Прошле ноћи оскрнављен је споменик на стратишту Казани изнад Сарајева на коме је неко црвеном бојом преко имена сурово побијених, великом већином Срба, написао – „Живи Цацо у нама“. Испод је и порука да „живи 10-та брдска…“
Споменик на Казанима подигнут је 2021. године, одлуком Градског већа и на њему нема назнаке да су велика већина жртава побијених на Казанима и бачених у дубоку крашку јаму Срби, већ је споменик посвећен „убијеним грађанима Сарајева“.
Оскрнављени споменик данас је обишао министар безбедности у Савету министара Босне и Херцеговине Ненад Нешић који је затражио од федералне полиције и тужилаштва да хитно открију и процесуирају починиоце овог злодела.
- Срамотни, пријетећи графит, злодјело је над невиним душама, али и стравичан пријетња малом броју преосталих сарајевских Срба који живе у том граду. Овакво злодјела не смије проћи без најоштрије казне. Мртви морају имати смирај, а живи бити безбједни, рекао је Ненад Нешић, преноси РТРС.
Нешић је рекао и да је „невиђена срамота и подвала да на споменику страдалницима не пише да су Срби, те и да Град Сарајево данас саопштава да је оскрнављен споменик „страдалим грађанима“.
„Звјерски су убијени само зато што су Срби. Споменик је ноћас оскрнављен јер су жртве Срби. И то је урадио неко у коме живи злочинац Цацо, који је сахрањен као херој. Ноћас је упућена порука да постоје људи који су спремни убијати цивиле само зато што су Срби. Сијање страха, пријетећи, мржње, ме смије проћи некажњено. Вријеме је да постанемо нормално друштво које ће се према свим жртвама односити са истим пијететом. Нека је вјечни смирај свим мученицима – рекао је Нешић.
Командант 10. брдске бригаде која је одговорна за злочине на Казанима и коме је исписан графит подршке на споменику, Мушан Топаловић Цацо убијен је 1993. године у акцији „Требевић“, званично, у покушају бекства после хапшења, пошто су он и његови убили деветорицу припадника МУП-а БиХ који су покушавали да их ухапсе. После рата, тело убијеног Цаце је из гробнице са НН ознакама пренето на шехидско гробље Ковачи изнад Сарајева. Десетак хиљада Сарајлија одало је тада почаст Топаловићу.
Нико од припадника ове бригаде, одговорних за злочине на Казанима, није осуђен за ратни злочин. Суђено им је, а, осуђени су или за убиства или помагања у убиству. Четворо оптужених осуђени су на по шест година затвора, за непријављивање злочина осам особа осуђено је на по десет месеци затвора.
Пре скоро две године, 15. новембра 2021, Бењамина Карић, градоначелница Сарајевца, Милан Дуновић, потпредседник Федерације БиХ и Кристијан Шмит, тзв. високи представник за БиХ, открили су на Казанима споменик. Две камене плоче, на једној имена 17 идентификованих жртава и текст „Спомен-обиљежје Казани (1992. – 1994.) Заувијек ћемо се, с тугом и поштовањем, сјећати наших убијених суграђана“.
Ни слова ко је убијао „суграђане“, ни зашто их је убијао, нити да су „суграђани“, углавном, великом већином били Срби и да су зато и бачени у јаму.
И док је споменик на Казанима остао без ознаке и ко је побио те људе и ко су биле жртве, само пар километара даље, на згради сарајевске Вијећнице годинама стоји плоча са поруком „На овом месту су српски злочинци запалили Народну библиотеку БиХ“. Наводно, не зна се ко је таблу поставио, зна се да се нико није усудио да је за ово година уклони, као што су пропали сви покушаји да се текст који асоцира на колективну кривицу Срба измени.
Остало је забележено и да су 26. октобра 2021, дан уочи седнице на којој је Градско веће Сарајева донело одлуку о изградњи спомен плоче на Казаницима, припадници Зелених беретки одали почаст свом команданту Мушану Топаловићу Цаци.
На Казанима, на локалитетима Гај и Грм Малине 1998. године ексхумирани су посмртни остаци и у 28 врећа превезени у Лукавицу. Касније анализом утврђено је да је реч о 23 жртве, старости од 27 до 66 година. Идентификовано је тада 15 убијених, десеторо српске, двоје украјинске, двоје хрватске и једно бошњачке националности.
Почетком ове године Апелационо веће Врховног суда Федерације БиХ потврдило је пресуду Кантоналног суда у Сарајеву којом је „Самир Бејтић ослобођен оптужби за ратни злочин над Србима на Казанима“.
Самир Бејтић био је оптужен да је као припадник Десете брдске бригаде Армије БиХ, 1993. године учествовао у премлаћивању Ергина Николића и Душка Јовановића, да их је затим са групом војника и Мушаном Топаловићем Цацом одвезао на Богушевац, где су их у земуници злостављали још неко време, а онда их убили. И да је још, 25. децембра 1992. убио Зорана Вучуревића на Казанима.
На Казанима је убијен и Предраг Шалипур који је био припадник те исте 10. брдске бригаде тзв. Армије БиХ Мушана Топаловића Цаце, ратног господара живота и смрти у Сарајеву. Пре рата, Мушан је био пријатељ са Предраговим оцем Момчилом, дернечили су заједно по Сарајеву, Мушан га звао – „чика Момчило“… Позајмљивао кола од „чика Момчила“…
-Жао ми је само што нисам имао прилику да питам Цацу: ‘Зашто си то урадио, сине Цацо? Зашто си то урадио човјеку који те је волио? Зашто ономе ко ти није ни хтио ни могао наудити, испричао је 2016. у разговору за „Слободну Босну“ Момчило Шалипур, отац убијеног Предрага.
-Прво су их изболи ножевима, па су га заклали, и Бранислава, па су им онда одсјекли главе и бацили у провалију. Ја мислим да је то злочин над злочинима, испричао је још 2006. године новинарима Момчило Шалипур, отац убијеног Предрага Шалипура.
Браћу Вучуревић из Улице Скендерија покупили су и ни криве ни дужне одвели на Казане, успут тукли, ломили кости, горе их бацили у јаму…
Извор: Iskra.co
30.09.2023.