанска

Црна Гора * Имовина СПЦ Космет

ПУБЛИКАЦ.

Мостарски храмНадбискуп геноцида * Велики рат * Богородична црква

Његошева капела * Фратри и усташе кољу * Крвава црква * Црвено доба

ЗЛОДЕЛА

Садиловац * Дахау * Госпићка цркваДраксенић * Кусоње * Крива Река

Манастир ЛепавинаГлинаКарловачки храм * Мартовски погром

 Башчаршија

 

ЖИВОТОПИС

Јоаникије Липовац је рођен 16. фебруар 1890. године у селу Столив, на путу између Котора и Тивта, на јадранском приморју. У то вријеме Бока Которска је припадала Аустроугарској монархији и била дио Краљевине Далмације чија је престолница била у Задру.

Поријекло и школовање

Отац му се звао Шпиро, а мајка Марија (р. Дамјановић). На крштењу је Јоаникије добио име Јован.

Преци Јоаникија живјели су почетком XVIII стољећа у брдима изнад Боке Которске, на граници Херцеговине и Црне Горе. Њихово племе је Цуце које је обитавало сјеверо-западно од Ловћена 30 км. Пошто је тада то био дио Османске царевине (Катунска нахија) гдје су Турци спроводили терор и страховладу највиших размјера према хришћанском становништву, они су се спустили ка мору.

Првобитно је његов отац добио посао као поморски радник, а неколико година касније постао је поштар. Мајка Марија му је била домаћица.

Основну школу Јоаникије је завршио у облилжњем Прчњу, а гимназију је 1901. уписао у Котору гдје је и матурирао.

У Задар одлази наредне године гдје је похађао православну богословију Епархије далматинске и завршио 1907. године. Философски факултет уписује у Београду и са успјехом завшршава 1911. године. Положио је и професорски испит из богословских предмета.

Ђаконски живот и војска

На Митровдан 1912. године бива рукоположен у чин ђакона од Владимира Боберића, епископа дубровачког и бококоторског. Два дана касније добија и презвитерски чин у которском храму Св. Николаја.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

БИТКЕ

Добруџа * Горничево * КајмакчаланЛегет Поље * Мојковачка врата

ЦерскаЧемерноКолубара и СувоборСолунски фронт

Врањевац * Бој на Гучеву * Мачков камен * Врањевац * Церјак

ЗЛОЧИНЦИ

Вражија дивизија * Стјепан СаркотићРудолф Браун

Хрватско-славонски корпус * Либоријус Франк * Вилхем Рајнер

Михаило АпелШуцкори * Војска Аустроугарске * Оскар Поћорек

Франц Јозеф * Босанско-херцеговачки корпус

ЛОГОРИ

НежидерДобој * Маутхаузен * Омолуц * Болдогасоњ

Ашах * Улм * Броумов * Арад * Нађимер * Јиндриховице

Сливен * Пловдив * Шумен * Панчарево * Џумаја

ЗЛОДЕЛА

И ЖРТВЕ

Зворник и Тузла * Дубока долина * Бугарска љуљашка * Горње Павловце 

Бугаризација * Окупација Београда * Сарајевска кристална ноћ

Валадново * Голгота преко АлбанијеТоплички устанак * Романија

Мачва и ПодрињеВишеград * Сурдулица * Драга Петронијевић

Лесковачка резолуција * Вељко Чубриловић * Саво Ускоковић

ЈУНАЦИ

Коста ВојновићДрагољуб Јеличић * Гвоздени пук * Михаило Маџаревић

Живојин Мишић * Степа Степановић * Радомир Путник * Јанко Вукотић

Петар Бојовић * Милунка Савић * Војвода Вук * Душан Пурић * Илија Влајић

Јелена Шаулић * Петар Мариновић

ПУБЛИКАЦ.

СПОМЕНИЦИ

Где цвета лимун жут * Ватикан у Великом ратуЧујте Срби

Епитаф војнику * Врбовачке косе * Албанска Голгота

Мензел БургибаСлавенко Терзић * Зејтинлик

 

Током Балканских ратова (1912-1913) и Великог рата (1914-1918) Јоаникије I био је протски капелан у Котору, али и парох у Ластви. Током 1916-1918 је обављао дужност војног свешеника. На Аранђеловдан 1918. године бива постављен за адмнистратора парохије у Петровцу.

Међуратни период

Шест година након Првог свјетског рата 1919-1925 је у цетињској гимназији био суплент, а предавао је вјеронауку у Нижој женској школи, Учитељској школи и Цетињској богословији. Од митрополита (потоњег патријарха) Гаврила (Дожића) одликован је црвеним појасом.

Потом се сели у Београд, гдје је био наставник вјерских предмета у Првој мушкој гимназији све до 1940. године.

Изабран је за викарног епископа Будимљанско-никишћког 8. децембра 1939. године.

Монаштво

Дана 1. фебруара 1940. године у београдском манастиру Раковица Јоаникије I Липовац је замонашен од митрополита скопског Јосифа и добио чин игумана. Десет дана касније хиротонисан је за епископа у београдској Саборној цркви од Патријарха Гаврила и епископа зворничко-тузланског Нектарија.

На ванредном засједању Светог архијерејског сабора 10. децембра 1940. године Јоаникије I Липовац бива изабран за митрополита црногорско-примирског и премјештен на Цетиње гдје је свечано и устоличен 23. фебруара 1941. године. 

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ  1941-1945

ЗЛОДЕЛА

Априлски рат * Крива РекаБојник * Крагујевац * Шид

Плав и ГусињеКочевски масакр * Кикинда * Сириг

Немачко бомбардовање БеоградаУрошевац * Лесковац

Савезничко уништавање Београда * Бачка и Барања * Ниш

Новосадска рација * Бомбардовање Подгорице * Рисан

ДрагинацКраљевоПива * Возућа * ДракулићВелика

Велика * Блажево и Бозољин * Панчево * Јабука * Ђаковица

ЗЛОЧИНЦИ

Ласло Бардоши * Ференц ФишерШефкет Верлаци

Валтер Браухич * Аћиф ЕфендијаМирко ПукНДХ

Богдан Филов * Евалд КлајстЏафербег Куленовић

Италијанска војскаХенрик Верт * Бенито Мусолини

Јозеф ЈанкоМустафа Круја * Борис III * Бедри Пејани

Џафер Дева * Осман Растодер * Анте Павелић * Балисти

Асен Николов * Адолф Хитлер * Бенито Мусолини

Мидхат ФрашериВалтер Браухич * Васил Бојдев

Јурај Шпилер * Бугарска војска

ЖРТВЕ

Браћа Остојић * Марко Бошковић * Сава Трлајић

Љубан Једнак * Љубо Млађеновић * Острожин

Петар ДабробосанскиСвештенство на Космету

Вукашин Мандрапа * Сава Шумановић * Марија Почуча

Дабробосански и Милешевски * Николај Велимировић

Ристо ЛојпурДоситеј Васић

ЛОГОР

Плав * Сајмиште (Земун)Барч * Бараке на Сави

Бањица * Бејсфјорд * Дахау * Госпић-Јадовно-Паг

Црвени Крст * Митровица * Сисак * Норвешка

Шарвар * Јастребарско * Карашjок * Оснабрик

ПУБЛИКАЦ.

Бездане јамеЛогори Мађарске * Magnum Crimen

Билогора * Пацовски канали * Личка трагедија

Књига из тишине * Кордунашки процес * Црна књига

Заборављена рација * СПЦ * Фратри и усташе кољу

Деца у жициРади ти дијете свој посао * Крвава бајка

Политика терора * Злодела Фолксдојчера * Лежимир

Бог и Хрвати * Срем

   

ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ

Само пар мјесеци пошто је устоличен митрополит Јоаникије I... Силе Осовине: Њемачка, Италија и њихови савезници (Бугарска, Мађарска, Албанија и Румунија) су отпочели инвазију и комадање Краљевине Југославије која је врло брзо капитулирала у Априлском рату. Отпор је био слабашан усљед дезертерства и издаје Хрвата, Словенаца и муслимана, јер они нису доживљавали Југославију као своју домовину већ као "тамницу народа".

Краљ Петар II Карађорђевић и већи дио Владе је евакуисан преко Грчке и одведен у Лондон, гдје су све вријеме били у кућном притвору и присмотром Енглеза. Убрзо је букнуо покрет отпора, али само у србским срединама...

Црна Гора је постала протекторат тј. окупациона зона фашистичке Италије гдје је дјеловао њихов XIV корпус са шест дивизија (5-та, 18-та, 19-та, 38-ма, 48-ма и 155-та).

На Цетињу је средином јуна 1941. проглашена Независна Држава Црна Гора (НДЦГ). Црногорски квислинзи: Јово Поповић и Душан Вучинић из Федералистичке странке су истерали зетског бана Блажа Ђукановића и почели стварање нове власти. Бенито Мусолини је понудио круну принцу Михаилу Петровићу, унуку црногорског краља Николе I, али је он то одбио.

На Петровдан 1941. године на Цетињу је фашистички колаборациониста Секула Дрљевић промовисан за новог црногорског премијера (предсједника Владе), а већ наредни дан је избио народни устанак, који су комунистичке власти посље рата приписали у своје заслуге.

Ситуација у Црној Гори је била врло сложена и компликована, тим пре што су против фашистичких окупатора и сарадника устале националне снаге и комунисти, али су и они врло брзо дошли до међусобних сукоба усљед идеолошких нетрпељивости. Четничко-партизански сукоби су потрајали све до почетка 1945. године, када су партизани однијели побједу.

СПЦ односно Митрополију црногорско-приморску су фашисти доживљавали као просрбски елемент који требају да уклоне, док су и партизани имали велику дозу антипатије према њој јер су индокринирани на атеситичким увјерењима Коминтерне.

Митрополит Јоаникије I је покушавао да у том злом времену да сачува народ и нејач, па је био присиљен и на одређену сарадњу са Италијанима до септембра 1943. године, касније и са Њемцима.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић  * Усташе

Мирко ПукИван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић

Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо

Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански челнициВладимир Крен * Мијо Бабић

Поглавникова гарда * Јулије Маканец *

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско

Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково

Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожин

СадиловацПаланчиштеДивоселоШид

Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић

Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо

Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах

ВуковарКорићка јама * Стари Брод * Гудовац

Шегестин * Хомољац * Вршани * Сребреница

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Зорка Делић

Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч

 Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић

Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље

Петар ДабробосанскиВукашин Мандрапа

Живојин Станисављевић * Драгољуб Благојевић

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови

Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак

Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре

Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта

Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија

Не окрећи се сине * Покољ у ГлиниПолитика терор

Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук

Фратри и усташе кољу

 

Док су остале епархије СПЦ на Балкану пливале у крви усљед геноцидних активности оружаних снага клеро-фашистичке НДХ (Усташе и Домобрани), бугарских фашиста, мађарских Хортијеваца, њемачких Фолксдојчера, албанских балиста и вулнетара... самим тим њихов рад је био онемогућен. Једино је Цетињска богословија колико-толико нормално функционисала.

 

СТРАДАЊЕ

Новембра 1944. године митрополит Јоаникије I скупа са народом креће према Аустрији у Велики збјег. Ово је учињено из страха од комунистичких освета, пошто су партизански првоборци били већим дијелом осветнички расположени и већ су тог љета почеле крваве одмазде над свима који нису здушно помагали њихову револуционарну борбу. Митрополит Јоаникије I је схватио да ће и он као "неподржавалац" таквих идеја бити обезглављен.

Са четничком војском је кренио велики број грађана, односно рођаци војника Југославенске Војске у Отаџбини. На том Маршу смрти се нашло преко 30.000 људи у колонама, са којима је било 70 свештеника. Један дио који је предводио војвода Павле Ђуришић је имао голготу у долини ријеке Врбас, а која се трагично завршила битком на Лијевча Пољу априла 1945. године.

Други дио Великог збјега је успио да се пробије преко Кордуна, Баније и Жумберка до Словеније... а одатле у Аустрију гдје су били заробљени од енглеске војске. Мноштво Срба је тада било враћено од западних "Савезника" Титовим партизанима који су по директивама ОЗНЕ их све ликвидирали широм Словеније. Деценијама касније је утврђено да је ту било око 540 масовних гробница, а сматра се да је око 15.000 Срба побијено на мучки начин. Нека од познатих стратишта су: Похорје, Каменишка Бистрица, Кочевски Рог, Зидани Мост...итд.

Митрополит Јоаникије I је такође враћен у Југославију, па је под стражом спроведен прво у Загреб, гдје га је испитивао испитивао партизански генерал Пеко Дапчевић, тадашњи командант Прве армије ЈА... Иначе, заслугом митрополита Јоаникија I из италијанског логора у Албанији 1942. године су ослобођени Пекови родитељи: Милена и Јован.


Титови генерали: Коча, Пеко и Коста

Средином јуна 1945. године владика Јоаникије I је пребачен у Аранђеловац у затвор који су контролисали Ознаши тј. тајна полиција Титовог комунистичког режима. Они су били крајње сурови и мучили су данима Јоаникија све док вјероватно 18. јуна није скончао у најгорим мукама. Према свједочењима Радојице Ивановића (изјава дата у Крагујевцу тек 1985. године) тадашњег капетана ОЗНЕ најморбиднији је био мајор Василије Ковачевић "Чиле" и пуковник Владмир Роловић. Оба ова монструма су касније награђени са радним мјестима у дипломатији. Ковачевић је радио као генерали конзул у Сан Франциску (САД), а Роловић као југославенски амбасадор у Шведској.

Митрополиту Јоаникију се не зна баш тачан датум упокојења, нити гдје су му кости покопане. Претпоставља се да је то негдје у околина Аранђеловца, највјероватније планина Букуља.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора у Београду маја 2000. године митрополит Јоаникије I је канонизован за свеца односно свештеномученика, скупа са још 8 новомученика.



ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1945-1989

 ЗЛОДЕЛА

Хрватско прољеће * Операција Гладио * Радуша

Гвардијан * Диверзија Делнице * Бубашваба револуција

Биоскоп 20. октобар * Бараганска голгота * Голи оток

Озакоњени сепаратизам

ЗЛИКОВЦИ

Народни Отпор * Лудвиг Павловић * Стево Крајачић

Звонко Бушић * Револуционарно братство

Миро Барешић * Томислав Ребрина * Стане Доланц

ЖРТВЕ

Гаврило Ковачина * Драгиша Кашиковић

Митрополит Јоаникије * Јелица Михаиловић

Бранка Ђукић * Бебе из ГрацаДанило Милинчић

Ђорђе Мартиновић * Жени Лебл

ПУБЛИКАЦ.

Бригадир Диклић * Црвено доба * Личка трагедија

Голубњача * Острво зла * Скривање Валдхајма

Последњи краљев војник * Тајни досије Тито

Крст на крижу * Раковичка парохија * Црвена куга

Камен херцеговачки * Косовско пролеће * Отета земља

Албанизовање Срба * Сатанини синови * Његошева капела

 



Tags:
JOANIKIJE LIPOVAC
MITROPOLIT CRNOGORSKI
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
PEKO DAPCEVIC
BOKA KOTORSKA
JUNI 1945
BRDSKO PLEME CUCE
SVESTENICI MUCENICI
MANASTIR RAKOVICA
CETINJSKA BOGOSLOVIJA
DRUGI SVETSKI RAT
MUSKA GIMNAZIJA
PAVLE DJURISIC
VELIKI ZBEG
ARADNJELOVAC BUKULJA
VASILIJE KOVACEVIC
VLADIMIR ROLOVIC
OZNASI UDBASI
KOCEVSKI ROG
KAMENISKA BISTRICA
SLOVENIJA STRELJANJA


ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Идентификована Марица Поповић из Залужнице убијена у Олуји

Свети огањ обајсао и православне вернике у Хрватској

Посета Миостраху код Цазина: Исповест Мирослава Максимовића

Најава: Ходочашће Херцеговином задњи викенд априла 2020. године

Трећи Бруски марш 13. октобар 2019

Судбина Србије и Срба одређена у Дрездену 1928. године





Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!

Skip Navigation Links