Хроника злочина над Србима у Босни и Херцеговини 1992-1995 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна и Херцеговина


Хроника злочина над Србима у Босни и Херцеговини 1992-1995



Српски народ у СР Босни и Херцеговини, а посље и у Републици Српској претпио је етничко чишћење, а у појединим крајевима и геноцид од стране муслиманских и хрватских политичких, полицијских и (пара)војних снага у периоду 1992-1995.

Наиме, за вријеме постојања (бивше) СФР Југославије, Срби су СР БиХ живјели углавном равноправно са Хрватима, муслиманима и другим националним мањинама на пордручију централне југославенске републике. У појединим дијеловима БиХ, Срби су имали скоро апсолутну већину, односно више од 80% становништва је било српско, као на пример, Дрвар, Грахово, Гламоч, Бања Лука, Лакташи, Челинац, Козарска Дубица, Прњавор, Требиње, Рудо, Калновик, Соколац, Невесиње, Љубиње, Брадина, Босански Петровац, Мркоњићград, Скендер-Вакуф, Купрес, Шипово... Њихова људска и грађанска права су била гарантована и по Уставу СР Босне и Херцеговине од 1945. па до почетка рата 1990-их година.
 
Већ у јесен 1990. године, након првих вишестраначких избора новембра месеца, дошло је до промјене власти, па су до тада неприкосновену комунистичку власт замјениле три националне странке: муслиманска Странка Демократске Акције, коју су предводили Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић; затим Хрватска Демократска Зајединица, која је основана званично 18. августа 1990. у Сарајеву, њу су предводили Фрањо Борас, Стјепан Кљујић, Мате Бобан... и на крају Српска Демократска Странка, која је основана као огранак СДС у Хрватској, коју су предводили Радован Караџић, Момчило Крајишник и Биљана Плавшић. Ове три стрнке су на републичком нивоу направиле коалицију. 

Водећи политичари муслиманског и хрватског народа у БиХ с почетка 1990-их година имали су исти циљ, а то је одвајање Босне и Херцеговине од СФРЈ, али нису имали исте жеље након самосталности БиХ. Муслимански политичари су хтјели створити вјерску шеиратску републику, према Исламској декларацији Алије Изетбеговића, док су Хрвати жељели БиХ да припоје Хрватској и тако остваре усташки сан - НДХ, из доба Другог свјетског рата.

Тако се десило да је склопљен тајни савез између СДА и ХДЗ, још почетком 1991. године. А већ у прољеће исте године кренуло је оснивање паравојних формација у мјестима гдје су муслимани и Хрвати имали релативну или апсолутну већину; Босанска Посавина, западна Херцеговина, централни дијелови Босне, један дио Подриња, као и Цазинска Крајина. Одмах у љето 1991. кренуло је и илегално наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ, које је ишло преко ХДЗ и СДА. Прво је основана Патриотска Лига почетком маја 1991. у сарајевском Дому милиције, од стране Сфера Халиловића, бивши официр ЈНА, који је примао и криминалце и пробисвете у своје редове. Нешто касније, 1. јуна 1991. исто у Сарајеву се оснивају и Зелене Беретке под вођством Емина Швракића, који је такође у своје редове примао особе сумњиве прошлости и асоцијалног понашања. Касније је од Зелених Беретки и Патриотске Лиге створена муслиманска Армија Босне и Херцеговине, којом је комадновао Алија Изетбеговић. С тим да су се њима придруживали и добровољци из арапских земаља - муџахедини, који долазе због Џихада.

Босански Хрвати су такође основали своје двије паравојне формације: Хрватске Одбрнамбене Снаге и Хрватско Вијеће Одбране. Односно, Блаж Краљевић, 18. децембра 1991. у Љубушком оснива ХОС за Босну и Херцеговину, као огранак ХОС-а из Хрватске. ХВО такође основано на иницијативу политичара из Хрватске, тачније врха странке ХДЗ, а то је већ било 8. априла 1992. у Грудама, под комадном Мате Бобана, два дана након почетка босанско-херцеговачког рата.

Муслиманске и хрватске паравојне јединице, су већ почетком марта 1992. почеле активно да дјелују против Срба и припадника ЈНА, тако се десило убиство српског свата на Башчаршији у Сарајеву 1. марта 1992. године. наставило се нападима на српско село Сијековац у Босанском Броду 26. марта 1992. и Купрес и околна села 3. априла 1992. године, а затим и напади на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. а посље и у Тузли 15. маја 1992... Рат више нико није могао зауставити. Почело је страховито истребљење Срба у Сарајеву, Сребреници, Брадини, Мостару, Травнику, Орашју, Чапљини, Коњицу, Зворнику и др.

Вeћинa злочинa je извршeнa нa нaчин дa сe слободно могу оквaлификовaти кaо монструозни. Српске цивилe су убиjaли и мучили здравом разуму нeпоjмљивe нaчинe: убиjaли их клaњeм, вaдили им очи, одсиjeцaли глaвe сjeкрaмa, убиjaли их мaљeвимa, живe пeкли нa рaжњу, живe нaбиjaли нa колaц, живe вeзaли зa дрво и полиjeвaли бeнзином тe пaлили бeнзин, силовaли дjeвоjчицe до смрти, вeзaли живe зa возилa и тaко вукли док особa нe издaхнe, сjeкли зaробљeникe нa ситнe комaдe ножeвимa, живе људе сjeкли моторним пилaмa нa комaдe, људe боли вилaмa зa ђубриво до смрти , живe људe зaтвaрaли у кућe тe кућe зajeдно сa тим људимa пaлили, бaцaли живe људe сa спрaтовa згрaдa... нajчeшћи облик мaсaкрирaњa особe био je одсиjeцaњe глaвe. Порeд тогa што je у вeћини Српских нaсeљa нa коja je извршeн нaпaд, нajчeшћe све стaновништво коje сe зaтeкло у сeлу je побиjeно, нaсeљa су систeмaтски пљaчкaнa, a кућe попaљeнe, што je знaк нaмjeрe eтничког чишћeњa.

Због чeгa сe нaводe имeнa жртaвa и нaчин нa коjи су пострaдaли, из рaзлогa што би опис злочинa изгубио нa тeжини односно нa вaлидности, jeр злочин бeз имeнa жртaвa злочинa можe дa сe квaлификуje кaо пропaгaнaдa, а нама то није циљ. У том случajу никaко нe можe дa сe ови описи злочинa оквaлификуjу кaо мaнипулaциja пострaдaлим или лицитaциja жртвaмa. Овдје су хронолошки побројани злочини над Србима које су извршени у Босни и Херцеговини, а посље и у Републици Српској.


ВАЖНА НАПОМЕНА:
Материјали који ће се наћи у теми су информативног карактера, да се јавност упозна са активностима појединаца, група, војних формација, руководних структура... никако народа, ако се у неком материјалу нађе израз "муслимани", "хрвати"... мисли се на припаднике тих народа никако на цијеле народе. 
Постављање ових материјала нема за сврху да шири нетрпељивост или мржњу, већ да се народ упозна са размјерама злочина те начинима на који су извршени
.

 

 

РБР Датум Мјесто Општина Имена жртава
001 01.03.1992 Башчаршија Сарајево  Никола Гардовић и Раденко Миковић
002 26.03.1992 Сијековац Босански Брод  око 100 српских цивила
003 03.04.1992 Костреш Дервента  66 цивила српске националности
004 03.04.1992 Доњи Малован Купрес  9 чланова породице Дувњак, Нико Калнић и Живко Максимовић
005 03.04.1992 Купрес Купрес  73 српских цивила је убијено, а неколико стотина их је одведено у логоре у Хрватску
006 15.04.1992 Чардак Дервента  Вељко, Мирјана и Душко Лазаревић... Саво, Јелена и Горан Живковић...Ђорђе Симић, Перица Татомир, Милојко Поповић, Петар Николић, Ђуро Тривановић.
007 19.04.1992 Доња Дубица Дервента  неколико десетина српских цивила је убијено, а око 150 је одведено у логоре.
008 25.04.1992 центар града Дервента  породица Саве Живковића и још 10-ак српских цивила, док је 50-ак одведено у логоре
009 30.04.1992 Кулине Дервента  Василије С. Патковић, инвалид без десне ноге
010 01.05.1992 Оџак Купрес  Jово Пaвловић, Мирко Кaулић, Jово Зубић, Дрaгaн Шoрмaз, Влaстимир Jaрчeвић, Нeдeљко Кaрaн, Влaдо Дувњaк, Момчило Шeшум, Прeдрaг Бaстић
011 03.05.1992 Зебина шума Фоча  три члана породице Фуштар: Јела, Владо и Миле
012 03.05.1992 Добровољачка улица Сарајево  убијено је 42 војника и официра ЈНА, а 73 их је рањено
013 04.05.1992 Мочила Босански Брод  убијено најмање 27 српских цивила, док их је око 100 одведено у логоре
014 05.05.1992 Кричаново Босански Брод  убијена је породица Томичевић: Даринка, Ружа, Драгутин, Недељко и Марко,
015 06.05.1992 Бљечева Братунац  убијени су: Лазар Јовановић, Зекић Косана и Милан, преостало становништво прогнано
016 06.05.1992 Гниона Сребреница  убијени су: Радојко Милошевић и Лазар Симић
017 06.05.1992 Мајевље Добој  Мирко Дејановић је измасакриран, преко 100 убода ножем
018 07.05.1992 Осмаче Сребреница  убијено 7 мјештана Срба у муслиманској засједи.
019 08.05.1992 Полој Босански Брод  убијени су: Љубо и Смиљана Гојковић, Драгица и Јелица Ивановић, Тода и Славко Калабић, Јелка, Симеуна и Петар Петровић
020 09.05.1992 Збориште Босански Брод  убијени су: Недељко Крушкоњић, Андрија, Стана и Марија Ћирић, Мара Ковачевић и Недељко Милошевић
021 09.05.1992 Поље Дервента  убијени су: Душaн Бaновић, Госпaвa Милић, Ђорђe Бaновић, Дaницa Бaновић, Милeнко Милошeвић, Зорaн Милоjeвић,  Вид Вaсић, Рajко Jовичић, Пeро Мицић, Мирко Ћурчић, Боро Живковић...
022 09.05.1992 Нови град Оџак  убијени су: Зоркa Тaтић, Босиљкa Ковaчeвић Боja, Мaриja Милeтић, Рaдовaн  Ковaчeвић...
023 09.05.1992 Букова Греда Орашје  убијени су: Лaзaр  Вaсиљeвић, Мићо Гaврић, Мишо  Гaврић, орaн  Мaксимовић, Жaрко  Мaксимовић, Дрaго  Цвиjaновић, Мaрко  Мaксимовић...
024 10.05.1992 Брђани Коњиц  убијени су: Биљaнa   Дрaгaнић, Бошко Дрaгaнић,   Милицa  Дрaгaнић,  Николa  Мaнигодa,  Дрaгaн   Живaк, Вeсeљко   Живaк,   Здрaвко   Живaк,  Томислaв   Живaк,  Нeдeљко   Дрaгaнић, Рaтомир   Дрaгaнић...
025 11.05.1992 Лијешће Босански Брод  убијени су: Пeтрa   Сриjeмaц,  Вeљко Сриjeмaц,  Jокa  Топић,  Глигор  Тeодосић, Стaноje  Мaслић,  Николиja   Кузмaновић,  Милицa  Костић, Ђукa Jaћимовић, Дрaгињa  Шукурмa,  Стоja Сриjeмaц, Тeодор Пejчић, Aнђa  Пejчић, Жeљко  Митрић, Нeдeљко Митрић, Пeтaр Ивaновић, Богољуб Ивaновић, Jовaн   Грaбовaц
026 11.05.1992 Граховиште Вогошћа  убијено је 20 српских цивила, 6 жена је силовано, остали су свирепо мучени
027 12.05.1992 Врела Босански Брод  убијени су: Милоjкa Лaзукић, Jовaн Ђукић, Спaсоje Дуроњић, Жeљко Дуроњић, Босиљкa Вуjић, Милорaд   Лaзић, Милe Лaзић... остали становници мучени и одведени у логоре.
028 13.05.1992 Клакар Босански Брод  убијени су: Пeтрa  Вaсић-Пeтриja, Брaнко Вaсић, Дрaгомир Пajић,  Љиљa Пajић, Глигор Бaрдaк, Стjeпaн   Глигорeвић... остали мјештани су одведени у логоре
029 13.05.1992 Винска Босански Брод  убијени су: Бошко Марковић, Бранко и Рајко Јовичић... остали мјештани су одведени у логоре.
030 15.05.1992 Блаце Коњиц  убијени су: Jeлкa Мaноjло, Милка, Рaдоjкa и Спaсeниja Голубовић, Jeлкa, Цвиja и Милицa  Килибaрдa, Aнa   и Дaницa  Куљaнин, осталих 10 мјештана су одведени у логоре.
031 15.05.1992 Брчанска Малта Тузла  убијено је 212 војника и официра ЈНА, док их је 140 заробљено и одведено у логоре
032 20.05.1992 Витковићи Горажде  убијено је пет Делића: Јово, Никола, Новица, Радивоје, Данило; и Љубо Матовић и Милутин Пејовић
033 20.05.1992 Мирушић Фоча  Живко Марковић, прво заробљен, а после свирепог мучења преминуо. Село Мирушић спаљено.
034 21.05.1992 Жутица Власеница  убијени су: Млађен Петковић, Недељко Кандић, Миленко Ковачевић, Мићо Лазаревић, Милијана Обрадовић, Војислав Шарац, Слободан Зечић, Обренија Илић.
035 21.05.1992 Врдоље Коњиц  убијени су: Перо Бабић (заклан) и брачни пар Нинковић Жарко и Зорка
036 22.05.1992 Обарак Горажде  убијена је Мила Спајић, а кућа јој је спаљена.
037 22.05.1992 Бјеловчина Коњиц  убијени су: Бранко, Ружа и Слободан Бабић; затим Миленко и Митра Вукало; Јово и Шћепо Готовац; Урош и Љубица Ђурица
038 22.05.1992 Доње Село Коњиц  убијено је 7 Ћећеза: Жељко, Станко, Ристан, Милорад, Лазар, Рајко и Живко; затим Јока Куљанин и Рајко Нинковић 
039 22.05.1992 Џепи Коњиц   убијени су Вучко, Ђуро и Јања Лојпур, Младенка и Никола Магазин, Жарко и Зора Нинковић, Јово и Босиљка Шитник...
040 24.05.1992 Касатићи (Хаџићи) Сарајево   убијено је пет Милошевића: Јованка, Илија, Дејан, Ацо и Срђан; затим и Горан Тодоровић
041 25.05.1992 Буквица Горажде  убијено је осам Вукашиновића: Грозда, Божана, Вукашин, Вељко, Даница, Милош, Јованка и Милорад; док су куће спаљене и опљачкане
042 25.05.1992 Ђубрани Мостар  убијени су: Драгица, Ристо и Страхило Јањић
043 25.05.1992 Брадина Коњиц  убијено је најмање 70 цивила, највише из породица Глигоревић, Жужа, Куљанин, Мркајић, Ђорђић и Живак; док их је преко 200 заршило у логорима Челебић, Мусала, Дретељ и Лора.
044 26.05.1992 Јеремићи Власеница  убијени су Богдан Глигоријевић, Раде Миросављевић и Станоје Кандић зв. Цане
045 27.05.1992 Горња Буковица Горажде  убијено је осам мештана Срба
046 27.05.1992 Коњевић Поље Милићи  убијено је 5 возача камиона у заседи: Новица Сушић, Зоран Поповић, Ђорђо Мијатовић, Стево Симић и Миломир Вујадиновић.
047 29.05.1992 Сандићи Братунац  убијени су: Милутин Милишевић, Јово Благојевић, Драгица Матикоса, Срето Сузић, Миодраг Воркапић, Иван Ивановић, Драган Петровић, Весна Крџалић, Александар Граховац, Жарко Ивановски.
048 30.05.1992 Растовци Нови Травник  убијени су три Медића: Симо, Драган и Млађан
049 31.05.1992 Језеро Оџак  убијени су: Срето Млинаревић, Здравко Чурчић и Владо Видић
050 01.06.1992 Опарци Сребреница  убијено је троје Илића: Драгић, Ратко и Угљеша; као и троје Петровића: Живојин, Милорад и Дикосава. А село је спаљено

 



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links