Оломоуц - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Први светски рат

Област: Чешка


Логор Оломоуц



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Шуцкори - Цер - Зејтинлик - Колубара

Добој - Арад - Легет - Јиндриховице

Аустроугарска - Сарајевски атентат

 Гводени пук - Сурдулица - Кајмакчалан

Солунски фронт - Албанска голгота

Мојковац - Чемерно - Топлички устанак

Добруџа - Горничево - Мензел Бургиба

Нежидер - Велики МеђерМаутхаузен

Броумов - Ашах - Болдогасоњ - Куберг

 

Логор Оломоуц је био један у низу аустроугарских логора у време Првог светског рата, који се налазио на територији данашње Чешке Републике удаљен 235 км источно од Прага и 660 км севрно од Београда.

Логор је основан у крајем октобра 1914. године, када су аустроугарске војне власти виделе да постојећи концентрациони логори на територији Угарске и Аустрије су препуни са затвореницима и да треба оформити нове. Тако је и настао Оломоуцки логор. Логораши су довођени највише са подручија Подриња, Шумадија, Тимочке Крајине, Босне и Херцеговине...

Услови у овом казамату смрти су били ужасни, владала је велика прљавштина, била је глад... а затвореници су умирали највише од болести (дизентерија, тифус...), хладноће јер су се температуре спуштале у зимским месецима и до минус 25 степени испод нуле.

Након Првог светског рата у овом граду је основан Клуб пријатеља Краљевине СХС, које је дало велики допринос у изградњи маузолеја 1926. године, када је отворен уз присуство високих представника две земље. Тај маузолеј је после Другог светског рата препуштен зубу времена и данас се налази у тешком стању Југославенске комунистичке власти нису мариле за стратишта Срба из Првог светског рата. Последњих година, постао је свратиште за бескућнике.

 

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Ко хоће да живи нек' мре...
 

У лето 1914. године, Аустро-Угарска монархија је искористила Сарајевски атентат односно убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда од припадника Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат.

Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима... Исто тако немачки цар Вилхем II је склопио војни савез са Бечким двором.

Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над српским цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу и др. Српска војска под командом генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године.

Савезници су, одмах после победе у Церској бици, издали директиву Српској Врховној команди, да изврши са својим снагама пробој у Срем и тако одвуку Аустро-угарима што више јединица. Тако је и било, али се неуспешно завршило на Легет Пољу, 6. септембра 1914. код Сремске Митровице, када су настрадали војници Тимочке дивизије.

Аустро-Угарска војска је поново напала Србију у долини реке Јадар и Подрињу... на Гучеву 6. септембра 1914. и касније на Јагодњи, односно Мачковом камену 19. септембра 1914. где су аустро-угарске снаге значајно успорене и заустављене.

 

 

ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Овај логор је основан у јесен 1914. године од аустроугарских војних власти у Моравској области, на територији данашње Чешке Републике, покрајина Моравска. Удаљен 235 км источно од Прага и 660 км северно од Београда.

За постојање овог казамата смрти су знали највиши представници Хазбуршке монархије: Влада, Парламент и Царски двор.

 

 

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

У Оломоуцу је 1921. године основан Клуб пријатеља Краљевине СХС, који је касније био део Чехословачке-Југославенске лиге, где је био циљ развијања пријатељских односа између две земље, што показује да је рад на пансловенским идејама остао активан и после ослобођења од аустроугарске власти. Ово је урађено јер су народи тадашње Чехословачке изузетно ценили допринос Срба у борби против Аустроугарске (наручито Гаврила Принципа) и скидању јарма Бечког двора.

Чланових ових панславенских удружења су редовно одржавали до Другог светског рата комеморације на војничком гробљу у Черновиру, где су се налазили гробови србских војника.

Откривање споменика словачким војницима у Крагујевцу 1924. године имало је утицаја на доношење одлуке да се и за 173 војника Краљевине Србије сахрањена у Оломоуцу подигне неко достојанственије обележје.

За само четири месеца од априла до јула 1926. године ова удружења су реализовала идеју од идејног пројекта до подизања спомен-капеле. Чехословачке власти су дале земљиште за маузолеј у парку који се тада звао Шилерове сади (Schillerových sadech).

Пројекат је дело оломоуцког архитекте Хуберта Ауста (Hubert Aust), а радове је изводио грађевинац Јан Валихрах (Jan Valihrach).

Манифестације у оквиру свечаног откривања маузолеја су се одржале 10. и 11. јула 1926. године. Присуствовали су им министри Краљевине Срба, Хрвата и Словнаца и Републике Чехословачке, као и представници разних делова власти и организација из обе земље.

Наша делегација је бројала седамдесетак чланова. Црквени обред је обавило православно свештенство. Том приликом је организован и симболичан пренос неколико сандука са гробља у Черновиру до маузолеја.

Пренос посмртних остатака србских војника сахрањених у Моравској и Шлезији у крипту спроведен је две године касније током октобра 1928. године.

Тада је у костурницу маузолеја смештено укупно 1.187 посмртних остатака. Њих 37 су били србски ратни заробљеници, а остатак војници бивше Аустроугарске. Свечаност поводом завршетка њиховог преноса је одржана 31. октобра 1928. године, а присуствовао јој је и министар Краљевине СХС Драгиша Цветковић. Црквени обред је вршило католичко свештенство, а православно наредног дана.

Ентузијазам Чехословачко-југословенске лиге нису делили баш сви у Оломоуцу. Незадовољство је постојало у католичким круговима, који су сматрали да није хигијенски подизати костурницу у парку. Засметала им је била и православна служба приликом преноса посмртних остатака србских војника у Тренчин, пошто је већина пренетих у њега била католичке вере.

Све то је имало утицаја да се по завршетку смештања сандука у крипту маузолеја у Оломоуцу прво обави католички свештени обред.

Градња костурнице је коштала 500.000 чехословачких круна. Одбор Чехословачко-југословенске лиге у Оломоуцу је средства за финансирање подизања маузолеја проналазио у својим редовима и преко добровољних прилога. Брзина градње је условила и лош квалитет израде, па су одређене поправке предузете већ 1930. године, као и 1936. године.

Опремање костурнице је платила Краљевина СХС. Одбор Чехословачко-југословенске лиге у Оломоуцу је 1928. године пренео власништво над маузолејом на Краљевину СХС, с тим да је и даље задржала управљање и одржавање самог објекта.

Током Другог светског рата постојала је намера немачких окупационих власти Чехословачке да сруше маузолеј пошто је био у лошем стању. Након Другог светског рата маузолеј је наставио да пропада. Током 1997. године излио се оближњи Млински поток (Mlýnský potok) и потопио маузолеј.

Постојала је намера 1990. године да се споменик обнови, као и у каснијим периодима, али су се реализацији испречили правни проблеми око власништва. Град Оломоуц је имао жељу, али не и правну могућност, да уложи новац у обнову објекта чији власник није био јасно дефинисан.

Уписана власница Краљевина Југославија више није постојала, као ни њен наследник СФР Југославија, а ни сукцесијом није било решено питање власништва овог објекта. Како државе наследнице бивше социјалистичке Југославије нису успеле да се договоре око тога, прихватиле су чешки предлог да маузолеј пређе у власништво града Оломоуца.

То је и спроведено пресудом Покрајинског суда у Острави (број 23Ц 10/2013 – 194 од 17. 6. 2014). Тиме су стечени услови да овај објекат обнови његов нови власник.

Парк у ком се налази маузолеј данас носи назив Безручове сади (Bezručovýh sadech). Налази се поред градских зидина, на око 400 метара ваздушном линијом од центра града.

Маузолеј је формиран као двоспратни објекат на малом вештачком брду. У доњем нивоу, коме се приступа са нивоа тла, налази се костурница и тај део зидан је неправилним блоковима ломљеног камена. Над улазом у костурницу исклесана је у жућкастом пешчару техником дубоког рељефа допојасна фигура младе жене, раширених руку, која симболише Тугу.

Жалосно је што је данас маузолеј до те мере руиниран да се користи као склониште за бескућнике, а у костурници су кости заробљеника разбацане по поду у разломљеним сандуцима. Маузолеј прокишњава, зидови су испуцали, а малтер са њих је добрим делом отпао, степенице су искривљене, а већи део споменика, укључујући и његову унутрашњост прекривен је графитима.

Такође, украсно жбуње испред маузолеја нарасло је до те мере да заклања улаз у костурницу и степениште, па се његова визура данас тешко може у потпуности сагледати. Маузолеј је утврђен као непокретно културно добро Републике Чешке (у тадашњој Чехословачкој 1958. године), а просторно се налази у оквиру заштитне зоне споменика културе Стуб Светог Тројства (из прве половине XVIII века), који је уписан на Листу Светске културне и природне баштине УНЕСКО.

Иначе, током НАТО агресије и бомбардовања Србије и Црне Горе у пролеће 1999. године грађани Оломоуца су правили демонстрације у знак подршке Србима и то управо код овог маузолеја.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!
































Skip Navigation Links