Префект Бонев, је претећи да ће их интернирати, отимао новац мештанима. У току једног претреса, Рузев и Бонев, отели су Види Стефановић 180.000 динара. Исти су, приликом претреса, отели ножару Трајку Димитријевићу, 1.200 динара. Чиновници државне благајне упали су код старца Живана Стојадиновића, 70. год., бојаџије, свукли њега и болесну му жену и украли му 200 динара.Становници. Мушкарци и жене, били су испребијани. Жене су добијале више од 50 удараца штапом. Жене су тражиле понекад намирнице на селу. Сваку коју би нашли у пољима, тукли су и силовали под изговором да снбдевају српске комите. Мушкарци и жене били су принуђени да раде за Бугаре на путевима, мостовима и др., без накнаде и без хране. У селима су комите силовале децу од 13 година.

Црква је била преображена у расколничку цркву у којој су служили бугарски свештеници. Најсиромашнијима су наплаћивали женидбу 80 лева (српска такса износила је 7 до 12 динара). Сахране су за најсиромашније коштале 40 лева (српска такса износила је 6 динара). Све српске књиге биле су уништене.

Бугари су организовали вечери зване ,,вечеринке” и терали су жене и ћерке из најбољих кућа да на њима присуствују. Међутим, забрањивали су њиховим мужевима, очевима и браћи да их прате. Интернирани су били они који су забрањивали својим ћеркама да тамо одлазе.

Сва писма која су стизала посредством Црвеног крста у Женеви, била су јавно спаљивана а људима којима су била упућена, наплаћивали су новчану казну, а они који нису могли да је плате, били су претучени.

10/23. јануар 1919.

Београд

Родолф Арчибалд Рајс о злочинима Аустроугара-Бугара-Немаца у Србији 1914-1918,

Изабрани радови (приређивачи: Милоје Пршић, Слађана Бојковић);

Београд, 1997.