Документарни филм "Чико ја сам жив, немој ме убити!" је причао Драгану Васићу, дјечаку из Сарајева који је једини преживјели свједок ужасног злочин који се десио почетком јуна 1992. године у насељу Ледићи.

Муслиманско-хрватске паравојне формације које су бројале тог дана више стотина наоружаних особа напале су неколико србских села у Општини Трново, међу којима и Ледиће. Напад је кренио из правца села Дејчићи. За неколико дана колико је трајало погром над Србима етнички је очишћено шест насеља у којима су живјели Срби: Ледићи, Пресјеница, Кијево, Лисовићи...итд.

Ледићи нису имали никакву помоћ и отпор је брзо сломљен. Мјештани села су се подјелили у двије групе и покушали да дођу на територију коју је контролисала Армија босанских Срба (ВРС). Прва је кренула ка насељу Војковићи, а друга је пошла преко планине Трескавице ка Калиновику. Нажалост ова 2. група није у томе успјели, већ су убијени хладним оружјем на најстрашније начине.

Драган Васић тада стар свега 11 година живота је успио да преживи пуком срећом и спашен је захваљујући војнику Изи Велићу, јер га је одвео на Игман доктору Мустафи Пинтол.... одвео га је код својих родитеља, а касније је размјенен. Тако је Васић постао једини преживјели очевидац онога што муслиманска пропаганда деценијама покушава да заташка. Васић је иначе рођен у Главогодини, крај Илиџе, а у Ледиће је послат како би избјегао ратне страхоте.

Обдукција и ексхумација лешева србских жртава је обављена тек октобра 2001. године. То је учинио др Зоран Станковића са стручним тимом патолога са београдске Војномедицинске акедемије.

Тужилаштво БиХ трпи политичке притиске како не би сви одговорни били изведени пред Државни суд. Пресуде злочинцима би промјениле слику мозаика грађанског рата у БиХ и јасно показало да Срби нису кривици већ жртве. У томе помажу ЕУ и НАТО који тако покушавају да скину одговорност за разбијање Југославије и сва дешавања која су произашла из тога.

Сарајевске градске власти нису дозволиле прво подизање никаквог споменика, јер је то наводно вријеђало осјећања муслиманског становништва. Касније је то дозвољено, али на споменику није смјело да буде написано да су жртве ратног злочина, већ ратних дешавања (што значи да нису погинули од метка, већ од глади, болести, хладноће и сл.).

Аутор филма је Гвозден Шаренац, а документарац је изашао у продукцији РТРС септембра 2021. године.

У документарцу пред камерама своје изјаве су дали:

• Милена Васић
• Милена М. Витковић (1957.)
• Рада Цвијетић
• Обрен Миовчић
• Драган Васић