Своје домове напустило је 120.000 људи, а многи су са собом понели и посмртне остатке својих најближих.

Помен на соколачком војничком гробљу
(Фото: Д. Станишић)

 „Колики је ужас посејала у пролеће 1996. године она успавана, па нагло пробуђена подземна звер међу православним становницима града Сарајева најбоље сведочи то што је запањило чак и равнодушни, просвећени свет – први пут у историји преношене су не само мошти, црквени крстови и звона, него и свеже затрпана тела младих ратника који су се дрзнули да заштите своје домове, веру и начин живота”, написао је књижевник Момо Капор у тексту „Тачка на Сарајево”, објављеном у књизи „Егзодус Срба из Српског Сарајева”.

Егзодус сарајевских Срба пре 26 година један је од већих, ако не и највећи мирнодопски егзодус једног народа у свету. Своја у рату одбрањена вековна огњишта, одмах након потписивања мировног споразума и потврђивања Републике Српске у Дејтону, напустило је више од 120.000 сарајевских Срба. Бежећи из својих кућа, под притиском тадашње бошњачке политике и претњи да ће „сваки Србин који је носио пушку бити изведен пред суд”, многи су са собом понели и посмртне остатке својих најближих, не желећи да њихове гробове скрнаве они под чијом присилом су морали да оду.

Председник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, који је на Сокоцу, заједно с многим другим републичким и локалним политичким званичницима, присуствовао обележавању годишњице егзодуса, изјавио је да је егзодус Срба из Српског Сарајева огромна жртва узидана у темеље Републике Српске и најпотреснија прича о страдању, жртви и етничком чишћењу једног народа.

„Оно што није успело окупаторима у Првом светском рату и свим непријатељима у Другом светском рату, догодило се у овом последњем грађанском рату. Сарајевски Срби расути су широм Републике Српске, Србије, Европе, Америке, Аустралије... а у њиховом родном граду и данас их зову агресорима. То је јединствен пример да систематски, упорно и на лажима, од жртве покушавају да направе злочинца”, рекао је Чубриловић.

На соколачком војничком гробљу „Мали Зејтинлик”, које је вечна кућа и за око 1.000 српских бораца чији су посмртни остаци ексхумирани и пренесени с гробаља у општинама које су након Дејтона припале Федерацији БиХ, његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је помен за све погинуле српске хероје. Нешто касније парастос је служен и у манастиру Светог Георгија на Равној Романији, који је изграђен као симбол отпора на том простору.

У краком обраћању, митрополит Хризостом рекао је да на „Малом Зејтинлику” почивају они који су се борили за слободу, мир и јединство српског народа и да им зато и приличи да почивају ту у миру. Помен је служен и у Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Рељеву код Сарајева.

У Културном центру Источно Ново Сарајево одржана је академија под називом „Слобода кроз голготу”, а приређена је изложба фотографија које сведоче о страшној трагедији српског народа, доживљеној након потписивања Дејтонског споразума, кад је пет општина Српског Сарајева у целини припало Федерацији БиХ. Преосталих пет подељено је између два ентитета и то тако да су Србима припала периферна, ненасељена и рурална подручја.

Аутор: Душанка Станишић
Извор: ПОЛИТИКА
16.03.2022.