Јасмин Гуска (1953-2011) је муслимански политичар, ветеринар, полицијски начелник и активан учесник разбијања Југославије односно ратова на тлу исте током дведесетих година 20. стољећа.
Иако је рођен у Босанској Посавини, дошао је са породицом у сјеверни дио Херцеговине и настанио се у Коњицу. Оженио се, али није имао дјеце.
Средином 1990. године Гуска је изабран у општински одбор Странке Демократске Акције коју је основао Алија Изетбеговић, шовинистички вођа који је и робијао осамдесетих година због ширења националне мржње и непријатељске пропагаде. Био је "десна рука" Русимиру Хаџихусеиновићу и заједно су били чланови ткз. Кризног штаба за општину Коњиц. Они су осмишљавали и спроводили етничко чишћење према србском становништву све према директивама централе СДА у Сарајеву.
Такође, Гуска је организовао илегално наоружавање муслимана и Хрвата, те стварање паравојних формација у Босни и Херцеговини, нпр. "Патриотска Лига".
Према посљератним процјенама, са коњичке општине је 1992-1995 прогнано преко 8.000 Срба који су ту живјели, а њихова имовина је опљачкана, конфискована, уништавана и спаљивана. У њиховој зони одговорности основано је најмање три концентрациона логора, супротно Женевским конвенцијама о рату. Превасходно су ту мучени и убијани цивили, а жене и дјевојчице силоване. Они су то све знали, али нису ништа учинили да то зло зауставе.
Постоји основана сумња да је лично Гуска убио тројицу Срба у Коњицу, за које су позната имена жртава. Учествовао је у нападима на војни објекат ЈНА "Љута", као и село Брадина у мају 1992.
Под неразјашњеним околностима тројица главних оптужених за погром Срба у коњичкој општини, међу којима и Јасмин Гуска 2011-2012 напрасно умиру. Само пар мјесеци раније босанско-херцеговачко Тужилаштво је против њих подигло оптужницу за злочине против човјечности.
ЖИВОТОПИС
Јасмин Гуска је рођен 1953. године у Орашју, на сјеверу Босне, зона средње Посавине.
Његов отац се звао Ибро, а мајка Зејна (р. Гостовчић).
Оженио се, али није имао потомака.
Завршио је гимназију у Коњицу, а потом и Ветеринарски факултет у Сарајеву. Вратио се да живи у Коњиц, у Херцеговину.
УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ
Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 45 година, комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем превазилажења социјално-економских проблема и демократизације друштва. Међутим, сепаратисти у западним дијеловима земље су то злоупотребили за остваривање својих иредентистичких планова, односно разбијања југославенске федерације.
Европска Унија и САД су подржавале сепаратизам у СР Словенији, СР Хрватској, касније и у СР БиХ... на више начина, прво медијски, касније логистички и војно.
Када је формирана Странка Демократске Акције у БиХ, за предсједника је изгласан Алија Изетбеговић, робијаш у два наврата. Прво посље Другог свјетског рата због припадности пронацистичким организацијама, а друго 1983. године бива осуђен на 14 година робије јер је ширио непријатељски пропаганду и националну мржњу. Пуштен је посље само шест година.
У Коњицу 3. августа 1990. је основан локални одбор СДА на коме је лично Алија Изетбеговић присуствовао. Доктор Русимир Хаџихусеиновић је изабран за предсједника коњичког огранка СДА, а за секретара Јасмин Гуска. Сем тога, Гуска је постављен и за начелника СУП Коњиц, што значи да је имао полицијске јединице под својом контролом. Формирао је и резервне одреде Полиције, гдје је он лично вршио селекцију.
Наредне године Гуска је организовао илегално наоружавање муслимана и Хрвата у том крају, јер је централа СДА из Сарајева одлучила да одвоји Босну и Херцеговину од СФРЈ, а да то уради таман и силом, односно нападне Југославенску Народну Армију која је била једини војни субјекат на јужнославенском простору и међународно призната.
У рејону Коњица Јасмин Гуска је основао ткз. Патриотску Лигу, муслиманску паравојну формацију са циљем напада на официре и објекте ЈНА.
Почетком 1992. године вјештачким путем се шири страх међу хрватским и муслиманским станотништвом у општини Коњиц, што је резултовало оснивање ткз. Кризног штаба, у који је изабран и Јасмин Гуска. Антисрбска пропаганда је појачавана из дана у дан, као и провокације према ЈНА, која је имала у коњичкој општини неколико важних објеката.
Хрватско-муслиманске паравојне формације су у Коњицу већ у прољеће 1992. имали неколицину злочиначких активности. Извршена је агресија на војни објекат "Љута" 5. маја, а три недјеље касније на село Брадина, при чему су извршена незапамћена злодјела: убиства, пљачке, силовања, рушења, палеж...итд. У свим србским селима гдје су вршени напади било је слично. Брадину је иначе напало око 2.500 наоружаних припадника ХВО и "Патриотске Лиге".
Током ратних година често је ишао у Сарајево и Високо и тамо помагао офанзиве на србске положаје. Лично му је Алија Изетбеговић нудио да дође у град на Миљацки и преузме неке важне функције, али је Гуска то одбио.
У готово свим свједочењима на Државном суду, Јасмин Гуска је код свједока који су преживјели описиван као суров и садиста који је уживао док је мучио заробљене Србе. Такође, он је своје подређене охрабривао да туку логораше казујући обично: "Јебите им мајку четничку"... (Четници су били герилска јединица у Вардарској Македонији почетком 20. вијека, а у Другом свјетском рату је то био синоним за борце генерала ЈВуО Драже Михаиловића, вође Равногорског покрета).
Имена жртава
Колико је познато, Јасмин Гуска је одговоран за смрт тј. убиство више Срба цивила, међутим тројици је наведено име у оптужници.
- Новак Лијешкић, ухапшен је 6. маја 1992. и одведен у Мраково, на десну обалу Јабланичког језера и онда бачен у исту. Пронашли су га Срби из Острошца.
- Славко Ш. Суша (62), полицајац у пензији. Живио је у Коњицу (Ул. Десете херцеговачке бригаде), а родом је из мостарског села Зијемља. Ухапшен је 6. маја под лажном оптужбом да преко радио-станице одаје сигнале.
- Миливоје Ј. Симовић (40), убијен 6. маја 1992. Иначе је родом из Рашке, ожењен, отац двоје дјеце. У Коњицу је био на служби од 1982.
ОПТУЖНИЦА
Под притиском међународне заједнице у љето 2004. године Тужилаштво БиХ је подигло оптужницу против тројице припадника муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине, због основане сумње да су починили злочине против човјечности у коњичкој општини.
Истрага је одрађена непрофесионално, а Гуски је дозвољено да се брани са слободе. При чему је он у судницу улазио загрљен са свједоцима.
На суђењу 2011. године је резервни полицајац СУП Коњиц, Мирлаем Мацић против Гуске изрекао низ озбиљних оптужби јер су били саборци, што је међу бившим функционерима муслиманске војне и цивилне власти изазвало огорчење. Међутим, паника је настала када је објелодањено да је Мацић судским органима предао свој ратни дневник.
СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА
Јасмин Гуска је био тај који је одлично познавао структуру етничког чишћења над Србима у сјеверној Херцеговини, самим тиме је био незгодан и као свједок и као оптуженик. Медији јављају да је 23. септембра 2011. преминуо Јасмин Гуска, ратни начелник Јавне безбједности у Коњицу. Било је то само два дана, након Мацићевих оптужби.
Неколико мјесеци касније, у јануару 2012. године изненада умиру: Мирлаем Мацић и Енес Туцаковић, замјеник начелника Јавне безбједности у Коњицу. Овим је учињен правни преседан, јер Тужилаштво није учинило ништа да сачува потенцијалне свједоке и сараднике суда.
Јасмин Гуска међу муслиманским живљем у БиХ ужива велики углед и сматрају га за националног идола. Његови саборци и пријатељи о њему говоре у суперлативу.