Владо Черноземски - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Између два светска рата
Област: Француска

ВЛАДО ЧЕРНОЗЕМСКИ


Величко Д. Кеин, познатији као Владо Черноземски (1897-1934) је био бугарски терориста и припадник екстемистичке организације ВМРО која је учествовала у Марсејском атентату средином треће деценије 20. века.

Черноземски је током Првог светског рата учестовао у борбама као војник инжењеријске јединице Друге армије Бугарске. Након Великог рата је осуђен за убиство комунистичког активисте и завршио у затвору. По изласку са робије придружује се ВМРО организацији, која је имала шовинистичке идеје и иредентистичке циљеве на Балкану.

Почетком 1930-их година одлази у Италију, где се настанио у хрватско-усташком логору Борготаро. Тамо је успоставио сарадњу са Антом Павелићем и другим хрватским дисидентима. Касније је отишао са њима и у Мађарску.

У јесен 1934. године Черноземски са својим сарадницима долази у Француску, пошто су имали договор да изврше атентат на краља Александра I Карађорђевића који је боравио у служеној посети. Овај злочин је извршен 9. октобра у Марсеју. Том приликом је и сам Черноземски рањем од француског полицајца, а смртно пребијен од грађана.

Код многих нација, који су отворено испољавали антисрбска осећања: Мађари, Немци (Фолксдојчери), Словенци, Албанци, Хрвати, Бугари... Черноземски је ужива статус хероја, јер су мислили да ће се Краљевина Југославија распасти сама од себе са убиством краља Александра, па да ће они моћи присвојити њене територије.

БУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ

РАТ

Сурдулица * Албанска голгота * Бој на Кајмакчалану * Солунски фронт

Топлички устанак * Краљ Фердинанд I * Добруџа * Дубока долина *  Терор

Доситеј Васић * Горничевска битка * Валандовски покољ * Славка Богдановић

Зло време * Атанасије Марковић * Сурове љуљачке * Врањански пакао

Нишко Грбаваче * Разоткривање злодела * Документовање * Резолуција

Сливен * Шумен * Пловдив * Панчарево * Џумаја * Васил Радславов

Никола Жеков * Калин Најденов * Христо Попов *

МЕЂУ
РАТНО
ДОБА

Марсејски атентат * Владо Черноземски * ВМРО * Вечно пријатељство

Дамјан Груев * Петар Арсов * Христо Батанџиев * Иван Хаџиниколов

ДРУГИ

СВЕТСКИ

Крива Река * Бојник код Лесковца * Арпилски рат * Богдан Филов

Петар Габровски * Александар Белев * Георги Киосеиванов * Добри Божилов

Никола Михов * Цар Борис III * Бугарска војска * Васил Бојдев

Теодоси Даскалов * Асен Николов * Константин Лукаш * 

 

ЖИВОТОПИС

Величко Керин је рођен 19. октобра 1897. године у селу Каменица, код Велинграда подно планине Рила, у југо-источним деловима Бугарске.

Његов отац се зове Дмитар и био је посланик у Народној скупштини у Софији. Мајка му се звала Риса Балтаџијева. Они су ту насељени из Вардарске Македоније.

Величко је као младић постао вегетаријанац.

Велики рат

Пријављује се да служи у бугарској војсци када је напунио 18 лета, јер је тада већ избио Први светски рат. Бугарска се ставила 1915. на страну Централних сила, односно учествовала је са Аустроугарском и Немачком у Тројној инвазији на Краљевину Србију.

Није познато у којим борбама је Величко све учествовао, али се зна да је био род инжењерија у 2. армији.

 

ТЕРОРИЗАМ

Средином 1893. године у Солуну је основана ткз. Унутрашња Македонска Револуционарна Организација (ВМРО), која је имала за циљ да створи аутономију у Османском царству. Врло брзо, ово удружење долази под контролу бугарских националиста који чланове индокринирају са својим иредентистичким циљевима. Они су крајем XIX и почетком XX столећа водили борбе са Турцима прилично неуспешно, али је ВМРО наставио да делује.

Величко се придружује ВМРО већ 1922. године као младић од 25 лета. Са њима је прошао обуке диверзантског типа и научен да у позадини непријатеља направи хаотичне ситуације.

Када је убио једног бугарског комунисту 1924. Величко је осуђен од Државног суда на смрт, али је касније ипак казна преиначена у десет година затвора. Међутим, он излази на слободу већ 1932. године. На руци је имао истетовиран грб ВМРО.


Ал ми стоји усташко одело, диви ми се цело село

По изласку са робије, Величко одлази у Италију, где је суверено владао фашистички диктатор Бенито Мусолини. Тамо је средином тридесетих година хрватско-усташки покрет уживао велику подршку Мусолинија и Ватикана, па им се придружује и Величко, јер су имали заједнички интерес - растурање југославенске краљевине, пошто су и Бугари и Хрвати гајили територијалне претензије.

Хрватски дисиденти које је предводио адвокат Анте Павелић су имали читаву ниску логора широм Апенинског полуострва, а један од таквих је био и Борготаро, на путу између Болоње и Ђенове. У том кампу Величко мења име у Владо Черноземски. Држао је обуке хрватским младићима 18-35 година који су побегли из домовине, јер су прогањани од полиције, пошто су ширили непријатељску пропаганду и залагали се за рушење монархије, односно прекрајање граница.

Наредне године, Черноземски одлази у јужну Мађарску, логор Јанка Пуста, у коме је опет држао терористичко-диверзантске курсеве младим присталицама Усташког покрета.

 

МАРСЕЈСКИ АТЕНТАТ

Југославенски краљ Александар I Карађорђевић је владао прилично апсолутистички у земљи националне хетерогености и економске неуједначености. Суседне земље су имале територијална стремљења, а такође је и Ватикан желио да наметне Конкордат (предност Римокатоличке цркве у односу на остале верске заједнице).

ВМРО и Усташки покрет добијају подршку страних сигурносно-обавештајних служби, а сам Краљ Александар је праћен од њих. Тако је краљевска посета Француској у јесен 1934. године побудила невероватну пажњу код атентатора.

Група око Черноземског (Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил) је дошла у Марсеј и скривено пратила 9. октобра кретање франуцских и југославенских званичника. Черноземски је код себе имао револвер и у тачно договореном моменту је изашао пред аутомобил и пуцао у Краља Александра и француског министра иностраних послова Луј Бартуа.

Полицијски поручник Жил Пиоле, који је био у обезбеђењу успева у гужви која је уследила, да мачем са коња обори Черноземског, кога су одмах рањеног претукли окупљени грађани.

Однешен је у марсејско оделење Француске службе безбедности, где је преминуо од последица рањавања. Код Черноземског су пронађена лажна документа, на име Петар Келеман, као и два пиштоља (Маузер и Валтер), две ручне бомбе и 1.700 франака. Лажни пасош му је издат у Загребу од конзуларног оделења Чехословачке.

Његово тело је сахрањено на непознатом месту у највећој тајности. Ни данас није позната локација његових посмртних остатака.

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Након сахране Краља Александра у Београду, трочлано Намесништво са Кнезом Павлом на челу, преузима вођство земље, пошто је принц Петар II Карађорђевић био малолетан.

Убрзо је уследила Конкордатска криза, која је у лето 1937. године имала низ чудних и бизарних догађаја, као на пример изненадна смрт поглавара СПЦ - патријарха Варнаве. Влада Краљевине Југославије Цветковић-Мачек пристаје на стварање Бановине Хрватске 26. августа 1939. која је укључивала мноштво подручја где су Срби имали релативну или апсолутну већину.


Влатко Мачек и Драгиша Цветковић, 1939.

Тада је већ и Адолф Хитлер имао своје освајачке походе и гажење слободољубивих народа на европском континенту. Заправо, пар дана доцније, 1. септембра 1939. је нападом на Пољску покренут Други светски рат и једно ново страдање Срба у масовној кланици, не само због агресије Сила Осовина априла 1941. већ и братоубилачког рата који је одмах уследио.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Међу Хрватима, Словенцима, Албанцима, а у новије време и муслиманима, Черноземски ужива велики углед, јер је "убио тиранина".

Поједини активисти НВО сектора у Црној Гори су тражили 2021. године да се Дечанска улица (по манастиру Високи Дечани на западу Метохије) у градићу Цетиње, преименује управо по Влади Черноземском. Али тај захтев није усвојен.

Последих година бугарски десничари у Пловдиву организују Дане сећања на Владу Черноземског, кога доживљавају као националног хероја и идола.





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Злочин над Србима у Чајничу: Убиjале и комшиjе из Буковице

Крвави пир у Баглају на Ђурђевдан 1941

80 година од убиства краља Алекандра у Марсељу

Четврт вијека од затварања Лоре

Шокови Срба који повремено гледају хрватске медије

Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа у Бракусовој Драги





Оцените нам овај чланак:




Tags:
VLADO CERNOZEMSKI
MARSEJSKI ATENTAT
ALEKSANDAR KARADJORDEVIC
MEDJURATNO DOBA
FRANCUSKA POLICIJA
OKTOBAR 1934
TRIDESETE GODINE
JANKA PUSTA
TERORIZAM DIVERZIJE
ANTE PAVELIC
HRVATSKI SARADNICI
BUGARSKI ZLOCINCI
VELINGRAD PLOVDIV





















Skip Navigation Links